Nautika opšta... > Kafana kod "Moju Ladju"

Ружан дан - леп дан

(1/2) > >>

LSI:
Недеља је почела сивим јутром, облацима покривеним небом, капима росуље која је повремено квасила улице Београда.
Није било нарочито хладно али ко по таквом времену пожели да изађе из собе?

Е, па и таквих има!
Нешто после осам сати ујутро, огласио ми се вибер/вајбер преко ког ми је стигло кратко питање: "Лазо, јеси ли кући?"

И тако је дан почео да се мења.
Оно јутарње сивило почело је да постаје на неки чудан начин - топло.
А како да не почне да се загрева кад је све кренуло бржим током?

Само што сам потврдно одговорио на примљену поруку, зазвонио ми је телефон и Милета ми је поставио само једно питање - шта радим око подне?
Како сам одавно престао ручак да сматрам неком посебном активношћу, наравно да сам одговорио - ништа!

Била је довољна једна Милетина реченица и то "ништа" претворило се у договор да се нађемо с нашим пријатељима на обали Дунава у привезишту "Радетски".
По договору, нешто пред подне, Милета је, долазећи из Батајнице, свратио по мене у Земун, а нешто касније, придружили су нам се Звеки и Бакара.
Какво друштво!?

Пошто смо се у Радетском уверили да је Звекијев чамац добро привезан уз обалу, одлучили смо до одемо до привезишта код старе централе испод Дорћола, да Бакара однесе тек купљени фрижидер. Припреме за нову сезону на води већ су стигле до обезбеђивања предуслова за уживање кад почну летње жеге. Фрижидер је ту, остаје да се напуни пивом... Добро, де, знам, има их који воле и квас (куку, шта све људи не воле?).

Док се окренеш, у кокпиту је упаљена грејалица на пропан-бутан, доливен је шпиритус и укључен шпорет...

Не, бре, шта вам је?
Нисам поменуо кување ручка.
На рингли се нашла посуда у коју је сипано црвено вино.

Чекајући да се вино скува, пописмо по ракијицу, лепу, праву, шљивову.

Није прошло дуго, у шољама се пушило кувано вино које је одисало мирисом и укусом клинчића и... мандарине!
Да, да. Звеки је на све мислио, па се и мандарина нашла у куваном вину.

На столу су се зачас нашли и тањирићи и прибор за јело и на ред су дошли ћевапчићи и роштиљ-кобасице.

У таквој атмосфери, није било тешко одабрати тему за разговор.
Некада, када би се окупило мушко друштво, причало би се о девојкама. А сад, кад се окупе наутичари, прича се о наутици.

Обзиром на то да су у нашим наутичким разговорима биле присутне теме које су се бавиле нашим женама и тиме шта нам дозвољавају и како с нама проводе време на води и како трпе наше трошење пара на приширења платформи, на куповине сонара, на прављење кровова изнад кокпита... мислим да нико не би требало да изводи закључак да наутичари нису мушкарци! Ипак су жене биле важан део и наших разговора.

И тако, ред ћевапчића, ред кобасица, гутљај куваног вина, па све то у круг, брзо је прошло пар сати.
Искористили смо време, па смо мало обишли привезиште и погледали пловила, како она на води, тако и она на обали. Било је неких уздаха, било је и коментара у стилу: "Како неком ово може да се свиђа?" "Ово само луд човек може да направи!" и тд.

Зимски дан је наставио да тера по своме, уз још јаче сивило и нешто више капљица кише, али ми смо се кући вратили лепо расположени, баш као да смо дан провели уживајући негде на сунцу.

Ево и пар слчичица на којима се види весела дружина.

И док гледате сличице, на којима се види да смо ми већ почели с новогодишњим слављем, дозволите ми да вам на крају овог писанија свима пожелим срећне празнике и да вам наредна година донесе много радости и дружења с пријатељима на води!

steps:
Svaka cast!!!!! 114 harm k5

BataVoja:
Lepo ste vi to odradili i nautički ispratili staru godinu. Kad tek dođe Nova 2019. .....

popeye:
svaka čast. Ima li šta bolje...

srsa:
 clap  clap  clap  ok  114

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana