Ribolov > Ribe naših reka, jezera, mora

SOM

<< < (3/7) > >>

deda:

                                             Kad smo vec kod soma!!!
Som pojeo našeg šarana
 RIBA iz srpskih ribnjaka, jezera i reka, grubo govoreći, zadovoljava tek trećinu potreba tržišta. Godišnje se proizvede i ulovi oko 11.000 tona, a za to vreme Srbi pojedu najmanje 35.000 tona ove namirnice. Mimo svake logike, posle jeka posne sezone, kada se ona najviše troši - u ribnjacima i dalje plivaju neprodati šarani i pastrmke. Do trpeze nisu stigli zbog krize, ali i fileta egzotičnog istočnog "rođaka" - vijetnamskog soma iz Mekonga.
Srbija godišnje uveze ribu i prerađevina od ribe u vrednosti od skoro 100 miliona dolara. Samo za stranu ribu tokom 2009. dali smo 41 milion dolara, što je četiri odsto više nego prethodne godine.
- Ne znam kako stoje stvari kod ostalih, ali mi još imamo šarana - kaže Nenad Radulović, direktor ribarskog gazdinstva "Ečka". - Na to je uticao nekontrolisan uvoz ribe. Mišljenja o kvalitetu vijetnamskog soma su podeljena. Neki tvrde da je ispravan, a drugi opet podsećaju da Mekong spada u deset najzagađenijih tokova na svetu. Kod nas Institut za higijenu i tehnologiju mesa Srbije već dve i po godine kontroliše prisustvo štetnih materija i imamo ih 10.000 puta manje od dozvoljenog.
Fileti vijetnamskog soma, popularne "pange" sudeći prema prometu u našim ribarnicama, veoma su traženi kod naših sugrađana. Tako, recimo, u prestonici podjednaka je potrošnja ovog uvoznog specijaliteta, jer podjednake su količine šarana, pastrmke i vijetnamskog soma koje se najčešće pazare.
- Urađene su sve neophodne hemijske analize, tako da je ova riba ispravna - tvrdi Gordana Gašparević, direktor maloprodaje "Ribarstva Beograd". - Svako pakovanje "pange" u našima trgovinama ima pečat Evropske unije, tamo je sproveden kompletan laboratorijski pregled, a ovu vrstu ribe nabvaljamo iz Nemačke. Ukupno gledano na tržištu Srbije, ipak, više se troši šaran, pa je i procenat prodaje u tom slučaju daleko veći.
U Privrednoj komori Srbije kažu da je jedan od razloga što srpskom ribarstvu ne ide najbolje to što nemamo Upravu koja se bavi njegovim razvojem.
- Prvobitni Zakon o ribarstvu je stavljen van snage, a nasledili su ga Zakon o očuvanju ribljeg fonda, koji nema razvojni karakter - objašnjava Mirjana Miščević, sekretar Grupacije za ribarstvo PKS. - Zakon o stočarstvu koji u svom sastavu ima gajenje riba u ribnjacima nije još upotpunjen sa podzakonskim aktima. Zasad ne postoji Fond za ribarstvo koji pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
U PKS podsećaju da je uvoz ribe u Srbiju slobodan. Nije ga moguće sprečiti.

VARKA U TEŽINI
U ribarnicama "Beograd" ističu da uvoze "pangu" samo sa 10 odsto "glazure". Znači da je sa tom količinom (10 odsto od ukupne količine) vode preliven, pa zamrznut som. Kutija od kilograma, dakle, moralo bi da se prodaje bruto 1,1 kilogram.Ima, međutim, prodavaca, koji nude sa 20 i 27 odsto glazure, pa se tako dobija manja količina riba kada se odrmzne.

Kapetan:
jedina pozitivna stvar u ovoj prici je da ce se Som manje loviti a vise kupovati , pa makar u zanemarljivom procentu....



Sto bi rekao Trajan "de gustibus non disputandum est" ( O ukusima ne treba raspravljati) .. meni licno je domaci Som deset liga ispred Vijetnamca....

dzoni:
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Riba-losha-za-Evropu-dobra-za-Srbiju.lt.html

sta reci....

deda:

Barba:
Eto jos niko nije dozvolio da se taj africki som gaji u Srbiji jer postoji mogucnost da se prelije u Dunav, ali cim neko izburgija nacin da sebi strpa u dzep odredjeni procenat eto ga i u Dunavu. Verovatno ce se tada nesto zapracakati i u dedinom i kapetanovim camcu.   :)

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana