8. Dan ujutru sam otišao do diskonta Medius i obnovio zalihe mesa, pijaće vode a napunio i gajbu piva... Samo da ste me videli kako izvodim akrobacije tako natovaren po pontonima! Plakali biste od smeha! Krećemo i brzo stizemo do famozne Formoze odakle pozivam Bakaru i on me navodi gde su usidreni on, Mileta i Zveki. Zavukli su se između velike i male ade (ako nisam pogršio nazive ostrva a i ako jesam u prilogu je mapa da bude jasno o kijim se ostrvima radi) u baš ozbiljne plićake... Iskreno nikada se ne bih tu sam zavlačio da nisu oni već prošli i da nisam video finu ekipu za guranje broda
Vezujem se za jednog od njih i odmah skačem u vodu. Vrućine su neizdržive bukvalno kuva mi mozak i ništa ne pomaže. Moj primer sledi i ostatak moje posade i jedno sa tvremena provodimo u ugodnom razgovoru u vodi do grudi i u upoznajemo se sa njihovim suprugama i podmlatkom i baš uživamo. Kada smo se dobro rashladili i popili piće (oni kafea ja pivo) zamislite ne piju pivo!?
stomak mi je signalizirao da je vreme za ručak. Objasnili su mi gde su rakrčil deo obale u lepoj hladovini i gde mogu raspaliti roštilj. Pozdravismo se i raziđosmo. Mesto na koje su me uputili je stvarno predivno. Dubina je oko 4 metra na svega 3 m od obale a obala od čistog peska. Malo mestašce idealno za pristajanje 2-3 broda i lepo zaklonjeno od plovnog puta a relativno i od vetra. Još su i raskrčili nekoliko kvadrata u gustoj šumici/šikari tako da se hrana može spremati u hladovini. Nakon ručka je pala popodnevna dremka. Krećemo tako da taman negde pre sumraka stignemo u stari Slankamen. Uz put sam se najavio telefonom u marini gospodinu Duletu kapetanu broda Tisa i predsedniku marine koji mi je objasnio gde da se vežem. (063-175-28-17) Košava koja je počela da duva još sinoć se pojačava sve više i više... Počinje polako da me brine kako ću sutra nastaviti put kada je već sada neugodno ploviti. Vrućina je nepodnošljiva i put nam svima jako teško pada, ove pauze definitivno nisu za nas, nekako nam se onda otegne put i imam osećajkao da ceo dan plovimo... Ulazimo u marinu bez problema jer znamo kuda treba proći iz mnogobrojnih ranijih poseta ovoj marini i odmah sledi još jedno kupanje. Sto puta je već opisivano kuda se ulazi u ovu marinu tako da ću tu priču preskočiti i samo je podebljati mapom u prilogu. Tamo u marini se opet srećemo sa Miletom i to veče se nakratko družimo dokle traje navala komaraca. U ugodnom razgovoru nam se priključio i Dule. To veče ležem sa nadom da će košava do ujutru oslabiti... P.S. Pale su ješ jednom palačinke :D
