E, ovako treba... > Brodski motori

Struja na brodu

<< < (6/7) > >>

slavkor:
 Naravno, prihvatam svaku sugestiju po pitanju instalacije na brodu. Ja sam slabostrujas-elektronicar pa navikao sve da lemim.I opet uskoro sredjujem svoju instalaciju na brodu pa cu sve sto je moguce lemiti.
-Nadam se da ce nauticari staviti skenirane seme,na uvid.Uvek se nesto novo moze nauciti. -poz.

Kapetan:

--- Citat: Pingvin44  16, 03, 2013, 16:02:25 posle podne ---Lepo je ako marina moze finansijski da podrzi brodove koji bi da se greju kvarcnim grejalicama na vezu, da bojlerima greju vodu, kuvaju na ringlama itd.
Ali to vuce mnogo vece ulaganje u samu instalaciju na marini. Pa angazovana snaga koja mora da bude odobrena od distribucije. Itd. Cisto sumnjam da u Beogradu postoje takve marine koje ce svakom brodu dati prikljucak na vezu takav da on moze komotno da ga koristi kao kod kuce za sve te potrosace bez da ugrozi bilo koga pa ni marinu koja bi onda sigurno svake zime, po postojecem tarifnom sistemu, ulazila u crvenu zonu pa i placala kWh struje mnogo vise. Mozda i gresim, u tom slucaju kapa dole.

--- Kraj citata ---
@pingvin miljan recimo ima sporet, klimu , frizider i sve ostalo na brodu ... ali je covek prvog dana dosao i rekao sta ocekuje i onda je formirana cena za njega i pojacana struja na nasem prstu ... e onda se jos par genijalaca setilo da bi to isto mogli da urade al da im ne povecaju cenu i naravno poiskakali su osiguraci ... zasto smo takav narod ne znam ...

@slavkor omiljena fora domacih majstora je da masu spoje na trup broda... naravno to je krajnje pogresno

Pingvin44:
Molba za sve da ova tema sad ne ode u raspravu o pravilnom nacinu uzemljivanja brodova ili bilo cega na vodi. Znam nekoliko njih iz struke, sto ucenijih sto iskusnijih koji polomise koplja raspravljajuci o tome bez nekog zakljucka sa tackom. A fala Bogu i ovde je rasprava bilo o tome podosta.

Oblak rece da njegovo uzemljenje zavrsava negde napolju neprikljuceno ni na sta sto je pomalo cudno ali ko zna koliko puta je njego bayliner do sada sklapan i rasklapan. Treba videti gde ozbiljni proizvodjaci uzemljuju svoje instalacije i kako i primeniti isto. Zato jedva cekam da vidim te Linsenove seme.

Pingvin44:
Evo jednog sjajnog teksta na tu temu.
Ima o svemu pomalo pa i o galvanskim strujama, elektrolizi cak i o bakru u bojama i kako on utice na korito itd.
http://www.marinesurvey.com/yacht/ElectricalSystems.htm#Grounds

Terca:
Sad se već dotičemo i teme "galvanska korozija", teško ih je odvojiti... možda nije za ovu temu, to će već adimistratori rešiti.

Galvanska korozija je proces koji zahvata površine metala na različitim potencijalima (između kojih postoji "neki" napon) a potopljeni su u elektrolit.

Meni su poznata tri modela kako ona nastaje:

1. međusobno povezani metali različitih elektrohemijskih osobina (npr. bronza i čelik), koji na svom spoju imaju tzv. kontaktni potencijal, a kada se potope u nedestilovanu vodu, imamo zatvorenu strujnu konturu i elektrolizu kao posledicu. To je milijardu puta na forumu opisano, i rešava se postavljanjem žrtvenih anoda, površina matala na nižem ptencijalu od ostalih (npr. cink, magnezijum) koje će "kontrolisano" stradati.

2. proticanje struje kroz (metalnu) oplatu broda (naravno da se ovo ne dotiče plastike...), često se desi da ljudi koriste metalnu oplatu broda kao negativni provodnik(-), a tom prilikom zbog konačno male (a ne nulte)  otpronosti čelika dolazi do pada napona  duž oplate (pad napona = razlika potencijala).
Tako se inicira još jedan strujni krug, kroz elektolit (rečnu ili morsku vodu), a posledica je galvanska korozija. Zato u praksi NIKAD ne bi trebalo da se oplata broda koristi kao negativni provodnik. Minus pol sa akumulatora i oplata motora JESU već spojene uvek, a tako je spojena i oplata broda... ali tu vezu treba ostaviti u toj jednoj tački, kako se ne bi stvarala kontura (krug) po kojoj bi struja tekla po oplati (OBAVEZNO povratni provodnik do minusa akumulatora). I o tome je već napisano dosta.

3. treći model je posledica činjenice da je na energetskim prevaračima često uzemljenje spojeno na negativni ptencijal na DC strani (kao na gornjoj šemi), a samim tim i sa trupom broda. Sa druge strane, uzemljenje iz elektrodistribucije jeste spojeno sa obalom/vodom/metalnim pontonom za koji je čamac privezan. To sad daje strukturu za galvansku koroziju gde su kroz vod uzemljenja spojene elektrode (metalna oplata čamca i npr. ponton ili drugi čamac) u elektrolitu (rečna voda)...
Taj problem se rešava galvanskom izolacijom, (npr. umetanjem izolacionih transformatora koji sprečavaju protok DC glavanskih struja).

Ne znam kako je to rešeno u svetu (još manje kod nas), da li je galvanska izolacija normalno deo strujnog priključka u marini ili pak na brodovima...
Ali ja bih obavezno to ubacio u čamac, ukoliko se planira da je on duže vreme piključen u toku godine na elektrodistribuciju sa obale.... naročito za čamce sa metalnom oplatom,  i ponegde ogrebanom farbom.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana