Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Stari Slankamen - danas

<< < (42/65) > >>

LSI:

--- Citat: DuleN  01, 11, 2017, 10:32:27 pre podne ---Uf, nisam ni znao sta sve ima u nasoj marini:


--- Kraj citata ---

Има или би могло да има, а требало би.
Него, јесу ли они теби платили што си им дозволио да ти сликају чамац? Мој се много мање види али мислим... ако су теби, да идем и ја да тражим?
Ма боље да ћутим - да ми не наплате приказивање приколице из неколико углова.

LSI:
У Старом Сланкамену било је лепо и данас.

Лепо?
Да ли та реч може да опише како је било данас? Да ли може да опише колико је стварно било лепо?

А било је. И било је изузетно.

Ко је данас изашао на Дунав, тај зна зашт се родио, тај зна како је то кад осетиш да ти крв струји венама, кад поглед бежи неконтролисано негде у даљину по прелепом плавом Дунаву.

Данас је било тако ведро, сунчано... Небо плаво као најлепше плаво око, оно којем смо се некад радовали и због ког смо некад туговали али га никад нисмо заборавили.
Дунав без таласа, гладак као преливен уљем... А обале... Боже, колико нијанси јесени се данас уплело у гране на обалама ове велике реке!

Са делом данашње екипе, у марину сам стигао око пола једанаест, а остали су стигли у наредних сат времена. Чудан састав екипе: поред мене и моје жене и наше пријатељице из Батајнице, ту су наши кумови, а онда, мало касније, стиже мој брат од тетке са женом и својим кумом, који је повео и свог кума!

LSI:
Нешто касније, стижу нам Милета и ЗоранТ, а за њима и Срса са Срсиницом. Док сам чекао да и они стигну, одушевељен Дунавом и овим прелепим даном, договорио сам се с Дулетом Егленџијом да нас мало провоза својим бродом.

За неколико минута укрцали смо се на палубу окупану сунцем.

"Тиса" је нечујно испловила, вођена сигурном руком капетана Дулета. Не знам ко је тише крстарио данас водама Дунава, да ли "Тиса" или лабудови које ћете видети на слици ако мало пажљивије погледате.

LSI:
Погледајте мало... можете ли да осетите макар делић задовољства с којим смо ми данас седели на палуби овог лепог брода?

Нисмо далеко ишли, зауставили смо се на 1216. километру, а онда је Дуле искључио мотор и "Тиса" је тихо, ношена водом Дунава, плутала ка ушћу своје имењакиње.

Дуле је искористио прилику да нас мало подсети на географију и историју овог краја. Чули смо причу о означавању пловног пута, о староримском утврђењу, Акуминкуму, о католичкој и православној цркви, и једна и друга посвећене Светом Николи (истина, Дуле је то испричао подвлачећи како су генерацијама кроз прошлост на истом простору живели различити људи, а ја сам помислио како те две цркве сведоче о људској глупости која нас тера да се делимо вођени неким и нечијим глупим интересима, па се онда поделимо и око оног око чега никад не би требало да се поделимо).

Кад смо стигли до ушћа Тисе у Дунав, почео је да дува неки ветар па смо одлучили да се вратимо у марину.

Било је кратко али лепо.

LSI:
Брзо смо заузели места за столом. Изгледа да су нам вожња и сунце отворили апетит и једва смо дочекали ручак.

Овог пута, наша пријатељица Биса припремила је веома укусан јунећи гулаш, а домаћини ресторана, Марко и Злата, побринули су се за остатак ручка. Уз то, били смо почашћени и коленицама из сача које су данас први пут послужене у нашој марини.

Не знам шта је било укусније, а укусу су допринели и тамбураши који су свирали праћени песмом гостију који су се данас обрели у ресторану.

Како је то било, можете видети на следећим сликама.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana