Da se ukljucim u ovu vecitu temu. Iz mog iskustva (sto ukljucuje Grcku, Crnu Goru, Hrvatsku, Karibe, obe obale Severne Amerike u obe drzave, sto carter, sto vlasnicki brodovi), ideja je da kapetan ima licencu zemlje pod cijom zastavom brod plovi. Onda naravno dolazi do loklanih interpretacija te ideje, plus bilateralni sporazumi zemalja. Kad je u pitanju carter, tek onda su otvorena vrata za tumacenja, sto je u praksi vise puta dokazanao: u toku istog dana, u istoj zemlji (Hrvatska, CG) ali u dve razlicite kapetanije drugacije gledaju na iste papire. Ovo znam pouzdano od mojih polaznika koji su kasnije najmili, ocigledno su politicki principi osobe za salterom u pitanju. Na primer kanadska UMC, niko nikad nije imao problem, a mogla se dobiti on-line testom do prosle giodine kad su to konacno ukinuli, znaci kvaliter kao i u Srbiji. Medjutim ko bi u Splitu ili Kotoru dovodio u sumnju sertifiakt jedne zapadne zemlje (u kojoj sve do 2006 nije ni bio potreban ama bas nikakav papir sve dok je u pitanju ne komercijalno plovilo). Kad je u pitnaju carter, agencija je pre svega zainteresovana da li zaista znate da plovite, i iz tog razloga jedrilicarske skole imaju znacaj (jasno je da bilo koji UMC nema veze sa jedrenjem na 12m brodu). Vole da vide nesto prepoznatljivo, ili te licno provere kao sta sam licno iskusio na jednom skupljem brodu :). A zvanicne licence gleda pre svega lucka kapetanije bez cijeg odobrenja name isplovljavanja na carteru, i naravno osiguravajuca drustva koja bi uvek nekog da zavuku. Ipak, ako kapetanija da dozvolu za isplovljavanje sa tim i tim skiperom, tesko da osiguranje moze nesto da muva preko toga.
I koji je zakljucak. Nauciti jedrenje prvo zbog vas, od nekoga ko to radi sistematski, umesto od prijatelja koji pokazuje samo ono sto je zabavno za pokazivanje, a uz to dobicete i sertifiakt neke znacajne jedrilicarske organziacije. Od zvanicnih dozvola, UMC je zasita jednostavan i smatram to kao deo licne higijene za pomorce. Onda ili nacionalni sertifikat 100-200 BRT ili RYA YM sertifikat. Bas me zanima ko nece priznati RYA Yachtmaster osim mozda u Jemenu. Najtezi put je da u svakoj zemlji u kojoj plovite vadite njihovu licencu (oh kakva ideja). Dokaz da ova cela zavrzlama zaista jos uvek postoji je ta sto ICC inicijativa Ujedinjenih nacija vec decenijama nije sprovedena, a ideja je odlicna. Treba biti spreman na iznenadjenja i skupljati direktne informacije za sebe: od luckih vlasti gde idete, od carter agencija kod kojih uzimate brod, napismeno sta ce vam traziti, ambasade takodje...
Moj partner u Grckoj je dugogodisnji RYA YM, od ove godine i "principal" RYA sertifikovane skole, a nadam se od sledec sezone i Yachtmaster Evaluator, tako da ko je zainteresovan za RYA YM, informacije i kontak su na
www.aegeasyachting.gr ili zovite mene (dejan@vegasailing.com). Posto ove godine jos uvek on nije YME, mora se doplatiti dolazak onoga ko jeste (jedan englez koji normalno u toku leta boravi na Skjatosu). Posto ispit mora biti na odgovarajucem brodu mozda je malo teze ovog leta uskladiti termine polaganja, ali mozemo vec praviti planove za recimo sledece prolece, sto vise polaznika bice jeftinije. I ja sam zainteresovan da imam i RYA YM. Osim samog ispita, moze se odraditi i priprema sto svakako preporucujem, jer ispit nije trivijalan (bez obzira na sve knjige koje koje kruze internetom) i naravno RYA insistira na pravilnim engleskim komandama i terminologiji (helms-a-lee, gybe-hoo i tome slicno). Pre samog ispita naravno, Red Cross First Aid i ROC(M) su obavezni. Dakle prijavljujem se da budem osoba koja ce oformiti i biti kontak za organizaciju RYA YM kursa/polaganja na prolece 2013.
Inace, izbegavam da koristim rec Yachtmaster van konteksta RYA, jer mislim da je to nepristojno varanje klijenata. Ta rec je skovana (inace registerd TM) za najveci stepen pomorskog umeca, orginalno od strane kanadske federacije CYA jos 1946, koju je kasnije preuzeo i RYA, dakle dve prominentne organizacije. Nije bas fer svoj program od 50 casova u ucionici nazvati YM.
