Napisah ovo, a dok sam kucao tema je premeštena:
Ja sam tu temu prežvakao, prodao metal i odlučio se za plastiku i iskreno se nisam ni na trenutak pokajao. Metal ima prednost po meni što praviš nov, možeš kasnije raditi razne prepravke što spolja, što iznutra. Prijatelj mi je skoro isekao brod od 11 metara i napravio od 15m. Koštalo je sve to verovatno mnogo, ali može se. Takođe na metalnom brodu sve što ti naknadno zatreba unutra, na palubi, bilo gde jednostavno - variš. Kod plastike to nije baš tako.
Glavna mana metala je - rdjanje. Ja sam radio kod nas na ribarcu peskiranje i farbanje, zaboravih kako se firma zove, u okviru brodogradilišta. Imaju čak i kran da izvuku brod direktno iz vode na klocne. Pošteno su ga ispeskarili, to sam video. Ofarbali u 4-5 slojeva. Plaćeno je pošteno, kao što i ide za ovakve intervencije. Iskrsnuo mi je Arsin brod, pa sam ovo prodao, sveže ofarbano. Evo, godinu dana kasnije, već probija rđa. Ne puno, i ne svuda, ali je ima. Ta firma više ne radi i možeš da se žališ nikome. A nije to metalni čamac koji si kupio za 400e, pa nek rđa 10 godina, kad istrune baciću ga. Nema kod nas puno firmi koje to rade dobro i kvalitetno sa garancijom, ne znam kako je kod vas.
Što se plastike tiče prezadovoljan sam. Mnogo puta mi je nedostajalo jednostavno "budženje" nečega, što mi ljudi sa reke stalno radimo. Recimo kad sam izbacivao tendu i stavljao tvrdi krov, bila je cela akcija sa plastikom, što bi na metalnom lako rešili. I jeste da je to plastika stara 30 godina, i da se trebalo pozabaviti prozorima koji su puštali, da hoću da uradim iznutra novu izolaciju jer mi se ova ne svidja, da su drveni delovi nameštaja takođe stari (mada i dalje
izgledaju i potpuno su ispravni i funkcionalni). Svu tu akciju (tapaciranje, izolacija, nameštaj) završavam daleko ispod 1000e što za BROD i nije neko ulaganje. Na kraju, kad si u prolazu svrati da isplovimo malo pa će ti biti jasno o čemu pričam.
Ono što je po meni i najveća prednost ovakvih plovila je što su sva ta korita pravljena po nekom proračunu.
Ovog proleća je bio napolju dobra 2 meseca, svašta smo nešto raduckali, bušili smo rupe u trupu ispod vodene linije, kaže mi majstor da nijedan domaći (namerno neću da navodim modele koje mi je on rekao) nema ni pola debljine plastike koju ovaj moj ima. Tako da je po meni uvek bolja krštena kvalitetna matora plastika iz uvoza, nego novo domaće gde se štedelo na materijalu. Ponavljam, ne kažem da ne postoji domaće a kvalitetno, ali to uglavnom nije slučaj.
I da, Marissa baš ima pošten gaz za svoju veličinu, i ogromnu kobilicu. Mi vreme provodimo leti parkirani po raznim peščanim adama, i uglavnom nemamo problema sa pristajanjem. Naravno, ako su dugački plićaci, ostavim brod u vodi do pojasa pa pređemo, ali uvek može da se nađe deo gde ima dubine da se pristane. Evo ti jedna slika od juče:
Tako da nemoj mnogo da bežiš od gaza, lepo je imati ga, pogotovo ako misliš praviti neke duže plovidbe.
