E, ovako treba... > Plovila

Jeftino u NL

<< < (31/91) > >>

Alexa:
Dan drugi, odnosno treci, utorak oko 17 h polazak iz Beca. Novo odrediste mesto Winterswijk blizu Holandsko-Nemacke granice (cca 80 km) od Gelsenkirchena, odn. Dortmunda. Nocna voznja kroz Nemacku, gore-dole, gore-dole i tako 1080 km. Sve u svemu, nista zanimljivo. Ujutru, oko 6 h stizemo u Winterswijk. Na ulazu u naselje benzinska pumpa i tu stajemo da malo odmorimo jer je covek rekao da dodjemo posle 8 h. Pumpa lokalnog tipa, znaci nema kafa i to pa odlucujemo da malo odmorimo ta dva sata. Pozadi u kombiju napumpan veliki dusek celom sirinom i duzinom tovarnog prostora i ja prelazim tamo da malo ispruzim ledja a dame ostaju u kabini. Medjutim, hladno nedaj boze i od spavanja slaba vajda. Vec svanjiva i primecujem da nikada nisam doziveo da cujem toliko pevanje ptica. Valjda ih ima na hiljade.
U osam sati pitam moju "Zoricu" (navigacija) gde da idem  jh . Nepogresivo i  lako me sprovodi kroz uske ulice ovog malog gradica (28ooo stanovnika) tacno pred kapiju simpaticne kuce u dvoristu. Uostalom, sve su slicne, ukusno gradjene sa lepim rastinjem u dvoristu. Izlazi covek sa dva umiljata psa i odmah kapira da smo to mi koje ocekuje. Ljubazno nas poziva u kucu koji on sam renovira iznutra. Malo je u haosu ali, tu je sto, stolice, aparat za kafu, kompjuter i sve sto treba. Pravi nam kafu, pusta nas u toalet i zapocinjemo razgovor. On solidno govori Nemacki i to nam je veliko olaksanje kad je komunikacija u pitanju. Ali... iznenadjenj  kuku.
Kada sam iz auta izneo flasu domace rakije i dao mu,   kgk . Odmah proba, pa jos jednom i kaze: auuuuuuuuu, sljivivica, pa opet auuuuuuuuu, dobra. Mi zbunjeni. I onda rasplet. Covek ima kucu u Labinu, od `61. godine odlazi tamo, cak ima i HR licnu kartu. Znaci, zemljak  kgk .
Pricamo sve i svasta, mi mu objasnimo moje namere i krecemo u akciju. Cak mi je dao adresu u jednom gradicu (koji ce mi kasnije biti na pravcu puta) gde mogu da izvadim EX papir za brod koji budem kupio. Najpre odlazimo na njegovo imanje koje je par kilometara udaljeno da ja vidim prikolicu. Prvi utisak, bolje nego sto sam ocekivao. U besprekornom stanju, sve je skoro novo, deluje ogromno. Duzina 8 met. nosivost 2.850 kg, bruto 3500. Znaci nema vece :)
Sledeci korak, idemo kod notara (mada mu nije bilo najjasnije zbog cega) da pitamo za overu ugovora koji cemo kasnije napraviti. Covek hoce da mi izadje u susret ali nezna kako da to uradimo. To se kod njih jednostavno ne radi. Ali, znajuci za to, ja sam se kuci pripremio i odstampao blanko ugovore za kupoprodaju motornih vozila i za svaki slucaj nekoliko primeraka na nemackom jeziku (zbog kasnijeg prevoda sudskog tumaca za registraciju). Pitamo notara jel moze na nemackom, kaze: "ja, keine problem". Odlicno, dobijamo tri termina, u 10,30 u 12,30 i 15,00 sati. Da nebismo cekali kad budemo obavili formalnosti oko prenosa vlasnistva i dobijanja zool tablica vec da izaberemo koji nam termin odgovara.
Sledece sto treba da uradimo je upravo to. Odlazimo u obliznji grad koji je verovatno njihov administrativni centar, Gerhard vozi napred, ja za njim. Parkiramo i odlazimo u jednu zgradu i ja zbunjen zakljucim da je to zeleznicka stanica. Neka manja jblga dal` je glavna ili nije, nije vazno. Tu u holu dolazimo do jednog saltera, meni i dalje nije najjasnije sta cemo tu ali... ajde. Gerhard predaje tablice i saobracajnu dozvolu i oni pocinju da kuckaju u racunar. Sve u svemu, za desetak minuta nas pozovu, sve stave pred mene i kazu 115 eura. Pogledam, tu su tablice, brojevi koje sam lepis prema uputstvu koje je odstampano, polisa osiguranja, izvozna carinska deklaracija, racun, stara-nova saobracajna dozvola (ostaje ista, sa istim reg.brojevima samo na nji zalepe nalepnicu da je vozilo odjavljeno sa prethodnog vlasnika). I to je cela procedura. Za 10 minuta. Da ne verujes, sve na jednom mestu. Mislim se, pa oni su ljudi stvarno gospoda, drzava obavlja poslove za njih na najjednostavniji nacin. Odmah pravim poredjenje. Da je on dosao kod mene da to isto uradi. Jedan salter, drugi, treci, jedna uplata, druga treca, pa tablice, pa u osiguranje, policija. Mislim da bi digao ruke od svega.
Ostaje nam jos kod notara overa ugovora na kojoj ja insistiram. Odlazimo tamo i opet 10 minuta, gotovo za 35 eura. Da, zaboravih, pre odlaska kod notara svracamo kod njega kuci i on kaze da treba da mu platimo. Mi zaboravili  stri . Kaze, prikolica je presla na moje ime a on nije dobio pare. Naravno, dajem mu pare, on se izvinjava, seda na biciklu i ode  stri .  Posle desetak minuta, stize sav zadihan i kaze da je sve ok. Covek isao u banku da proveri novcanice  jh . To je to, zavrseno  kgk . Sledeca destinacija gradic Vorthuizen na pravcu prema Amsterdamu gde imamo rezervaciju za prenociste.

Alexa:
Sreda, popodne. Dolazimo u guesthouse "Lazey"u naselju Voorthuizen, moja "Zorica" me nepogresivo dovodi do mesta gde cu konacno da vidim krevet i tus  kgk .
Rezervaciju sam napravio dok sam cekao u Becu preko booking.com -a, nije bila potrebna kreditna karta a sve mi se uklapalo. Bilo mi je na pravcu putovanja, imao je besplatan privatni parking (sto bi bio veliki problem da ga nema) gde treba smestiti prikolicu i kombi duzine 15 metara, ima wireless u sobama, cena 20 eura po osobi sto je ukupno 60 eura. Bolje nemoze. Mesto, ocigledno vikend naselje kao iz bajke. Ja prezadovoljan. Ulazimo u objekat, nigde zive duse. Probamo na jedna, druga, treca vrata, sve otvoreno, nigde coveka. Stojimo ispred jedno sat vremena, ja vec narogusen, zakljucujem da je booking.com obicno s..nje, da to ne funkcionise bas tako i to. Po kozna koji put ulazimo unutra kad na kraju hodnika na jednoj tabli na ulazu u sobu pise "Kostic". Otkljucano, udjemo unutra, sve posredjeno, uredno, probamo vodu ima topla, probamo radijator, radi  kgk .
Da ne verujes, sta sad ima, unosimo stvari, smestamo se i to je to. Posle nekog vremena dolazi vlasnik i izvinjava se, imaju proslavu 50-tog rodjendana njegove zene. Pokazuje nam kuhinju (mada smo mi vec izvrsili kompletnu "vizitu") i kaze da slobodno uzmemo sta nam treba. Frizider pun, kafe aparati, hleb, cak i sveza jaja koja oni skupljaju od svojih kokosaka koje su tu odmah pored. Mi ipak iz pristojnosti ne kopamo po njihovim namirnicama vec odlazimo do dva-tri km udaljeno selo (gradic) gde u jednom restoranu veceramo i vracamo se na spavanje. Ujutru ustajemo odmorni i naspavani. Kafa je ono sto nam stvarno treba. Sve sam nasao ali nikako da nadjem "patrone" za espreso. Konacno otkrivam gde su (kutija bila pored aparata  kuku ), pravim kafu i sedam na terasu. Sveze suncano jutro, naravno uz cvrkut ptica. Lep pocetak dana. Odlazimo u obliznje mesto i u marketu obnavljamo zalihe hrane, vode i peciva za dorucak. Ipak nismo hteli da im bezobrazno potrosimo sveza jaja sa sve slamcicama  jh ). I ovo sto smo dobili za te pare je vise nego dobro. Pokret za Nederhorst den berg. Oko 50 km voznje. Ubrzo stizemo tamo, bez problema smo na adresi. Covek mi, kad nas je ugledao, mase sa kapije marine. Odmah sam ugledao brod, to je to, kako je opisano i prikazano na slikama od oglasa.

Alexa:
Brod sam, rekoh, povrsno pregledao, vidim da je ofarban iznutra i spolja, trebalo bi isveziti premaz dna ispod vodene linije sto sam kasnije video jer je bio u vodi. Nema motor, volan i jastuke. Ono, skromno opremljen, sudopera, u prednjem delu sto sa dve klupe, kuhinjski elementi, wc sa rucnom pumpom sam video tek kad sam stigao kuci (izvlaci se iz jednog kuhinjskog elementa na tockice)  kuku
Nisam bio zahtevan jer ga i nisam planirao za sebe. Bilo mi je bitno da ne zahteva temeljno ciscenje i farbanje, da ima neophodan komfor (visina je stajaca u prednjoj kabini i naravno u kokpitu). Sve u svemu ne zahteva neke posebne radove. Po meni dovoljan je premaz dna, kaci pentu i vozi. Naravno, prethodno mora da se nakaci volan (komande ima)  stri . Naravno, cena je bila ta koja me je opredelila da sve mane "progutam" jer mi je u startu bila varijanta da ne vucem nazad praznu prikolicu za koju sam ustvari i isao. Kad sam kod kuce (odmoran) malo detaljnije razgledao cak mi se dosta toga i dopada. Najvise brisac prednjeg stakla koji radi rucno (iznutra se vrti levo-desno)  stri .
Na red dolazi "papirologija"  kuku
Holandjani i pored toga sto sam ja u mailovima insistirao na potvrdi iz katastra ili ICP-u iz ANWB-a te stvari definitivno ne kapiraju. Ne da nece, jednostavno nije im jasno sta treba za vas da urade da biste bili zadovoljni. Covek napravio neku fakturu u racunaru i to tako da mislim da bi je moj unuk (5 god) bolje stilizovao i da bi me uverio da je sve lgalno fotokopirao svoju licnu kartu i to prikacio. Ja se mislim jbes fotokopiju LK, sta ce mi to, medjutim, po svoj prilici i tamo su firme kategorisane nesto slicno kao kod nas DOO i preduzetnik. On je ocigledno firma koja u svom nazivu ima ime i prezime vlasnika kao ono nase Petar Petrovic PR. Dobro, vidim slaba vajda da mu objasnim. Odlucujem kupicu to a onda cu naknadno da jurim tu potvrdu iz katastra. Rece neko u prethodnim postovima da su mu poslali na kucnu adresu, cini mi se NS, da se sada ne vracam u prethodne postove da trazim. Pokusam da u ugovor uguram sto vise podataka a i on je vec popinui ICP formular pa je tu stavio sve sto zna o brodu. Trazim da doda tezinu broda (sto ce se kasnije ispostaviti kao najpametnije sto sam mogao da uradim). Nema pojma, naravno. Procenjuje na 2-2,5 tona. Ja mi kazem da upise 1500 kg. On naravno napise, udari pecat i krenemo da tovarimo. Prica on meni nesto na njihovom holandsko-kineskom jeziku, ja ne kapiram. Sta ce on drugo nego da se seti da kaze "bezahlung"  kuku
Ja zaboravio. Platim ja posteno coveku, oni zakace brod i sa jednim malim camcem ga dovuku u komsijsko dvoriste (susednu marinu) koja je po opremljenosti mnogo "veci brat". Ljudi ogromnim viljuskarom spustise korpu sa trakama u vodu, ovi momci vrlo vesto provukose kanap i navezose brod na mesto. Ovaj ga podize i vestim manevrisanjem ga spusti na prikolicu kao rukom. Mislim u sebi sad cu ja to da vezujem i osiguravam sto bolje umem (nikakvo iskustvo sa tim nisam imao). Ali, na moje prijatno iznenadjenje ekipa iz te marine i ova dvojica sto mi prodase brod uradise sve sto treba. Vidi se da ljudi znaju posao i da im je to rutina. Gotovo. Krecemo dalje. Malo me plasi kako ce to da se vozi, neznam tezinu (sutra ga vozim na vagu da zadovoljim svoju radoznalost) ali, na moje zadovoljstvo ide sasvim dobro. Prva, druga, peta ... ide. Super, radujem se ja u sebi. Cak je i stabilnije nego sto sam ocekivao. Vec sam ranije vukao jedan tezak teret iz Austrije i nije mi bilo svejedno. Ovo je "pesma" jedino je gabaritno malo z narocito kroz Nemacku. O tome cu kasnije.
Na redu su ex papiri. Na nekih 160 km na pravcu kojim se vracamo, svracamo u spediciju ciju adresu mi je dao covek od koga sam kupio prikolicu. Bez problema nadjosmo tu firmu i ljudi pristupise poslu. Za njih je dovoljan racun koji sam dobio i nista vise. Traze da navedem na koju carinarnicu u Madjarskoj zelim da napustim EU. Neznam kako se zove njihov prelaz pa se setih da pogledam pecat u pasosu. Nekako to rastumacimo (lako izgovorljiv i citljiv madjarski  XKJHDGASED ) a on mi dade papir na kome je odstampao sve madjarske granicne prelaze. Kaze "molim vas da malo sacekate". U cekaonici aparat za kafu, voda, toalet, sve slobodno na "izvolte". Posle par minuta izlazi i izvinjava se, kaze nemoze da ukontaktira mog prodavca, na telefon se ukljucuje mail-box. Misli da ce za sat da bude gotovo jer mora da mu prodavac posalje faksom ovlascenje da "radi za njega". Ok, cekamo kein problem  ok
Posle nekog vremena covek izlazi iz svoje kancelarije, predaje mi "papir" i pokazuje na barcode u smislu da Madjari to samo ocitaju pri izlasku. To je to. Idemo.

Alexa:
Sledeca stanica mesto Wessem. Tu nameravam da vidim brod za koji se nisam pogodio za cenu i jos par njihovih koji su na prodaju. Vozimo se oko 130 km. Usput razmisljam, steta sto sam zakasnio da stignem u radno vreme ali ... valjda cu uspeti nekako da udjem i vidim to makar samo spolja. Kad sam vec tu. Stizem oko 20 h. Ogromna marina, dok se priblizavam vidim na stotine brodova i jahti. Navigacija me dovodi do kapije kad..... ona otvorena. Vrata na jednom ogromnom hangaru otvorena. Super  kgk
Ulazim unutra kad covek od svojih 70 i kusur radi nesto oko jednog ogromnog motora. Unutra jedan isto tako veliki brod, ispeskaren, pripremljen i delimicno ofarban. Sve mi je to interesantno, gledao bih malo ali, hajde da pozurim da vidim ovo zasta sam dosao. Obratim se ja "dedi" (ovde svi govore nemacki jer su u blizini granice) i on uze svoje pivo i krenu napred. Malo hramlje na jednu nogu ali ide, ne pokazuje da mu je mrsko. Gledam, nema radnika, samo on. Pitam da li je on vlasnik marine, on kaze "Ja, ich bin". Odemo do brodova, za svakog od tri za koje sam pitao "iz cuga" zna gde su privezani. Kazem, marina je toliko velika da ih je na stotine. Uglavnom su na cuvanju i po neki na remontu. E sada nastupa nesto sto me je odusevilo i zacudilo. U svaki od brodova se popeo i sisao u kabinu, otvorio poklopac da vidim motor, drzao mi metar i merio zajedno samnom duzinu i sirinu, neumorno odgovarao na svako moje pitanje (a bilo ih je bas). Onda sam ja hteo sve da slikam, pa nesto ponovo merim jer sam zaboravio mere a nisam poneo olovku da zabelezim. Boze sacuvaj, ja mislim da je situacija bila obrnuta ja bih njega ostavio pa neka se zeza do mile volje. U povratku ja mu poklonim flasu pica (neka vodka se zatekla), on meni pokaze svoj "arsenal" u frizideru i nudi sta hocu da popijemo. Ljubazno mu se zahvalim i kazem da me ceka celonocna voznja kroz Nemacku. Inace, bi mi zao sto nemam dan na raspolaganju da "stucemo" deda i ja gajbu piva. 

Alexa:
Opsti zakljucak o brodovima je da utisak koji sticete gledajuci fotografije iz oglasa i onaj kad to isto vidite uzivo nisu isti. Ne u smislu stanja broda, imam utisak da na slikama izgledaju losije nego uzivo. Onaj osecaj kad udjete u taj prostor je drugaciji. Npr. brod tipa kruiser koji je mene zanimao sa kabinom u krmi , a tih gabarita koji mogu da se voze na prikolici ili kamionu (cca do 9 m i sirine 2,5-2,7m), je toliko skucen da se osecate kao u kartonskoj kutiji. Da bi se postiglo da kokpit i kabina imaju stajacu visinu a da mogu da prodju ispod mostova na njihovim kanalima pod je spusten u trup tako da silazite nekim merdevinama sto je skroz neprakticno, narocito za zene i decu, a bogami i za mornare. Osim ako su skroz gadljivi na pivo i ostale stvari za dobro raspolozenje. Dizel motori u podu broda su ogromni i neznam kako ih vade kad se za to ukaze potreba. Mislim da su muke velike. Osim, ko to budeo zeleo da plati nekoj specijalizovanoj radionici za te poslove koja verovatno ima odgovarajucu opremu i alate za te stvari. Sve u svemu, po meni, onaj prostor nije za vise od dvoje ljudi sa par sitne dece. Mislim da sam definitivno shvatio da mi ipak vise odgovara brod ovakvog tipa koji sam doneo. Po mogucstvu od plastike (zbog lakseg spustanja i vadjenja iz vode). Mesta ima sasvim dovoljno, kokpit je po potrebi otvoren ili pokriven ceradom i tu mogu da se smeste 5-6 ljudi bez problema. Voleo bih da ima diesel motor i to po mogucstvu manji (tipa "Rugerini" 2-3 cl). Video sam jedan u jednom krsu od broda, nov motor kao secer. Imam slike pa cu postaviti, ako ne ovde onda na FB pa cu vam linkovati da vidite. Sto se tice gvozdja, ti brodovi koji su jeftini su u prilicno dobrom stanju. To sto na prvi pogled izgledaju lose je uglavnom povrsinska korozija i lako se da osmirglati i prefarbati. Kad se zagrebe ispod je zdrava farba. Naravno, ima i onih koji su bas za detaljno skidanje boje, peskarenje, verovatno varenje i zamenu pojedinih delova lima. Npr. ima jedan sa "mercedesovim" motorom, 42 KS, enterijer u jako korektnom stanju ali oko prozora i uopspte spolja sve mora da se radi do lima. Cena 2000 eura. Ovaj koji je mene prvenstveno zanimao je 3000 eura. Te pare vredi bez premisljanja ali nije za prikolicu. On kaze da je tezak 3,5-4 tone ali ja se bojim da nije i tezi jer je lim prilicno debeo tamo gde moze da se vidi. Ima brodova za svaciji ukus i dzep ali ja ovog puta pricam o JEFTINIM brodovima. Ostalima sam se divio ali ih nisam detaljno gledao jer nemogu da ih imam. Nesto slicno kao sa zenama  stri

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana