А таман сам попио моје млеко и помислио да пођем у кревет, кад... Не да ми ђаво мира и одлучим да видим шта има ново на нашем форуму. А на форуму, прозивка!
И шта сад могу него да напишем шта се то данас збило.
А свашта се догодило.
У марини у Старом Сланкамену, негде око подне, окупило се толико мојих пријатеља да је наш ресторан био мали да их све прими.
Мислим да нас је било више од педесет. Било је наших пријатеља са воде а дошли су и неки моји рођаци и блиски пријатељи, а дошле су ми и колегинице и колеге из фирме коју сам подизао од 2004. године.
Као што рекох, наш ресторан је био тесан али, иако није било довољно места, срећом, било је довољно да се поједе и попије.
Да ја не хвалим печење или шта друго, нека о томе пишу учесници, ја бих о нечем другом.
Данас је око мене било много драгих лица и могу вам рећи да се још једном потврдило да сам ја један веома богат човек.
А како да не будем, кад имам толико пријатеља?
У нади да се нико од осталих неће увредити, ја бих претходну реченицу потврдио следећим податком: из Новог Сада дошле су ми четири другарице из разреда из гимназије!
Дошле су ми колегинице и колеге из фирме. Дошла ми је из једне друге фирме, једна драга млада дама с којом сам сарађивао последњих неколико година...
А кад је требало да пођемо кући, имао сам проблем. Ви знате да ја возим Ситроен Ц5 караван.
Е па, да знате, требало ми је времена да попакујем поклоне.
А шта сам све добио?
Комбиновани вадичеп и отварач за пиво, посуду за лед за хлађење вина, роштиљ, ручни часовник с посветом...
А колико флаша вина, коњака и других пића... Тек ћу пребројати.
А од свих поклона, најлепши је од мог унука.
Он је својим рукама саставио праву малу књигу, с корицама, садржајем и песмама које је написао (само да нагласим, тек је завршио други разред!).
И на страну рукопис и слова, његов труд је такав да је засенио све остале поклоне, нека ми нико не замери.
Било је лепо данас у Сланкаамену. Неки су били весели а неки и мало веселији, што ћете видети и са слика које ћу покушати да вам сад поставим директно с телефона.
Скоро да заборавим!
Један део мојих данашњих гостију провозао се бродом "Тиса" (за све није било места), тако да су веома лепо расположени, после свега, пошли својим кућама, обећавајући да ће ускоро опет доћи.
Нисмо заказивали и договарали термин. Чему? Па, ја ћу бити у пензији и могу да дођу кад буду хтели.
Свима који су били, захваљујем се, а сад погледајте слике (и обратите пажњу на дело мог малог песника).
Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
