Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Plovnim Begejom do Temišvara

<< < (3/6) > >>

LSI:
Читам ове коментаре о Бегеју (хвала на одговорима) и Зрењанину и срце ме боли што смо такви. Руку на срце, то загађивање, не прави то нико са стране. Ми то радимо.

Наравно да сад треба много пара за чишћење али никакво чишћење не помаже ако пре тога не станемо. Ако не престанемо да загађујемо.

А то је више до нас него до пара.

Sent from my P9000 using Tapatalk

Terca:
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/zrenjanin/begejom-do-rumunije-u-naredne-cetiri-godine_821246.html

Bakara:
@vepar
Strpi se jos 4 godine....  sajkaca

LSI:
Лепа је ова Терцина информација - само да се оствари. Верујем да би се многи обрадовали. А ако се оствари, онда да се тај ток чува и одржава како треба.

У прилог овој вести, додао бих вест с краја марта ове године коју сам видео, а чини ми се да је у духу ове Терцине, па да не отварам нову тему:


Ових дана се завршавају радови на измуљењу деонице канала у Кули,  у дужини од 1,3 километра од електропокретног до понтонског моста. На овој локацији предвиђено је вађење више од 30.000 кубних метара наноса из канала. Радове, који су вредни 14,4 милиона динара, изводи ДВП „Бачка“, Врбас. Током зимских месеци измуљена је деоница канала Косанчић-Мали Стапар, дужине 3,6 километра. Извађено је више од 34.000 кубика наноса, а радови, које је изводило ВП „Регулације“ из Сремске Митровице, вредели су око 14,3 милиона динара.

Ове недеље са радовима су почели и пловни багери ЈВП „Воде Војводине“, који ће радити на две локације, у Бечеју и Врбасу. У Бечеју се обавља измуљење 1,6 километара од уставе и преводнице до моста на уласку у град из правца Бачког Градишта. У Врбасу је почело измуљење око пет километара канала, у правцу од хидрочвора ка црпној станици за регионални подсистем Кула-Мали Иђош. Овогодишњим програмом пословања предвиђено је и измуљење око 11 километара канала између Куле и Црвенке.

Ово је нешто што је требало одавно урадити па зато изражавам своје задовољство оним што је урађено (надам се да је урађено како треба) и наду да се никад више неће дозволити да канал поново буде тако запуштен.

Део код Врбаса познат је као једна од најцрњих тачака на свим водотоковима у Европи! Живот крај канала постао је одавно опасан по здравље али сем неких спорадичних текстова на ту тему, медији се не баве тим проблемом и не гурају држави прст у око. А требало би. Волео бих да је сваки динар од тих силних милиона утрошен само на измуљавање (какви смо, да није било ту још неког "муљања"?).

Остаје питање: А шта сад са свим тим муљем?
Он је толико загађен и затрован да је његова ревитализација готово немогућа. Нисам успео да пронађем информацију шта сад с њим. Није више у каналима - то је добро. Али ако остане на обалама, кише ће га вратити у канале или ће га разнети по ораницама.

LSI:
Да ли су бактерије холандски проналазак или не, не знам. Читао сам о јапанском патентираном поступку који се састоји у томе да се у воду убаце глинене кугле у којима се налазе специјалне бактерије.

Глинена кугла се убаци у воду, као кад шараџије хране рибу на месту где лове. Бактерије из кугле испливавају и почињу процес ферментације муља и нечистоћа у њему. То је тзв. бактериоензимска дигестија. Ови природни чистачи раде без прекида, ферментирани муљ мења своје особине, испливава на површину где се распада у поступку фотосинтезе.

Тако се врши пречишћавање природним путем. Кажу да вода постане сасвим чиста и здрава али шта бива с тим бактеријама кад остану без муља?

Кажу да је поступак доста јефтинији од измуљавања на начине које је Зокс описао, међутим, да ли би то нама одговарало? Како да се нешто извуче из тог муља за наше муљаторе ако нису велики бројеви у питању?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana