Nautika opšta... > Nautičke reportaže
Prvi put na Đerdap
zankiki:
17/07/2015
Danas nam se desio prvi peh na putovanju. Proudili se, krenuli da kuvamo kafu i shvatimo da nam je nestalo plina. Kako oba frizidera rade na plin, kao i sporet, jasno je da je to ozbiljan problem. Ja sam sa svoje strane predpostavio da ga imamo dovoljno, ustvari nisam dovoljno razmislio o tome inace bih shvatio da ga nece biti. Ta velika boca nam je vec radila 8 dana na putovanju Tisom, kao i nekoliko vikenada po 2 dana. Znaci da je izgurala 20 dana da rade 2 frizidera i kuvanje. Organizujemo se za autobuski prevoz iz Novog Sada za Milanovac za sutra ujutru. U medjuvremenu sve stavljamo u jedan frizider koji stavljamo da radi na struju preko invertera. Kako smo danas planirali sici do Tekija i spavati na hajduckoj vodenici, moramo da menjamo planove, posto ujutru stize boca. Odlucujemo sve obaviti u jednom danu i vratiti se uvece u Porecku reku.
Krecemo nizvodno i prolazimo definitivno najlepse delove Dunava koje sam do sada video. Kako bi pogresili da smo ostali pri mojoj prvobitnoj ideji i isli samo do Porecke reke! Veliki kazan, mali kazan... Najveca dubina koju sam video je 76 metara. Plovimo na 15 metara od obale (tj. stene) a ispod nas dubina 50 metara! Priceless... Prolazimo hajducku vodenicu, gde se par ladja lagano ljuljuska. Sa leve strane nas iznenadjuje statua Decebela, za koju nismo ocekivali da je bas toliko velika, i nekako zastrasujuca. Sledeca je Trajanova tabla, kojoj prilazimo na metar, bacamo pogled na Tekije, ali zbog stiske sa vremenom se ne zadrzavamo. Vracamo se na hajducku vodenicu i provodimo popodne lenjo se ljuljuskajuci na talasima koje Rumunski gliseri prave sa druge strane. Oni voze turiste do neke pecine. Imali smo ideju da skinemo gumenjaka i infiltriramo se medju njih da vidimo pecinu, ali ipak to nismo uradili. Da ne pravimo incident, mada policiju nigde nismo videli.
Sledi povratak pred mrak. Kad bih nasao neki posao koji mogu da radim sa broda, ziveo bih na njemu u Poreckoj reci 9 meseci u godini. Stvarno je PRELEPO.
Ulaz u veliki kazan
Jasnino omiljeno mesto za plovidbu
...
...
Rumuni čekaju da udju u pećinu sa njhove strane
Pećina
...
Pogled kroz kazan
...
Ko li vozi?
Pejzaži su predivni
...
Čika Decebel
...
Trajanova tabla
...
...
Nemci na hajdučkoj vodenici
A bilo je i naših
Hladili smo se kako smo znali i umeli
Open CPN i karte plovputa su dobitna kombinacija - nisam primetio neke greške
...
Zoran T:
Prelepo je.Bar 2*godisnje prolazim tuda na putu za zajecar samo zbog lepog ambijenta.Sa vode je jos puuno puuno lepse.
zankiki:
18/07/2015
Danas se nastavljaju pehovi. Ali krenimo redom. Bocu smo pokupili i namestili. Dok smo to sve sredili već je bilo podne. Krecemo uzvodno, i za nekih 6 sati plovidbe prelazimo deonicu Porecka - Golubac. Usput smo na svakih sat - dva obarali sidro i kupali se, pošto je vrućina bila neverovatna, a nama je zapalo da plovimo popodne. Inače sam se svo vreme trudio da se tako organizujemo da plovimo ili rano ujutru, ili predveče. Veci deo vremena smo imali neverovatne brzine za uzvodnu plovidbu, da bi pred kraj naglo usporili, verovatno su otvorili branu. Da ne opisijem opet predele kroz koje smo vec prolazili, uzivali smo u svakom momentu. Trudio sam se da upijem svaki detalj sa ove ture.
Predvece stizemo u Golubac i pri pristajanju ostajem bez pogona. Siguran sam da je pukao stift na osovini, i posto sam umoran, ostavljam popravku za ujutru, a mi idemo da prosetamo i nadjemo sladoled i hladnu limunadu. Seli smo na kej, gde sam malo i zadremao, pa smo se vratili na brod. Košava se razduvala, na Dunavu su bili baš ogromni talasi, sreća pa smo bili u marini, čak se i tamo finu ljuljalo celu noć. Pošto je dan bio naporan ubrzo smo i pozaspali.
Opraštamo se od Donjeg Milanovca
Stajemo svako malo da se kupamo
Divimo se predelima
Kakva oaza mira
Policija... sretali smo ih jedino ovako
Ulaz u klisuru, sada sa druge strane
IIIIiiii.... izašli. Tuga :(
Neki hvataju zadnje zrake sunca
Malo umetničkih
...
...
Golubačka tvrđava, ovaj put uz zalazak sunca
Sunce kao što rekosmo zalazi
Ribari se vraćaju kući
A neki od nas... pa... Dan je bio dug!
DuleN:
Bravo !!
Zelim vam prijatnu i lepu plovidbu !!!
zankiki:
19/07/2015
Budim se oko 6, i odmah krecem da menjam stift u osovini. Dizem poklopac na patosu, i ono sto vidim me ostavlja sledjenog. Pukla je sama osovina! Na mestu gde stift prolazi kroz nju je pukla. Ne vidim kako bi to mogli da resimo bez vadjenja broda - po meni, mora da se vadi osovina, a da bi se ona izvadila mora da se demontira kormilo... Hocu da zovem mog majsotra da pitam za savet, ali ipak cekam do 8 da ga budim jer je nedelja.
Razgovor sa njim me malo smiruje. Savetuje mi da izvadim polomljeni deo osovine, probusim nesto nize kroz kopcu i osovinu rupu za novi stift, umesto prohromskog od 8mm, da stavim celicni sraf od 6mm, vozim oprezno, i da bi trebalo da stignem kuci. Samo mi treba burgija kojom mogu da busim prohrom. Samo. U Golubcu nedeljom. Jasna i Dejan odlaze taxijem na Srebrno jezero, gde Jasna nalazi telefon od gospodina Bate, koji dolazi do broda sa alatom, i za pola sata je sve reseno. Rupa izbusena, napravljeno i par rezervnih stiftova od imbusa 6mm, kvalitet 8.8. Trebalo bi da drze.
Palim brod, ubacujem u brzinu... Idemoooo... Cini mi se da se osovina malo trese, ali mozda je i oduvek tako, samo sto nisam obraćao pažnju. Stizem na Srebrno jezero predvece. Ostacemo ovde jos jedan dan, a onda krecemo lagano uzvodno. Naravno, više neće biti opuštene vožnje kao ranije, stalno ću da osluškujem šta se dešava u motoru. No, bitno je da se krećemo!
Moram da pohvalim Batu koji je dosao nedeljom, sredio mi problem, a nije me odrao. Takode i osoblje Adam Petrol pumpe u Golubcu, koje nam je dalo struju, ponudilo svoj alat i sve sto mogu da pomognu. Takodje, posto nisam mogao da pristanem na kamen kod pumpe nego sa druge strane marine, pozajmili su mi kolica da kanistere ne teglim u rukama.
Od ovog dana naravno nemam ni jednu sliku, jer mi većim delom nije bilo do slikanja.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju