Nautika opšta... > Nautički priručnik

Upotreba GPS uređaja na vodi

<< < (19/51) > >>

Terca:

--- Citat: zankiki  16, 10, 2017, 21:01:15 posle podne ---Malo sam se igrao sa AIS-om i ovim dvbt2 risiverom koji imam... Zadig odradi sve lepo, instalira driver. Piše da najbolje radi sa R820T / RTL2832U, a kod mene je R820D / RTL2832P.
Ipak, driver je instaliran. Koliko sam čitao, fora je što ti ubs stikovi nemaju baš preciznu frekvenciju (greše), pa im je potrebno uneti ručno, ili automatski korekciju.

1. Instalirao sam plugin za opencpn koji ima auto calibrate opciju. Ona ništa nije uradila, doduše, piše da treba da se koristi tamo gde ima više AIS predrajnika u opsegu. Kako je jedini brod sa AIS-om (barem po https://www.vesselfinder.com ) bio u okolini Karlovaca, a ja u kući sa neodgovarajućom antenom - nije ni čudo. Verujem da bi i ta antena bila dovoljno kada se nadjem u blizini broda sa predajnikom, ostaje da se isproba na vodi.

2. Probao sam i RTL-SDR software SDRSHARP, gde je grafički prikazan prijem signala. Tu se ručno može proveriti greška - tj. korekcija frekvencije. Taj program i služi samo za to. Onda se (umesto plugina za opencpn) koristi program aisdeco2 u koji se unese frekvencjia i korekcija frekvencije i on servira podatke open cpn-u.

Za sada mi se čini da ovo može da radi. Fora je u tome što ti čipovi koji su u stiku mogu da primaju sve frekvencije, ali su software-om prilagođeni da primaju samo one na kojima su tv kanali. Zadig instalira driver koji omogućava pristup sirovim podacima koje prima, a onda drugi program (plugin za opncpn ili aisdeco2) to dekodiraju i šalju u open cpn.

Znači koristi se ili tačka 1 ili tačka 2. Tačka 1 je jednostavnija, ali je tačka 2 zanimljivija.

Sada samo ostaje isprobati na nekom mestu gde postoji AIS aktivnost. Ne znam samo da li će ova mala antena biti dovoljna, ali verujem da bi trebalo da radi u blizini izvora signala.

--- Kraj citata ---

moj dvbt2 (isti kinez kao sa tvog linka) nije proradio "out of box" u subotu u Rakovcu, a ja sam odustao posle 15 minuta (u tom je pala jedna gladalica, pa sam batalio ais da napravim ršum... ne treba ni da kažem da u narednih 5 sati nisam imao ni pecanje). Za sada mu je status "ne radi" i sačekaću novog kineza.

Uveče sam malo testirao Daisy na USB i DaisyHat na RPI3, slično rade na ovim našim gustnama saobraćaja, teorijski je Hat bolji jer je dvokanalni, ali se to vidi samo u tome da brže očita celokupnu identifikaciju brodova (žute strelice postanu zelene, vide se imena i tako to). Zanimljivo je da ima krš loše primljenih telegrama odnosno oba prijemnika nisu preterano selektivni, tu će se morati da se doda neki primitivni filterčić.

Za antenu sam u oba slučaja koristio običan 75omski koaksijalni kabel odoka oblankovan na lambda četvrtina  flasica, i sa tim kršem sa četvrtog sprata u N. fronta (iz firme, sa terase okrenute od Dunava, na sever) pokrivam od 1252 do 1266 km, a na vodi je to recimo upola manje. Kad dođe zima sačinićemo i neku pravu antenu...

zankiki:
Jbg, ja sam u kući, blizu Dunava, ali iza nasipa, u visini zemlje.....

Objasni mi samo za antenu da probam... Tj koja dužina kabla... Koliko oblankovano...
Da vidim, ako uhvatim bilo šta i vidim da radi, onda ću da se igram antenom.

Terca:
Recimo ovako najjednostavnije zbudžiš antenu za probu (rizikujem da me sad najaši neki radioamater  koji se zapravo razume, al ajd):

uzmeš običan 75omski koaksijalni kabel za TV, digačak koliko ti treba ili koliku motku imaš da podigneš... staviš IEC konektor onakav kakv imaš na dvbt donglici, oblankuješ (zapravo samo skineš plašt, ona unutrašnja plastika ne smeta) na drugom kraju pola metra (AIS je u dvometarskom opsegu, 2m je talasna dužina, ti ciljaš četvrtinu... i to je to.

