Potencijalna štetnost rada brodskog motora u leru/u mestu

[zankiki]

Meni se možda 2-3 puta u godini desi da pored solaraca moram upaliti glavni motor za dopunu (boravak u celodnevnoj hladovini, oblačno vreme)... Doduše u pitanju je benzinac koji se slabo i pri plovidbi čuje, a kamoli u leru.

Ako je već tako kako je, uvek se mogu obrtaji i u leru podići sa 800 koliko je ler, na recimo 1200...

Ne znam da li je bolja iskorišćenost brodskog motora ili agregata u pogledu potrošnje goriva, mada kapiram da je to u ovoj našoj priči najmanje bitno....

[Drivee]

Stedite benzin :D

[Terca]

Evo malo mojih saznanja ...

Da to je dobar primer, jedno od okruženja u kojima je ovaj problem prepoznat i česta tema diskusije. Drugi su jedriličari na dugim rutama (oni uglavnom i ne koriste motore pa imaju problem struje), pa onda crusing/ living aboard skupine... tu svakako ne računamo turiste u čarteru, oni najčešće arče tuđi (gazdin) motor.
Po nekakvoj analogiji bi sličan problem mogao mučiti ovdašnje nautičare koji često paraktikuju više outdoor/camping aktivnosti nego li suvu plovidbu.

Sad, naravno da kad postoji opasnost da vrisne provijant, ili se ugreje pivica, nema tog rizika po motor zbog koga neće biti startovan, i to je jesno, ali nije zgoreg razumeti sve okolnosti i zato bih voleo ako se nađe neki guru motoristike da objasni sužnjima šta je rizik, i kako ga eventualno smanjiti..


i da, običaje po kojima je pristojno, moguće, prihvatljivo uključiti agregator van motornskog prostora ili ga izneti na ostrvo da se pogleda slagalica i španska serija, a na opštu radost okoline... ne mogu ni da komentraišem, tu se apsolutno slažem sa Misha D-om. Agregator sam više spomenuo iz razloga jer je on slabo primenjivo rešenje na manjim plovilima jer ga najčešće i nema, a na većim (koja logično imaju i veće motore i opisani rizik je valjda i veći) je opet sasvim moguće i da postoji... osim toga na velikim plovilima raste i infrastruktura i potrošnja struje, raste i posada...solarci često nisu dovoljno rešenje, pa me interesuje gde bi bila smislena granica za i protiv..

[Bakara]

Evo šta piše u korisničkom uputstvu za dvocilindrični dizel motor Volvo Penta 2002.
"Preporučeni obrtaji motora prilikom punjenja akumulatora: 1300-1500rpm"



#

Link ka uputstvu:
https://www.manualslib.com/manual/1001859/Volvo-Penta-2001.html#product-2002

[Dora]

Pitanje je sledeće: ako se motor koristi za punjenje, u leru, na malom broju obrtaja, ne u toku ili posle plovidbe, bez opterećenja... u tom režimu motor jaaaako teško dostiže projektovanu radnu tačku, tj. radnu temperaturu. Primer koji imate lako da proverite je recimo automobil, startujte motor, ostavite ga u leru na parkingu i čekajte da se digne temperatura antifriza na 90 stepeni... čekaćete jedno veoma duuuuugačko vreme.

I upravo zato, tako motor radi praktično pothlađen, i postoje teorije koje kažu da mu je i ulje nedovoljno zagrejano i da se motor slabo podmazuje, bez obzira što mu uljna pumpa radi, očitava se pritisak ulja na cageru itd... odnosno motor se tako ubrzano haba. Ako se to često i dugo radi skraćuje mu se radni vek (tako kaže ta teorija).

A pitanje su: da li teorija stoji, ako stoji da li zaista i kada takva upotreba postaje opasno, koji su motori više a koji manje osetljivi, ako se to već radi kako bi bilo najbolje da se radi itd.... ima prostora za ozbiljno teoretisanje i mrsomuđenje.

Što bi rekli nisam ginekolg ali mogu da pogledam..
Ima jedan začkoljak za koji nemam podatak a to je da li brodski motori i njihovo hladjenje na bilo koji od načina ima termosta.

Po meni ako nema ja ću ga turim da ga ima..

Što se tiče auta a isti je model i na brodu jer su isti motori samo je hladjenje na neki drugi način ali ne uvek. Sva šteta koja nastaje na motoru je dok je hladan, ajde na baš sve ali 90 posto. Ulje je gusto i ne vrši dobro funkciju, dere karike i ležajeve. Sad ovo dere nemojte bukvalno da shvatite ali u principu jeste. Skandinavci imaju privilegiju da na ulici ture utikač u struju pa ugradjeni grejači dignu tečnost na radnu temperaturu pa tek onda startuju motor.

Ovo izgleda kao horor ali u praksi to baš i nije tako.

Dizel motori zdravo jako ne vole obrtaje.. Zato ih imaju malo (u odnosu na benzince), delovi su znatno teži od benzinca, klipovi, radilica i td... jer trpe znatno veće pritiske. Dobar benzinac ima stepen kompresije 12 a dobar dizelaš je preko 22.. Govorim o krntijam stare konstrukcije koji su mahom u brodovima.

Od benzinaca  (još uvek gledam te oglase :( ) vidjam većinom te starije Reno motore od 42 KS koji ima Zankiki recimo... Benzinci trpe i više vole obrtaje od dizela a razlog je obrtni momenat. Dizeli ga imaju na izvoz a benzinci su tu siromašni. 
Da sad to ne objašnjavam zašto je razlika ali je tako zbog konstrukcije motora i onog kompresionog odnosa. Što veći brojbolje ali ali se lakše razvali motor.  Imam iskustva

Posle malo uvoda da se vratim na temu. Svaki motor je dimenzionisan da radi na leru godinama (ako je ispravan), paljenjem nekog potrošača da li punjenje akumulatora, grejanja vode za kupanje, disko na vodi i šta god više nije na leru nego radi nešto :)

Sva tehnika i tajna dugovečnosti motora je u podmazivanju, zato ide ona stara "ko maže taj se vozi" Ko ima manometar za pritisak ulja taj može uživo da vidi kakav je pritisak, on je na leru mali (zbog obrtaja naravno) ali je projektovan tako da je dovoljan. Uslov je da je uljna pumpa ispravna kao i ležajevi na radilici.

Da ne tupim puno o motoristici samo osnovno.. Habanje motora se sprečava tako da nikad nema dodira metal sa metalom i motor je večan... Klip preko klipnjače pritiska radilicu ali tu je sloj ulja koji ne dozvoljava da klipnjača dodirne radilicu. Idila, mootor radi u beskraju i ništa. Loša pumpa (nema pritisak), loši ležajevi (ne može da održi pritisak), loše karike (ne može da spreči dodir klipa sa cilindrom) i eto habanja a na kraju i štete.
Ko je izdržao do kraja  i pročitao evo medalaj za upornost i na kraju...

Ispravan motor može na leru da radi zilion godina i ništa, čak i neispravan motor ( mislim ne baš savršen) će imati posledice posle mnogo radnih sati). Dizel kao i benzinac će nakupiti nešto gareži  ili koksa ali će to fine italian tuning rešiti prvom prilikom, u prevodu čim se potera brodić preko pola obrtaja....
I za kraj krajeva da bi motor bio pothladjen mora da nema termost a ako ga nema onda je to debilizam i nije predmet rasprave...

Ako neko nije znao, Kenedi (dizel električna lokomotiva) ima na leru 212 obrtaja a maksimalno ima cca 800 obrtaja  i motori idu po milione kilometara :)
Eto...

[Terca]

e da, to je već zdrava diskusija.

Brodski motor "klasične" konstrukcije naravno ima termostat, sa tom razlikom da je (ako govorimo o onom  otvorenom iliti direktnom hlađenju) on smešten uvek na izlasku vode iz glave, i tamo se spajaju voda koja kroz prolazi kroz motor i voda koja direktno ide u izduvnu granu (vode mora da bude više nego što treba, više nego što propusti otvoren termostat). Termostati su reda 45-50 stepeni maksimalno jer već na 55 počinje značajna evaporacija soli iz vode i stvaranje krečnjaka.
Spram toga se projektuje hlađenje motora, i dodaje se zahtev da razlika temperature vode na usisu i na izlazu ne treba da bude veća od 10tak stepeni (da bi se motori i tim jednostavnim sistemom mogli rashladiti i u vodi blizu 0 stepeni i na blizu 30 stepeni jednako.

Termostati su relativno teško nabavljivi za starije motore a video sam radove domaćih stručnjaka koji ili skinu termostat (pod izgovorom "to ionako radi pothlađeno") ili pak nađu neki od kola koji mogu da se prestružu i ugode, bez obzira što oni otvaraju na reda 80 stepeni... ne znam da kažem šta je gore.

Međutim ja sam se malo igrao u dokolici i koliko sam merenjem temperature vode mogao da ustanovim, kad ga pustim da pućka u leru sa kopčom u neutralnom položaju za prvih pola sata taj termostat se i ne otvori  ljudski, što može (a i ne mora) da znači da motor nije dostigao radnu temperaturu, a kad se redovno plovi, makar i na istom broju obrtaja, to se desi za par minuta.

Zaključak bi bio verovatno da su marinizirani automobilski motori, sa zatvorenim hlađenjem, ili vazdušare koji se inače često koriste i u agregatima, povoljniji za ovakvu corner-case upotrebu.

To je i razlog zašto sam pitao, malo da mrsimo, a u praksi normalno da kad god mi zatreba struje da ću ga pustim da pućka... da se zna ko je koga kupio.

Apropo pumpe za ulje, opet neki divni klasični motori to nemaju, nego bućkaju ulje... na mom motoriću postoji pumpa ali opet, nema tu nekog pritiska, a imao bih brdo pitanja i oko pumpi i oko ulja, malo me i strah me da to izvalim ovde 

[djbtea]

pozdrav momci ja sam to josh na prvoj strani objasnio u kratkim crtama da ako je motor ispravan moze da radi dugo  na ler gasu kao i kod automobila i podrazumeva se da ima pokazivac pridiska nivoa ulja ,tem,vode itd to da se dopuni akomulator  dogreje voda u sistemu ko ima za tushiranje nikakav problemajd pozdrav .mada rekoh pored sada znatno jeftinijeg solarnog sistema nego ranije to je sad lutka bez problema sve ide naravno ko vodi o svemu racuna http://www.mojaladja.com/forum/Smileys/akyhne/kapa.gif

[djbtea]

da ne ispadne da pricam u prazno pored glisera fyorda uvek sam imao i po jedan brod kao shto i sada posedujem to znaju stari forumashi sve najbolje pozdrav.

[Mornar u kanalu]

 Није проблем за рад у празном ходу за делове који се подмазују под притиском уља , много је веће хабање делова који се подмазују бућкањем . То су цилиндри , клипови и карике који се подмазују центрифугално уљем које у окретању избаци радилица т.ј коленасто вратило . Тако ако су мањи обртаји , наравно да ће и слабије подмазивати те делове , што опет наравно доводи до појачаног хабања и краћег века мотора .

[djbtea]

Izvinjavam se neznam o kom motoru i na koji mislish uobicajeno koliko je meni poznato motor podmazuje ulje preko kanala ,magistrala koje iz kartera crpi ili ti goni ,vuce uljna pumpa i u zavisnosti od stanja motora mislim i na radilicu i klipove ,klipnjace pesnice lezajeve itd da neredjam i uljne pumpe i cistih magistrala kao i rashladnog sistema ako je sve to ispravno radice dovoljno dugo da mu nishta od toga navedenog nece smetati .Inace kada upalite bilo koji motor osim ko ima sauh ili ti sauk mislim na benzinske motore a grejace na dizem motorima obicno motor radi jedno izvezno vreme na ler gasu dok se ne postigne odredjena temperatura ili priblizna i laganim gasom krecete u pogon  mislim izvinjavam,se ja sam samo jedan muzicar ali koji ima i druge diplome pozdrav ziveli i shto vishe na vodi to bolje

[Dora]

Postoje takvi motori, i danas neki kompresori rade na taj sistem bućkanja ali je to starije i od mene tako da ne bih to razmatrao :)

@Terca
Sa druge strane zanima me to oko radne temperature motora i termostata koji se otvara na ispod 60 stepeni. Stvarno nemam iskustva sa mariniranim motorima mad sam se davno spremao da ih pravim
Šta je svrha rada na 50 stepeni? Ima li neke literature? Moj prvi cilj na brodiću je pravljenje zatvorenog sistema hladjena ako ga već nema.

