Kanu & Kajak > Događaji, Okupljanja, Regate

Kajak/kanu regata ''Veslanjem za čistiju Drinu''

<< < (3/4) > >>

zastupnik:
Jedino društvo koje kajakaši mogu da imaju (ako se izuzmu lisice koje su nas znatiželjno posmatrale sa obale) tokom veslanja su patke, galebovi, ždralovi, čaplje, rode, sokolovi, i naravno u visinama – orlovi. U grupi kajakaša je bio i jedan ljubitelj i poznavalac ptica, koji u regati učestvuje uglavnom da bi mogao da ih posmatra i fotografiše. Lep hobi. On nam je detaljno opisivao razne vrste ptica koje se u kanjonu mogu videti.



       
   

Celim svojim tokom, Drina je opasana sa mnogobrojnim raznovrsnim vikendicama. Od skromnih pecaroških i robinsonskih do velelepnih građevina koje su sve samo ne vikendica. Graditelji kao da šalju poruku - ovo više nije NETAKNUTA PRIRODA, sada sam JA ovde. Ipak, i to je deo podrinskog folklora.
(na slikama su vikendice koje su interesantne i privlače pažnju svojom originalnošću, a slike pomenutih građevina i tvrđava ću zaboraviti)


                   

NASTAVIĆE SE!!!

zastupnik:
Perućac

Posle napornih 40km veslanja u Perućac smo stigli kasnije popodne gde smo se, nakon obavljenih carinskih formalnosti (granca ti je to bolan!!!), smestili u prostor za kamp iznad hotela Jezero.


       


Život u regati je tako organizovan da nema mnogo vremena za šetnje, razgledanje ili neke druge sportske ili zabavne aktivnosti. Sve je podređeno veslanju i savladavanju etapa koje smo trebali da prođemo. Ustaje se oko 7h obavi jutarnja toaleta, doručkuje, pakuje i – kreće. Dnevno se vesla oko pet sati, neko duže, neko kraće, zavisno od etape i pauza koje se prave tokom puta.  Nakon dolaska na cilj i do mesta određenog za kamp, sledi raspakivanje, postavljanje šatora, šetnja, razgledanje okoline, odmor, šetnja do prodavnice, nabavka hrane, priprema, večera, malo druženja i, sa prvim mrakom - u šator na spavanje.

       
   
   
   


Pre polaska na regatu glavno pitanje mi je bilo šta ću i gde jesti. Međutim, uverio sam se da je pitanje ishrane sporedan problem jer pored toliko doživljaja i utisaka, hrana stvarno prestaje da bude bitna. Bitno je napuniti stomak i snabdeti telo sa dovoljno energije za narednu etapu. Kako će se ko hraniti i šta će jesti, prepušteno je svakom učesniku regate da sam odluči. Bitno je da se, svugde gde smo podigli kamp, u blizini nalazila prodavnica ili restoran pa se svako snalazio kako mu volja. Isto tako, osim u par slučajeva, celim tokom Drine je podignuto dosta restorana na koji mogu da svrate kajakaši, nautičari i drugi mornari, gusari i robinsoni. Neki regataši su sa sobom poneli prave male pokretne kuhinje, kotliće i slično i svaki obrok pretvarali u gozbu . Neki su se zadovoljavali sa parčetom hleba i paštetom. Kako ko hoće.
 
   
   
     
   


“Kako ko hoće” je u stvari osnovni princip organizacije regate. Organizator je utvrdio osnovna pravila, satnicu, potrebnu opremu, ali je stvar svakog učesnika koliko će se pridržavati tih osnovnih minimalnih pravila. Niko nije “štopovao” vreme polaska i odlaska, kontrolisao kajakašku opremu ili bilo čime uslovljavao ponašanje. Svi regataši su odrasli i odgovorni ljudi koji su se sami starali o obavezama prema grupi. Takav pristup omnogućava svakom učesniku da se oseća opušteno i slobodno, a ipak grupa funkcioniše. Izvanredno! Treba reći da se tokom regate nije dogodio ni jedan jedini incident, eksces ili situacija u kojoj se neko osećao ugrožen.

   
   
   
   


Sa svoje strane, organizator nam je unapred obezbedio pristojna mesta za kampovanje gde smo uvek ljubazno dočekani od strane “domaćina” koji kao da su se utrkivali, (a ako su se utrkivali, uspelo im je) u gostoprimstvu. U Ustiprači su nas domaćini, ispred turističke organizacije Novo Goražde, već na startu obradovali sa ribljim pljeskavicama na roštilju a u Starom brodu su nam kuvali čorbast pasulj u kotliću. Domaćini u Perućcu su nam pripremili podosta đakonija i naravno, opet pasulj, ali ovde malo gušći. U Malom Zvorniku smo počašćeni sa izvanrednom ribljom čorbom za večeru a jedan naš regataš, Ljubiša, inače organizator i učesnik mnogih događanja na Drini (drinske regate), nas je za doručak počastio sa kolačima s makom i čajem. Izvanredan gest. Svaki doček i obrok je bio začinjen i sa par prigodnih reči dobrodošlice i zahvale, što je delovalo veoma lepo i pristojno. Organizator regate “Srpski veslači TID” se pred gostima iz inostranstva pokazao kao pravi gostoljubivi domaćin.

zastupnik:
Perućac - Ljubovija (Lonjin)

VESLANJE PUNIM PLUĆIMA

 Pred nama je najduža deonica na ovoj regati. Veslamo (bolje reći spuštamo se) 70km od Perućca do Ljubovije, odnosno, Lonjina, malog mesta gde nas čeka mesto za kamp.  Ostavljamo iza sebe Drinsko jezero i Perućac i krećemo u novu avanturu.

 
   
   
   


Za kajakaše, ljubitelje malo bržih voda, ovo je sigurno najbolja i najuzbudljivija deonica. Posle laganog veslanja po Drinskom jezeru, virovi i brzaci na ovom delu Drine razbudili su sva čula i pojačali adrenalin. Manje je ostalo vremena za fotoaparat, uživanje u pejzažima i ćaskanje sa drugim članovima regate, a sva pažnja je usredsređena na brzu vodu koja je  u bujicama klizila koritom reke i nosila kajake. Naš posao je bio da pažljivo pratimo tok reke i izbegavamo virove, grane, stene i sprudove.

   
       
     
     
     
[/img]

Pored nas su se, kao na filmskoj traci, smenjivali stalno novi prizori i slike poznate sa turističkih razglednica iz Bajine Bašte i ovog dela podrinja.   Vodopad, kuća na grebenu, vodenice, turističke etno kuće,crkve...

   
   
   

   
                           
                           

[/img]

Sa obale su nas pozdravljali izletnici koji su izašli na prvomajski uranak. I njih i nas je poslužilo vreme i divno prvomajsko jutro. Uživali smo u svakom prizoru, mirisu, zvuku, živahnoj reci, čistom vazduhu – disali smo i veslali punim plućima.
Svi smo se složili, ovo je sigurno za svakog pravog kajakaša - najlepša etapa!

zastupnik:
Upravo sam primio poziv za regatu Lim – Drina – Sava za  2014g. od Setihova do Sremske Mitrovice. Regata ove godine kreće iz reke Lim (Setihovo), pa u Drinu i onda istim putem u Savu... (Izgleda da i ove godine Drina teče  istim tokom).  ...a ja nisam završio  flasica ni putopis iz 2013g.
Nastavak sledi za koji dan.  m4

zastupnik:
Lonjin, Ljubovija

Sledeća stanica posle veslanja najdužom etapom od preko 70km je ostrvo / selo  Lonjin, par kilometara nizvodno od Ljubovije, kod gostoljubivog domaćina Joce. To je u stvari lepo uređeno mesto za kampere, izletnike i ribolovce odvojeno od kopna desetak metara širokim brzakom Drine. Sa kopnom ga spaja interesantan mostić napravljen od užadi kakav se viđa u avanturističkim filmovima o Tarzanu. Da bi se prešao takav most potrebno je dosta veštine i hrabrosti pa su se mnogi radije držali kopna.



most




Kajake smo ostavili između špalira kupina a šatore postavili ispod velikog oraha, kajsija i šljiva u Jocinom dvorištu / voćnjaku. Nije prošlo mnogo vremena kad su se niotkuda pojavili trubači, tačnije, tročlani orkestar. Lepo su nas  zabavili sa Maršom na Drinu,  Đurđevdanom i par kola. Za naše goste iz inostranstva je to  bio lep i interesantan doživljaj a nama, domaćima, odlična hrana za napaćenu dušu. Pošto su počašćeni sa par desetina eura, muzičari su krenuli niz put ka nekoj sledećoj gužvi (pa prvi maj je breee).
...a mi smo sa prvim mrakom otplovili na ... počinak.


kamp
   

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana