Nautika opšta... > Iskustva sa vode

Да вас питам нешто - да вам кажем нешто

(1/7) > >>

LSI:
Да ли верујете да цео свет може да се скупи и стане у један мали чамац?
У једно мало срце у том чамцу?
Ма какви мало, то срце! Та да је мало, зар би у њега све то стало?

Ево, ја вам својим животом гарантујем да може...

Не верујете?

Ви мора да сте од оних који, кад је требало, нису веровали да у радију живе мали људи...

Ето, сетих се опет омиљеног песника. Да ли сте некад прочитали и ове његове стихове:

„Небо сам грлио и миловао.
Ни једном оданде нисам пао.
У душу ми је цео свет стао.“

Е, па ја сам данас небо грлио и миловао и ни једном оданде нисам пао, а у душу ми је цео свет стао...

Ко данас није био на Дунаву, или на неком другом „свом Дунаву“, ко данас, по овако лепом, сунчаном дану, није ослушкивао распрскавање воде испод чамца, коме данас ветрић није замрсио косу... Та, што сте се и пробудили данас? Зашто мислите да сте живели данас?

А ја? Ја сам ето, уживао у музици моје Хонде, у пљускању воде испод корита чамца који је направио један круг који се само чини да је почео у марини у Старом Сланкамену, па  се, преко Крчедина опет некако затворио у марини у Сланкамену. То се само чини тако јер тај круг је започет много раније, некад давно, на неком далеком месту, скривеном у душу морнара који није ни знао да је морнар. То је само осећао. Онако прикривено, дубоко у себи, а да није ни знао да зна шта то осећа.

И како су лепи били лабудови данас док су онако лагано, грациозно, клизили дуж обале, и како су лепе биле чапље на гранама осушених стабала на дунавским адама. И како су страшни били вирови изнад напера, скривених испод воде...

А мирис... мирис  воде и мирис ваздуха?
Јесте ли данас удахнули пуним плућима? Не, не онако, узгред, као било ког другог дана. То се не рачуна. То није ништа. Него онако, дубоко, да осетите како плућа пуцају од милине, од свежине, од живота...

Ма лепо вас питам: ако ништа од свега тога нисте данас урадили, ни осетили... што сте се и будили? Што сте протраћили и овај дан?
За вас имам само један савет: хитно, али стварно хитно, пробајте да надокнадите све то што сте данас пропустили.

Јер јесен је ту...
Можда не календарски али верујете овом несуђеном морнару, осетио сам је данас у сваком сунчевом зраку, у поветарцу који је миловао таласе велике реке.

Не дозволите да вас јесен превари и ушуња се у ваше животе. Јер после може да буде касно. Сваки изгубљени дан у овом животу трајно је изгубљен и мораћете да чекате да се поново родите да би надокнадили пропуштено. А то не умеју баш сви, мислим, да се роде поново. Чуо сам да то могу само они који не знају да умру.

MiletaStamat:
Lazo ja ne gubim vreme, svaki lep dan koristim da zaplovim Pasarom i da čujem zvuk tvoje, ovaj moje Yamahe. Bio i danas. Uživao sa komšijama na Savi, od Ade do Ušća pa nazad oko Ade Medjice do marine i veza u rukavcu. Baš smo uživali. Sutra sa suprugom idem ponovo na ceo dan. Frižider ručni se već sprema, navukao se na reku ne mogu bez nje :)

LSI:
Тако и треба, Милета. Треба искористити сваки тренутак.

Мени је само жао што немам више времена. Ваљда ми зато толико значи сваки тренутак проведен на чамцу, на води.
Зато сам и написао ово, да подстакнем оне који би могли али их мрзи.

MiletaStamat:
Ja mislim da bi trebalo da promeniš mesto boravka za svoj čamac :) . Znam da si emotivno vezan za Slankamen i tamošnju marinu. Da ti je čamac negde ovde u Beogradu ili kraj mog u rukavcu Marine Ada, veruj da bi mnogo češće bio na reci i uživao. Naravno ne bi zaboravio svoje drugare u Slankamenu, mogao bi tamo kad god imaš viška slobodnog vremena da odeš kolima družiš se sa njima u marini, ali da ti je čamac ovde verovatno bi se mnogo češće družio sa njim. Drugačije je kada je čamac blizu pa skoro svakog dana se može odvojiti sat dva i izaći na reku. Razmisli malo o tome. Voliš reku šteta je da nisi češće na njoj.

MoravskiLubenicar:
Lazo uživah čitajući ovu lepotu od teksta. Hvala! Mi trenutno već pet dana uživamo na Čakljancu u jezeru galebova.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana