У праву је Арса кад указује на тај одговор да је број пријава повећан за 100%. Лепо то изгледа али није исто да ли је прошле године било 10 пријава а ове 20 или је било 1.000, а ове 2.000 пријава. Али лепо звучи, у сваком случају.
А зар се и може очекивати другачији одговор од представника власти?
Па и њима је јасно да ми у ствари шминкамо бабу на самрти али да од ње никад неће постати девојка.
Све ове приче којима нам пуне уши и испирају мозак свакодневно и не служе ничему већ да се оправда нечије присутво на положају у једном друштву које које је пукло по свим основама.
Неће нико да саопшти овом народу оно што и врапци знају - пара више немамо ни за шта. Лопови су све покрали, предузећа која су стварала материјална добра корумпирани политичари су уништили и више немамо одакле да црпимо нова финансијска средства за улагање у било какав развој. Продајемо земљиште...
Ових дана нам поново на сва звона причају о потреби наоружавања изазваној увођењем ракета у наоружање у Хрватској, а нико не прича о томе да месецима у Србији нема реагенаса за дијагностику и нема терапије за оболеле од хепатитиса! Пуштамо да људи умиру јер нико није надлежан (из министарства здравља кажу да је то надлежност домова здравља, а ови кажу да паре одобрава министарство!). И док народ умире, ми ћемо улагати у наоружање. Причају о неким системима С300 - за три таква уређаја можемо да реконструишемо све домове здравља и купимо све потребне лекове, можемо да направимо аутопут... Али не, морамо одржавати равнотежу у наоружању...
Уместо да држава објави банкрот и да направи једну потпуно нову концепцију којом ће створити фирме у којима ће се нешто производити, које ће обезбедити средства за образовање, здравство и културу. Али шта о томе знају ови с купљеним дипломама?
И онда очекујемо да се на рекама и осталим водама уведе ред... Па то кошта. Треба купити патролне чамце, опремљене моторима којима могу да стигну рибокрадице, који ће увек имати горива за свакодневно присуство на рекама. Треба увести казнене мере које ће обесхрабрити рибокрадице. Треба увести подстицајне мере које ће професионалце и рекреативце подстаћи да брину о рибљем фонду.
И, другови (како се то некад у доба комунистичког социјализма говорило), ми морамо да пођемо од сопственог примера. Ето, на пример, тај наш друг Пацке... Па тај је изловио све живо. Не може то тако, друже Пацке. Ево, како друг Капетан и друг ЛСИ могу да никад не упецају ништа? А ти, друже Пацке, и друг МишаД...
Видим ја, ускоро ћемо само на сликама гледати рибе и причати како је то некад било.