Nautika opšta... > Iskustva sa vode

Да вас питам нешто - да вам кажем нешто

<< < (3/7) > >>

srsa:
Јаоооо, не стај ми на муку добри мој Страјо.  embarassed

LSI:
Размишљао сам у којој теми да напишем ових неколико реченица па ми се учинило да је ова најпримеренија. Зашто? Па зато што сам у њој писао о испуњеном срцу, а може ли срце бити испуњеније него кад дан проведете на води и то у друштву својих унучића?

Данас је био диван дан за излазак на воду. Прави дан ране јесени. Јутро хладно, а како је сунце више одскакало на небу, тако је постајало топлије.

У марину у Сланкамену, стигао сам нешто после десет. Ни дашка ветра, вода као огледало.

Пребрисао сам чамац, остругао алге са крме колико сам могао, уклонио заштитну цираду с конзоле, спустио мотор у воду и окренуо кључ...

Хонда ме овог пута није изневерила. Креснула је као мина. Одмах сам спустио ручни гас и оставио мотор да мало ради на леру. Разапео сам тенду и дошло је време за укрцавање посаде.

А каква је то посада била? Свећом да је тражите.
Добро де, била је ту и моја жена али нисам мислио на њу, већ на моје у унучиће, Душана и Теодору.

Да сте могли да им видите оне њихове очице, онако широм отворене... Читав свет да у њих стане...

Прво смо навукли заштитне прслуке, а онда смо испловили.

Хонда је лепо и послушно прихватала гас и полако нас извела из плићака до широких и дубоких делова Дунава. А онда... Што би пријатељ, ДулеН, рекао: "Дунав је исечен уздуж и попреко".

Кренули смо прво узводно, ка Крчедину, а онда у широком луку окренули и стуштили се низводно. Мој помоћник, Душан, преузео је управљач и ручицу гаса. Наравно, и његова сестра, Теодора, је морала да се ухвати за волан...

Ево нас већ упоредо с марином, пролазимо ушће Тисе, настављамо низводно... Једна ада, друга ада... Јато галебова смо просто морали да подигнемо с воде наилазећи на њега у широком луку...

У једном тренутку моји унучићи почињу песму...
Коло води Васа,
ала се таласа...

Људи, може ли лепше? Тешко.

Вратили смо се у марину, на укусан Данијелин ручак...

И ево ме сад кући. Пре неколико минута, унучићи отишли, а са врата Дуле поручује: " Деда, сутра да дођеш по мене да идемо на Дунав!"

Стварно, може ли лепше?

Покушаћу да вам сликом дочарам како је то било данас, мада, први пут ћу покушати да пошаљем слику преко тапаталка. Ако не успем, онда да знате да су на слици моја жена и моји унучићи који су свом деди лепо испружили језике, пркосећи му. Хајде да пробам да је закачим...

Sent from my P9000 using Tapatalk

LSI:
Нисам успео слику да пренесем с телефона, па то чиним сада, с рачунара.
Ево малог језичарског одељења ухваћеног на делу...

MiletaStamat:
Svaka čast. Lep dan, lepo ispunjen druženjem na vodi. a kud ćeš lepšeg društva od unučića i supruge.

DuleN:
Ma Laki je postao dunavski pirat....  kgk

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana