Juče, u smiraj dana, Sale i Marina su priredili pravo uživanje mojoj supruzi i meni pozvavši nas na kratku ali lepu vožnju od Markove kafanice u Banovcima do Belegiških ada i nazad.
Pri nešto više od pola gasa, Zeko 2 je, sa nas četvoro, uzvodno plovio brzinom od 48 km/h, a kada smo krenuli nazad, na gotovo ler gasu, pri nešto više od 1.000 o/min, brzina je bila oko 11 km/h ako se dobro sećam.
Svi smo uživali u tom kratkom druženju na vodi i ovom prilikom se još jednom zahvaljujem Marini i Saletu na pozivu.
Ovo kratko druženje iskoristio sam i za proveru svojih sportskih sposobnosti iskakanjem iz čamca na obalu, kako ne bih pokvasio noge, što je izazvalo buru smeha prisutnih (stvarno mi nikad neće biti jasno zašto je svima smešno kad neko tresne na nos!?) i uverio sam se da moje vreme polako ali sigurno prolazi.
Nadam se samo da ću doživeti da moj čamac bude gotov i da ga spustim u vodu, pa da mogu Marini i Saletu da uzvratim poziv.