[Mornar u kanalu]

Колико тих савремених мотора има бризгаљке за подмазивање цилиндара ?... Уграђују се у доњи део блока испод цилиндара  , постављене су да када  клип дође у ДМТ  не може да их оштети , обично на репу клипа постоји прорез да се то спречи ,  тако да су оне увек окренуте у једном правцу и то подмазивање није тако обилно да облива цео цилиндар . Из праксе после растурених око најмање 1000 мотора највише се хаба сам врх цилиндра где настаје онај зарез који обично код похабаних мотора можеш ноктом да закачиш  . Мерењем компаратером са субиторима се лако утврди да је ту доста веће хабање него у средини цилиндра што је опет посебна тема . Наравно један од узрока је што си ту јавља највише трења на суво које и да има те бризгаљке оне не могу да подмажу тај део јер је недоступно за њих .  Пошто видим да су неки поменули овде савремене моторе које већина нема на својим пловилима (euro 5 i 6 ) за њих је још погубније да раде на празном ходу или "леру " зато што се издувних гасова враћа поново у усисни грану преко EGR вентила који је отворен само код делимичној оптерећења ( празан ход и кочење мотором ) . У том режиму се највише наталожи нечистоћа у усисни систему а такође и издувним ( партикуларни или DPF филтери ) који узрокују , прљање и тотално зачепљење , такође хабање моторних уља па им је тиме скраћен век употребе (интервал замене ) . То можете сада наћи скоро код свих произвођача уља као препоруку ( за возила јавног превоза и нека друга која имају доста радних сати у празном ходу " леру" ). Такође загревање мотора на празном ходу је без ефекта , само кад је хладан треба избегавати нагла оптерећења и високе обртаје док не постигне радну температуру , тако да није препоручљиво да мотор ради дуже време у празном ходу ( оптимални обртаји сходно обртном моменту = дуг век мотора ).Као што рече човек да је музичар ето и ја пратим музику "sus" мотора 40 год . и то су моја искуства , наравно да код нас све има више "димензија" пошто  неко увек мери одока . Ипак је машинство егзактна наука и може све да се докаже поготово са овим савременим алатима и литературом које сад имамо .

[broker975fx]

Mornar u kanalu, Dora i vi koji ste u struci hajd malo objasnite onaj fenomen, odbeglog dizel motora tj runaway. Ono ludilo kad ode u sumanute obrtaje, imali smo i nase autobuse sa istim problemom. Sta se tu desi pa dodje do toga, malo je of tema al jbg:)

[Mornar u kanalu]

Није то феномен , обично код мотора који на испаривач ( ибер- лауф ) избаце део уља у усисник , мотор усиса и уље почне да сагорева као гориво у том моменту мотор оде у превисоке обртаје (ибертуру ) . Могуће га је само угасити запушавањем усиса  .
 Хтедох рећи да се то дешава код лоших мотора т.ј. код оних што "дувају" .

[Dora]

Brizgaljke za podmazivanje cilindra ima malo motora, mahom turbo ili jaki motori. Ja sam ih dodavao na moj motor pošto nije imao a hteo sam da ima :)
99% motora podmazuje cilindre i klipove kroz klipnjaču, na malu pesnicu izlazi ulje (zato je bitno da ima odgovarajući pritisak) a na uljnim karikama je klip prorezan tako da one odnose ulje na gore a srednje (brisajuće, svlače ulje (višak) na dole.

Uzrok iberture (motor ide u prekomerne obrtaje) je dodavanje goriva mimo brizgaljki, znači nekontrolisano. Ulje je gorivo a nalazi se u cilindru mimo dizni ako su karike kako reče kolega loše i ode previše ulja gore iznad čela klipa. To je već izduvan motor.. Drugi način je da su loše gumice ventila (tefloni) pa tu nacuri ulje pored stabla ventila i eto belaja... Treći a možda i najčešći način je kad crkne turbina, nakaki ulje u interkuler a onda se to dopelja do cilindra i eto vatrometa. Pre ove korone sam na Horgošu gledao audija kako se zaleće i odvali haubu kad je rokno srećom svi su davno pobegli..

Zašto se to dešava, dizel za razliku od benzinca radi na količinu goriva. Znači usisna grana totalno otvorena a pedala gasa reguliše gorivo.. Pustiš gas nema goriva i motor se "udavi", dodaš gas povećaš gorivo i motor proradi.  Tu je začkoljak, ako dobija gorivo on će dizati obrtaje jer ima dovoljno kiseonika za sagorevanje i sve će više usisavati ulje što su  veći obrtaji i podizati obrtaje dok se bukvalno ne razleti motor.

Benzinac ima leptir na usisnoj grani kojim se preko pedale gas reguliše protok vazduha. Pustiš pedalu, začepiš usisnu granu, nema kiseonika i motor se gasi. Dizel sa iber turom se može ugasiti samo na taj način, zatvoriti usisnu granu ili nekako ukočiti motor ali to mora na vreme da se krene, kad se zaleti teško se zaustavlja... Uglavnom ispravan motor neće nikad nadrljati po ovom pitanju...

U to ime to je projekat broj dva, ugradnja retardera da se ugasi motor....