Ako hoćeš da budeš "precizan" AIS 1 i 2 su na 161.975 i 162.025, pa bi tačna dužina bila 300 000 000 / 162 000 000 = 1,85m a četvrtina je 46cm.

Ja u subotu nisam imao ni metar da merim pa sam odsekao 'nako... i radi to dovoljno dobro da povataš šta je u blizini.

Nidza:
Super je tema, stvarno covek kad resi, krene redom po temi i zavrsi sve za navigaciju, bilo sa laptopom, bilo sa Kineskim krpezima po bagatelnoj ceni, sto ima smisla za svakoga ko krene na neki put jer od vlage, pa i soli za more, stradaju uredjaji pa bolje imati dva-tri jeftina za rezervu nego jedan skup u kvaru. Bar ja tako zakljucih citajuci putopise.

Terca, imas li procenu koliko sve to zajedno na RPI3, kad sve radi, trosi energije (vati, miliamperi, svejedno mi je sta god mozes da izmeris)? Zanima me, ima li znacajne ustede da se covek upusta u to spram gotovog resenja sa laptopom (npr embedded Atom kao sto si naveo za primer). U pravu si za velicinu camca i energiju na raspolaganju, ali uvek je bolje ne rasipati se pri planiranju nego krpiti se posle sa solarima i na druge nacine. Daleko od toga da solari nisu korisni iz drugih razloga, npr frizideri sto je vec pominjano ili za manje camce sa manjim akumulatorima.

A postavio si i jedno odlicno pitanje, a cemu sve to ako ne plovis preko mora, daleko od kopna i ne daj boze bez bar okvirnog plana i papirne mape u nekom formatu :). Ne mogu, a da se malo ne nasmejem jer citajuci forume i putopise mnogi se naplovise bez svega toga, bas ako je preko okeana samo sa sekstantima, pa cak i gumenim camcima, a bogami se na tim ozbiljnim putovanjima i resise viska opreme, a mi sad ne mozemo bez avio kokpita i statistika. Citajuci silne putopise, zakljucih da je za neko ozbiljnije putovanje mnogo bitnija radio stanica i rezervni delovi za sve sto je kvarljivo, mislim sto se tice tehnike/mehanike, da ne sirimo temu. Ipak, cinjenica je da sve to podize bezbednost u situacijama kao sto su nocna plovidba, magla, nevreme i boravak na sidru. Na Dunavu i Savi, deluje mi ipak da ta oprema pretezno sluzi da se daju koordinate kafana sa preciznoscu od tri decimale  harm, daleko od toga da to nije korisno  114. Eto AIS priznajem da je koristan, zanese se covek i opusti na vodi, moze zista da ga iznenadi neko plovilo, pretezno koje dolazi sa krme. Dosta toga sluzi i da rastereti coveka i da cuva snagu i koncentraciju kada je potrebno da reaguje, kao sto je povezivanje tih uredjaja sa nekim autopilotom na duzim putovanjima, ali i dalje mora oprezno. Samo sto je to vec skuplja igracka.

Bakara:
Naidjoh i na ovo uputstvo na sajtu marinetraffic-a, nisam probao, ali mozda nije lose ko krene sa ovim, da procita:
https://www.marinetraffic.com/files/DVBT_SDR_vS.pdf

@Nidza
Ja mislim da ovo sve nije neophodno, ali je od pomoci. Najbolje je da covek stekne iskustvo, pa da onda doda tom iskustvu i ove uredjaje, jer ga uredjaj nece nauciti prirodnim pravilima i gde voda pravi sprudove, gde vrti i slicno.
GPS i AIS mogu da pomognu u raznim situacijama, i da ucine plovidbu bezbednijom i cak ekonomicnijom, pogotovu nocu ili u sumrak. Preko gps-a npr na opencpn-u, mozes da vidis liniju kretanja i u deplasmanskoj plovidbi da ispeglas krivudanja koja ti odnose vreme a i gorivo. Preko AIS-a mozes da vidis sta dolazi ispred i iza, i kojom brzinom, sto je veoma bitno ako na nekom sirem delu Dunava planiras da presecas plovni put. A ako to podize bezbednost na visi nivo, a pristupacno je, onda mislim da ga je pozeljno i imati  6589

@Terca
Sto kaze Nidza, bilo bi dobro znati potrosnju, mada to u slucaju RPI3 verovatno zavisi i od ekrana koji se koristi i njegove potrosnje.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana