Struja na brodu

[Misha D]

Daleko sam ja od strucnjaka.
Dule imas li ti naizmenicnu instalaciju na brodu a da je fabricka?  Isto bih pitao i Mishu D.

imam, a dobio sam i projekat izvedene instalacije na holandskom  , u nacrtane elektro simbole u shemi se bas i ne razumem. 

[Pingvin44]

Elektrosimboli verovatno nisu na holandskom pa ih i nije problem procitati.
A bilo bi zanimljivo videti je jer je to prakticno projekat izvedenog stanja elektroinstalacija na jednom Linsen brodu. Meni bi bilo zanimljivo da vidim.

Na utičnicama ne piše ništa.
Imam industrijsku utičnicu i kabl za nju kada se uzima struja van broda a preko nje uključujem i agregat.
Struja spolja isključuje sklopku za pretvarač.

Mozda ne pise na uticnicama ali pise u projektu broda, knjizi, uputstvu za koriscenje. Negde je proizvodjac rekao sigurno koliko maksimalne snage daje ta uticnica. Verovatno je dao i preporuku kolike snage i te sijalice smeju da budu. Nije ni svako grlo za svaku sijalicu.
Tu sklopku koja prebacuje  pretvarac/spoljno napajanje ti okida faza a mguce i nula(?) sa obale.

Ima tu svasta nesto da se prica. Od odabira osiguraca koji postoje posebno za naizmenicnu struju posebno za jednosmernu (iako su ovi za jednosmernu struju dosta skuplji a svi kazu da mogu da se koriste ovi za naizmenicnu i da je isto). Pa onda izrada neke valjane distribucije i odabira logicnog i prakticnog mesta za tu distribuciju. Semiranje i izrada razvodnog ormana. Zastita/uzemljenje. Odabir provodnika. Terminali na kraju provodnika. Polaganje provodnika. Zastita provodnika (creva, kanalice). Odabir potrosaca. Sklopka za obala/brod ko hoce 220 na brodu. Pa baterijska polja i odabir pravih.
Naravno da to moze bilo ko....

Ne znam  da li taj novi zakon koji prica o samogradnji trazi i valjan projekat elektroinstalacija napravljen od licenciranog elektroinzenjera. Mozda da im posalje neko mail sa upitom? :)

[broker975fx]

Zaboravio sam jednu važnu stvar koja je bitna za brod ali je za kuću nebitna.
Svaki fabrički panel sa osiguračima za 220 v ima i REVERSED POLARITY indikator.
Ako se upali znači da faza ne ide preko osigurača. Ide nula.
Na brodu je sve verovatno dobro vezano, ali ako se na obalu vežete običnom viljuškom ili je neko tamo pogrešno vezao polove možete imati problem ako dodje do preopterećenja ili kratkog spoja.
Isti slučaj i sa agregatom.

Da to je meni Tihi namestio i sada ako lampica gori ja izađem i okrenem viljušku na obali, ova struja na 220v mi nije nikako jača strana, doduše da budem iskren ni ova druga

[sale.m79]

Zato postoje prikljucnice( pro uto, uko tuko ili industriske da se ne mesa nula )Po meni najsigurniji nacin je nulovanje.FID je odlicna stvar a dali je koristite pravilno.Dali redovno pritiskate malo dugmence.
A i sad se postavlja pitanje postavljanje minus pola na oplatu broda za 12v.
I dali je masa iz naponske uticnice ( zemlja ) na istom potencijalu sa pontonom marine.

[Misha D]

Miša bi mogao da  skenira svoju šemu i da je postavi.
Koristilo bi mnogima.

Tih shema ima nekoliko (za 12V,za 220V), od nedelje ci otici do broda da ih uzmem, ovih dana me lomi grip.

[slavkor]

Pozdrav, jako dugo se nisam javljao pa da iskoristim priliku bar malo da pomognem oko elektro instalacija.
 - Automatski osiguraci koji se koriste za kucne instalacije za naizmenicnu struju(220v) oznake C ,mogu da se koriste i za jednosmernu struju (12v). Sasvim korektno,licno sam koristio. A i dosta su jeftiniji od namenskih jednosmernih.
-Slazem se u potpunosti sa predhodnim tekstovima-savetima za elektro instalacije i jos da dodam -Treba lemiti sve kontakte- nikako luster kleme,uvrtanja zice,selotejp izolacija itd... sto sam vidjao po camcima. -Poz.-

[Pingvin44]

postoje hilzne koje se krimpuju kao zavrseci pf provodnika. Isto postoje i sasvim korektne izolovane spojnice koje se krimpuju. Ja licno ne volim lemljenje u instalacijama ove vrste. Fakat osiguraci i mogu i koriste se isti kao i za naizmenicnu. Ali postoje i oni za jednosmernu koje bi koristili da nisu skuplji. Ovako i ovi rade posao.

[sale.m79]

Samo krimpovanje u hilznu pa u stezaljku koja ima nazubljeni cesalj i osiguravajuci sraf.
Lot kod opterecenja i grejanja hoce da klekne i razlabavi kontakt.I svakako jednom godisnje dotegnuti srafove.

[Kapetan]

pri koriscenju 220v na vezu prvo i osnovno je otici i raspitati se u upravi marine koji su uslovi i ogranicenja ... pa tek onda sve ostalo...
nama se desavalo na marini da su tri broda u isto vreme drzala upaljene klime celo leto i kad dodje neko i prikljuci malu brusilicu iskoce svi osiguraci ...

nekako sam smatrao , kao licnu moralnu obavezu,  da kad dodjem na marinu iscupam kablove brodova sa klimom ... neki se posle toga zalili da im se ucrvljalo sve u frizideru ... cudni ljudi ...

[Pingvin44]

Lepo je ako marina moze finansijski da podrzi brodove koji bi da se greju kvarcnim grejalicama na vezu, da bojlerima greju vodu, kuvaju na ringlama itd.
Ali to vuce mnogo vece ulaganje u samu instalaciju na marini. Pa angazovana snaga koja mora da bude odobrena od distribucije. Itd. Cisto sumnjam da u Beogradu postoje takve marine koje ce svakom brodu dati prikljucak na vezu takav da on moze komotno da ga koristi kao kod kuce za sve te potrosace bez da ugrozi bilo koga pa ni marinu koja bi onda sigurno svake zime, po postojecem tarifnom sistemu, ulazila u crvenu zonu pa i placala kWh struje mnogo vise. Mozda i gresim, u tom slucaju kapa dole.

[slavkor]

 Naravno, prihvatam svaku sugestiju po pitanju instalacije na brodu. Ja sam slabostrujas-elektronicar pa navikao sve da lemim.I opet uskoro sredjujem svoju instalaciju na brodu pa cu sve sto je moguce lemiti.
-Nadam se da ce nauticari staviti skenirane seme,na uvid.Uvek se nesto novo moze nauciti. -poz.

[Kapetan]

Lepo je ako marina moze finansijski da podrzi brodove koji bi da se greju kvarcnim grejalicama na vezu, da bojlerima greju vodu, kuvaju na ringlama itd.
Ali to vuce mnogo vece ulaganje u samu instalaciju na marini. Pa angazovana snaga koja mora da bude odobrena od distribucije. Itd. Cisto sumnjam da u Beogradu postoje takve marine koje ce svakom brodu dati prikljucak na vezu takav da on moze komotno da ga koristi kao kod kuce za sve te potrosace bez da ugrozi bilo koga pa ni marinu koja bi onda sigurno svake zime, po postojecem tarifnom sistemu, ulazila u crvenu zonu pa i placala kWh struje mnogo vise. Mozda i gresim, u tom slucaju kapa dole.

@pingvin miljan recimo ima sporet, klimu , frizider i sve ostalo na brodu ... ali je covek prvog dana dosao i rekao sta ocekuje i onda je formirana cena za njega i pojacana struja na nasem prstu ... e onda se jos par genijalaca setilo da bi to isto mogli da urade al da im ne povecaju cenu i naravno poiskakali su osiguraci ... zasto smo takav narod ne znam ...

@slavkor omiljena fora domacih majstora je da masu spoje na trup broda... naravno to je krajnje pogresno

[Pingvin44]

Molba za sve da ova tema sad ne ode u raspravu o pravilnom nacinu uzemljivanja brodova ili bilo cega na vodi. Znam nekoliko njih iz struke, sto ucenijih sto iskusnijih koji polomise koplja raspravljajuci o tome bez nekog zakljucka sa tackom. A fala Bogu i ovde je rasprava bilo o tome podosta.

Oblak rece da njegovo uzemljenje zavrsava negde napolju neprikljuceno ni na sta sto je pomalo cudno ali ko zna koliko puta je njego bayliner do sada sklapan i rasklapan. Treba videti gde ozbiljni proizvodjaci uzemljuju svoje instalacije i kako i primeniti isto. Zato jedva cekam da vidim te Linsenove seme.

[Pingvin44]

Evo jednog sjajnog teksta na tu temu.
Ima o svemu pomalo pa i o galvanskim strujama, elektrolizi cak i o bakru u bojama i kako on utice na korito itd.
http://www.marinesurvey.com/yacht/ElectricalSystems.htm#Grounds

[Terca]

Sad se već dotičemo i teme "galvanska korozija", teško ih je odvojiti... možda nije za ovu temu, to će već adimistratori rešiti.

Galvanska korozija je proces koji zahvata površine metala na različitim potencijalima (između kojih postoji "neki" napon) a potopljeni su u elektrolit.

Meni su poznata tri modela kako ona nastaje:

1. međusobno povezani metali različitih elektrohemijskih osobina (npr. bronza i čelik), koji na svom spoju imaju tzv. kontaktni potencijal, a kada se potope u nedestilovanu vodu, imamo zatvorenu strujnu konturu i elektrolizu kao posledicu. To je milijardu puta na forumu opisano, i rešava se postavljanjem žrtvenih anoda, površina matala na nižem ptencijalu od ostalih (npr. cink, magnezijum) koje će "kontrolisano" stradati.

2. proticanje struje kroz (metalnu) oplatu broda (naravno da se ovo ne dotiče plastike...), često se desi da ljudi koriste metalnu oplatu broda kao negativni provodnik(-), a tom prilikom zbog konačno male (a ne nulte)  otpronosti čelika dolazi do pada napona  duž oplate (pad napona = razlika potencijala).
Tako se inicira još jedan strujni krug, kroz elektolit (rečnu ili morsku vodu), a posledica je galvanska korozija. Zato u praksi NIKAD ne bi trebalo da se oplata broda koristi kao negativni provodnik. Minus pol sa akumulatora i oplata motora JESU već spojene uvek, a tako je spojena i oplata broda... ali tu vezu treba ostaviti u toj jednoj tački, kako se ne bi stvarala kontura (krug) po kojoj bi struja tekla po oplati (OBAVEZNO povratni provodnik do minusa akumulatora). I o tome je već napisano dosta.

3. treći model je posledica činjenice da je na energetskim prevaračima često uzemljenje spojeno na negativni ptencijal na DC strani (kao na gornjoj šemi), a samim tim i sa trupom broda. Sa druge strane, uzemljenje iz elektrodistribucije jeste spojeno sa obalom/vodom/metalnim pontonom za koji je čamac privezan. To sad daje strukturu za galvansku koroziju gde su kroz vod uzemljenja spojene elektrode (metalna oplata čamca i npr. ponton ili drugi čamac) u elektrolitu (rečna voda)...
Taj problem se rešava galvanskom izolacijom, (npr. umetanjem izolacionih transformatora koji sprečavaju protok DC glavanskih struja).

Ne znam kako je to rešeno u svetu (još manje kod nas), da li je galvanska izolacija normalno deo strujnog priključka u marini ili pak na brodovima...
Ali ja bih obavezno to ubacio u čamac, ukoliko se planira da je on duže vreme piključen u toku godine na elektrodistribuciju sa obale.... naročito za čamce sa metalnom oplatom,  i ponegde ogrebanom farbom.