Projekat "5"

[Impuls]

Vlajko, koliko sam shvatio dosad, priblizno potrebna snaga je brzina[m/s]*otpor[kN]*2?
To je u KS? Jer vidim da si na kraju kW mnozio sa 2 a ne sa 1.36; da li tih 0.64 predstavlja slip?

[ladjaVlajko]

Snaga korita je Thrust * Vb --- brzina broda
Snaga motora Thrust * Vp ---- brzina iza propelera

Nisam ja ono množio sa dva nego slučajno ispalo tako. Množio sam 847.8 N * 6 m/s * 1.341 i dobio oko 6.8 HP.

potrebna snaga je brzina[m/s]*otpor[kN]*2?

To računaš snagu korita pa množiš sa dva. Nisam merodavan ali bih rekao da to jeste neka vrednost sa kojom čovek može koliko-toliko računati. Naravno, kada bi onaj primer bio realan, moj odabir bi bio motor od min 9.9HP

[Kapetan]

al ga zakomplikovaste :) ovo cu prostudiram sutra na poslu pa cu napraviti neku scriptu da se ddirektno unosi i excell i da da ralne podatke

[Impuls]

Potrosih juce sate "stelujuci" korito, odusevljavajuci se koliko sam uspeo da smanjim otpore,
sve dok ga nisam propustio kroz Michlet i to za brzine do 30 kts. Tek tada sam shvatio da sam
sve vreme pretvarao korito iz poludeplasmanskog u deplasmansko. Jesu otpori bili mali, ali
Delftship mi je prikazivao samo do brzine od 6 kts, bez obzira sta ja trazio. Tek u michletu sam
primetio da sa vecim brzinama otpori raaaaaaastu nenormalno.
Nista, danas iz pocetka. Od standardnog gliserskog "V" korita napravio sam dvostruko "V" i dodao
mu knik. Prpustio kroz Michlet, povadio i preracunao podatke u Excelu i mislim da je to jedno sasvim
O.K. korito. Usput, ahh, nisam primetio da je korito od koga sam poceo duze od planiranih 5m, ima 5,87.
Skratim ga na 5 i sve upropastim, te se setim da u principu veca duzina na vodenoj liniji pogoduje
smanjenju otpora. Predpostavljam da je u stvari bitan odnos duzina/sirina, kao vitkost kod avionskog
krila. Dakle ostade 5.87; 8 000din godisnje takse vise, ali, necu da kratim, jer od sirine od 2m ne odustajem
ni pod tackom razno. Tako da, eto dobih i skoro taj metar manjka :)
Evo slike korta (deplasman je 0.93 pri gazu od 22cm)



A evo i sta kaze michlet (ovog puta brojcani podaci, plus preracunate brzine u km/h i snaga motora do 30kts:



Dakle, sta vi mislite o ovom koritu?

[Arsa]

Dakle, sta vi mislite o ovom koritu?

O koritu ne mogu reći ništa sem da mi se sviđa to što si povećao dužinu.

A inače mislim da ćeš ti postati najnaučnik među naučnicima na "mojalađa".  :drinks:

Pratim akciju sa interesovanjem i čekam da vidim konačnu verziju. Baš me zanima u šta će se to na kraju pretvoriti.  :smile:

[ladjaVlajko]

deplasman je 0.93 pri gazu od 22cm

Jesi li ti siguran da neće da bude malo teži ? Ne znam od čega planiraš da ga praviš ali moraš računati i na opremu, enterijer, tankove, pa i par ljudi ...

[Impuls]

Bice, tezi, uradio sam analizu i za veci gaz, ovo je recimo najpovoljnija situacija. Inace, sta mislis o koritu?

[ladjaVlajko]

Korito lepo izgleda ali mora malko i da te kritikujem ... od pohvala samo rasteš, ali od kritika bivaš bolji ...

Tek u michletu sam primetio da sa vecim brzinama otpori raaaaaaastu nenormalno. ... te se setim da u principu veca duzina na vodenoj liniji pogoduje smanjenju otpora. Predpostavljam da je u stvari bitan odnos duzina/sirina, kao vitkost kod avionskog krila.

Au bre ... mora da počneš da čitaš, barem na wikipediji.

Počni odavde:

http://en.wikipedia.org/wiki/Froude_number

... pa kad pročitaš šta je "Speed/length ratio" i "Froude number" teraj dalje:

http://en.wikipedia.org/wiki/Hull_speed

[Impuls]

Ovako izgleda sa gazom od 28cm i deplasmanom 1.4t

[Kapetan]

ostavi u Zip fajlu projekat da probam i ja :)

[misaf]

Impulse kako određuješ težinu, odnosno gaz? Jel ti to program sam izbacuje ili to onako iz glave? Verujem da je ovo prvo, jer je to suštinski bitno za igranje sa otporima. Uzgrad mislim da se nepotrebno ili preuranjeno s njima zamaraš, a očigledno ne poznaješ hidrodinamiku i nemaš predstavu o pravilnom izgledu linija trupa iz koji se mogu pročitati te stvari koje ti izbacuje racunar o otporima. To se vidi iz crteža koje si postavio, a ja ću ti ih prokomentarisati: na ovoj slici su pravilno oblikovane linije trupa od koga si krenuo, a posle svojih intervencija si dobio ovo: Na levoj slici, gde su prikazane vodene linije se uočava izrazita nepravilnost vodenih linija u podvodnom delu pramca. Linije su ti ugnute i to proizvodi povećani otpor. Na desnoj slici se uočava da ti ivice trupa ne teku kontinualno, već da su blago prelomljene, što pretstavlja nepravilnost trupa. Takođe u krmenom delu imaš jednu liniju rebra "nenormalnu".
Uoči kako su na prvoj slici linije pravilne i skladne, one prosto treba takve da budu.
Drugi komentar je opšteg tipa i mislim da  ćeš kao konstruktivac da se složiš sa mnom. Mnogo ti je bre komplikovan - izlomljen trup, treba misliti i na to kako će se sve to napraviti.
Nadam se da ti polako postaje jasnije što pokušavam da ti obijasnim. Ako vidiš lepu tortu i znaš od čega se pravi i kakvog je ukusa i kako se pravi, ako ne znaš da umutiš fil, ne možeš tako dobru tortu da napraviš. Teorija je mnogo bitna stvar, tu saznaš i da ne možeš baš mnogo da linearno uvećavaš ili smanjuješ neki projekat, jer dolazi do deformacije linija i drugih problema. Za sada toliko, pozdrav

[Impuls]

Potpuno mi je jasno tvoje razmatranje oblika vodenih linija i trupa. Ciljani gaz ja zadajem programu, a
on na osnovu toga i geometrije korita izracunava deplasman. Tezinu korita (samo oplate) takodje
izracunava program na osnovu debljine materijala koji zadajem za svaki segment oplate i njegove
specificne tezine. Jasno mi je da se ne moze prosto proporcionalno umanjiti neko korito, isti je slucaj i
sa letelicama. Oblik tog drugog korita je rezultat iteracija radjenih u cilju smanjenja otpora, Sta je inace
uticajnije na brzinu plovila i angazovanje snage motora? Naravno da se postavlja pitanje stabilnosti i
upravljivosti takvog korita. Ono "lepo" korito ima jezivo velike otpore pri iole vecoj brzini. Ovo drugo,
pa eto rezultata u tabeli. Pokusavao sam i pre ove tvoje analize da "ispeglam" te vodene linije, pretpos-
tavljajuci da je bolje ako sve izgleda skladno. Vrlo cesto, u vazduplovstvu, ono sto deluje skladno, skladno
i leti. Pretpostavljam da je i u brodogradnji slicno. No, korito sa takvim vodenim linijama je imalo vece otpore.

Zato i postavljam sve na ovaj forum, jer "plura capita plura sciunt" a i nadam
se dobronamernim i korisnim savetima. Dakle, nisam ovu temu postavio da bih se hvalio, vec da bih dobio
kritike i preporuke. Sta je to sto konkretno nije dobro na ovom koritu i zasto? Sta izmeniti da bi bilo bolje i
zasto? Slozenost korita mi je u startu bola oci, no nije previse tesko tako nesto napraviti ako je boljih karak-
teristika nego nesto jednostavnije. To nenormalno rebro je verovatno ono na krmenom zrcalu, to je rezultat
surface modelar-a, nisam nasao zasto, ali u sustini nema uticaj na bilo sta jer se celo nalazi u ravni krmenog
zrcala.
Pozdrav.

[ladjaVlajko]

Ono "lepo" korito ima jezivo velike otpore pri iole vecoj brzini. Ovo drugo,
pa eto rezultata u tabeli.

Svi ti programi su namenjeni za analizu otpora u deplasmanskom režimu plovidbe. Korito ove dužine ima maksimalnu efikasnu brzinu pri kojoj plovi u deplasmanskom režimu negde oko 6 čvorova. Tvoja analiza bi trebala da pokrije taj opseg, eventualno proširen do 10 čvorova - analizirati šta se dešava preko toga nema nikakvog smisla. Software će ti dati pogrešne rezultate, van svake logike. Ovo korito nema šansi da plovi 50 km/h u deplasmanskom režimu (podatak iz tvoje tablice) jer će izglisirati na mnogo manje, a taj režim plovidbe (planning) ne pokriva ni Delftship ni Michlet.

Ne znam da li sam ovo napisao prekomplikovano ili ne, ali ovaj software je dobar samo za analizu deplasmanaca. I ništa drugo.

[Impuls]

O.K. shvatio sam, i sam sam se pitao da li ti rezultati imaju smisla van deplasmanskog rezima. To sto Delftship
sam postavlja maksimalnu vrednost za koju radi analizu, bez obzira koju brzinu ja unesem ukazivalo je bas na to.
No, mislio sam da Michlet ipak radi i analizu glisiranja, koje bi laicki sagledano, nastali u opsegu gde kriva otpora
manja nagib ka linearnijem rastu. Dakle, sta sad? Sta kad trazimo brzinu za korito iznad deplasmanskog rezima?

[ladjaVlajko]

Dve stvari imam da ti kažem ... prvo: za glisiranje jedino znam da ugao pod kojim dno izlazi kod krme direktno utiče na lakoću kojom čamac izglisira. Tačka.

Drugo je sam princip glisiranja koji objašnjava zašto je ono prvo važno kao i zašto deplasmanci imaju taj limit u brzini koji si i sam video. Naime, kada pokreneš neki čamac sa mesta, na malim brzinama on bukvalno klizi kroz vodu i gotovo da nema nikakav otpor. Kako ubrzavaš, tako pramac počinje da "gura" vodu i da pravi talas. Daljim povećanjem brzine, pramac počinje da se penje na taj talas (u kom trenutku otpor počinje da raste gotovo eksponencijalno) i to je ona kritična brzina za deplasmance koja je definisana dužinom vodene linije korita. Zašto dužinom ? Zato što je "vrh" talasa kod pramca a "dno" talasa kod krme. Vozio si se čamcem pa znaš - to je onaj trenutak kada pramac počinje da se diže a krma tone.

Ukoliko tvoj motor ima dovoljno snage i uspe da potera čamac dovoljno brzo da se i krma "popne" na talas, ti si izglisirao. Uloga onog ugla koji sam pomenuo pod "prvo" je da napravi hidrodinamički potisak (uzgon) koji će podići krmu i pomoći joj da se popne na talas. Jednom kad izglisiraš, otpor se drastično smanjuje jer je površina korita koja je u dodiru sa vodom daleko manja.

Moj predmet interesovanja su bili isključivo deplasmanci i preko ovoga o glisiranju pojma nemam.