E, ovako treba... > Elektro motori u nautici i ...

Elektro Motori na nasim plovilima .... Vol 2.

<< < (7/11) > >>

LSI:
Dule, sve ono što ste naveli u prikazu uporednih karakteristika toliko govori samo za sebe da nikakav drugi, dodatni, argument više nije potreban.
Samo neko nedobronameran i po prirodi zavidljiv nalaziće i dalje mane onome što ste uradili.
Ja Vam skidam kapu za Vaš pionirski rad (ovde kod nas).

Sreća je naša što ste bili u prilici da ovo uradite i da nam pokažete da je to moguće i da to radi.

Nemamo svi iste finansijske mogućnosti, a još manje znanja koja su potrebna za ovakvu prepravku.
Jer potrebno je mnogo znati o svemu ovome, a na sve to onda treba dodati i finansijska ulaganja koja nisu mala.

Istina, to sve treba posmatrati kao investiciju koja će se u relativno kratkom roku vratiti ali ipak, ovo je jedna od onih situacija u kojima čovek mora prvo da plati, pa posle da uživa u plodovima onoga što je platio - za sada drugačije nije moguće.

Kamo lepe sreće kada bi u ovoj državi bilo moguće podići neki kradit kojim be se isfinansirale ovakve prepravke koje su mnogostruko korisne, kako pojedincima koji bi ih primenili tako i zajednici.

Mi, koji bismo prepravili svoje ladje, uštedeli bismo na troškovima goriva i održavanja, a doprineli bismo zaštiti okoline.
Medjutim, kod nas postoje samo zelenaške kamate koje su zakonom zabranjene u drugim državama, a kod nas država ništa ne čini po tom pitanju - naprotiv.

Zato, još jednom, hvala na detaljnom prikazu ove transformacije i na detaljnim objašnjenjima samog postupka i mogućnosti e-pogona, kao i podataka o stvarnim troškovima koje ste imali. Siguran sam da će vremenom na stranicama ovog foruma još neko dodati svoju priču na ovu temu.

Inače, ovu temu sam sa zanimanjem pratio jer, osim od Vas, bilo je dosta podataka koje smo dobili od Zortera, Markea i još po nekog. Mislim da su ovakve teme i ovakvi tekstovi ono što će održati forum i pomoći mu da se razvija kao mesto gde zainteresovani mogu da dodju do kvalitetnih informacija.

marke:
Sve bi bilo jos lepse da se ne pokusava dobiti efikasna deplasmanska voznja od gliserskog korita.
Naime gliserska korita su pravljena da pri porastu brzine pocnu da pruzaju veliki hidrodinamicki otpor pretvarajuci ga u uzgon da bi izbacili camac iz vode i podigli ga na glisirajucu povrsinu. Zato ce dalje povecanje brzine povecavati hidrodinamicki otpor korita i zahtevati mnogo vise snage od odgovarajuceg deplasmanskog korita.  Primer je kad gliseri uspore pored nas i zaoru povrsinu toliko da nas zaljuljaju a kad projure ima samo dva kratka talasa jer ne oru vodu.  Bojim se da to ponistava dosta truda i dovitljivosti ulozene u projekat.
Nadam se da ipak nije cisto glisersko korito i da ce uspeti da ekonomicno plovi na nekih 10-12km/h. Bez toga nema smisla jer toliki camac nema svrhu ako se ide do Sveba i Medjice on je ipak za duze relacije i pravo uzivanje. Mozda bi u kombinaciji sa vanbrodskim motorima mogao da izglisira a onda bi se drasticno smanjila potrosnja po predjenom Km. S druge strane elise na elektromotorima ne mogu biti efikasne i za sporu voznju i za glisiranje pa je to onda problem.

Sve u svemu: "Ipak se okrece".

 

marke:
Ne insistiram da sam u pravu a nisam ni spomenuo tabanase, oni nisu pravi deplasmanci, (pre poludeplasmanci) brzi deplasmanci su jedrilice recimo, ne izdignu se iz vode a idu jako brzo sa malo snage, takodje i kajaci, razaraci i slicno uglavnom uski dugi sa jako malom napadnom povrsinom. Noviji imaju i kljun pod vodom koji smanjuje ceoni otpor. Kod glisera (trebalo bi da) korito pruza najveci otpor na granici kad treba da izglisira da bi ga izbacio iz vode i to mu nije mana tako je namerno uradjen a na tim brzinama se nikako ne igra vec gura ispred sebe vodu kao buldozer da bi ga taj otpor izdigao a onda poleti. E sad nisam siguran da je vas camac cisto glisersko korito ali sam tako razumeo iz teksta dosada i motora koje je originalno imao.


Ako gresim izvinjanavam se i nije mi namera da nesto omalovazim samo sam mislio da bi bilo idealno probati na koritu koje se dobro ponasa sa motorima manje snage na nekim krstarecim brzinama oko 12 -18km/h.

Recimo jedrilica bez kobilice (samo korito) kome bi teske baterije bile odlican balast a letela bi i sa 10tak konja.
 

Darkobp:
Ovo Duletovo razmatranje mogu samo da potvrdim jer sad su i meni neke stvari dosle u glavu i odakle mi razlika u brzini u poredjenju sa Istranka pasarama:good:

U mom primeru moj T495 je glisersko korito koji je i u orginalu tj bez ove sad produzene vodene linije onom krmenom nadogradnjom uvek brze plovio (pricam o deplasmanskim brzina tipa10-11km/h) od pasare Istranke koja je istih dimenzija tj. 5m  Koristili smo isti motor Evinrude i Jonson od 6ks ali sam ja uvek imao vecu brzinu  za 1-1.5km/h tj za 10-15% i pri tom manje talase pravio

marke:
Pa i kazem za vece brzine je problem jer kad idete dalje zelite da plovite preko 15Km/h a i sam Dule rece da je oko 17km/h problem s otporom. Kazem zato sto mislim da treba dostici te brzine kod vecih plovila za duze plovidbe.  Naravno da je dobro i 12 Km/h ali bi bila prava stvar ako se moze brze krstariti.   Sto se tice poredjenja ne mogu da se porede tako razliciti camci.  kao Istranka je tipicni deplasmanac a T495 tipicni gliser ima boljih i losijih korita pre svega. Mali shark je cudo od promasenog dizajna ali ga ljudi koriste i uzivaju iako ide brze unazad nego unapred.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana