Moja Lađa

sajt u test verziji!

Wed11202019

Last update06:30:53 PM

Potop preti proroku

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Na svetskoj izložbi u Parizu, 1952.godine, freska Gavran hrani proroka Iliju proglašena je za drugu najlepšu na celoj planeti.

Ovo delo nepoznatog slikara, nastalo u 13. veku, samo je jedna od znamenitosti manastira Morača, smeštenog na rečici Svetigori, na pola puta između Podgorice i Kolašina.
Jednu od najvećih pravoslavnih svetinja uopšte (morački hram podigao je 1252. godine Stefan, unuk Nemanjin) krase i druge nemerljivo vredne freske i slike, manastirska riznica krcata je dragocenostima i relikvijama, a dve crkve, konaci i visoka ograda su u savršenom arhitektonskom skladu.
Da li je prorok Ilija u svojoj meditaciji u pustinji Horat, dok mu gavran donosi hranu, mogao predvideti da će sve to jednog dana biti ugroženo, a možda i definitivno uništeno, zbog gigavata ili miliona kilovat-časova električne energije?
A upravo “energetski mač” visi ovog proleća nad ovom svetinjom, baš kao što će zbog izgradnje lanca hidrocentrala na Morači biti potopljen i čuveni kanjon Platije, a u mrtva jezera pretvoreni živopisni kanjoni Ibrištice, Sjevernice i Mrtvice...
Vlada je, dakle, rešila: na Morači će se graditi četiri brane, od same Podgorice pa do srca Platija, gde će u mestu Andrijevo beton visok 150 metara zaustaviti tok Morače i sve uzvodno pretvoriti u milione kubika ustajale vode. Jezero, tvrde “energetičari”, neće ugroziti manastir više nego što je i sada ugrožen zbog reke Svetigore i nestabilnosti platoa na kojem se nalazi, blizine magistralnog puta...
Voda će, kažu, stići na “samo” šest metara do temelja, a “koncesionari” i “investitori” će prethodno zaštiti manastir. Između ostalog, predlaže se ugradnja 235.000 kubika kamenog materijala kako bi se manastir “učvrstio” i sačuvao od uticaja budućeg jezera.
- Ne postoji taj beton ili šljunak koji će zaštititi manastir od vlage - kaže na to Svetlana Đukić iz podgoričkog Centra savremene umetnosti.
Graditelji

su za sanaciju manastira predvideli izdatak od tri miliona evra. Međutim, Svetlana Đukić ukazuje na “sitnicu” - da investitori nisu napravili nikakav elaborat sa tačno predviđenim merama i brojkama.
Na to ministar za ekonomski razvoj Vranko Vujović odgovara da će Vlada “učiniti sve” da manastir i druge kulturne vrednosti u području koje će biti potopljeno budu sačuvani.
Protiv potapanja je i Crkva.
- Treba još jednom razmisliti o izgradnji ovih elektrana - kaže mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji ne strahuje samo za morački nego i za manastir Duga, koji je takođe u zoni budućih jezera, crkvu sv. Luke u Međurečju, mnogobrojna groblja koja će morati da budu izmeštena.
U Vladi su, uprkos sve većem otporu javnosti, uporni: najbolji “ponuđač” za izgradnju brana biće odabran već krajem aprila! Otuda i protivnici potapanja jedne petnaestine teritorije Crne Gore i uništavanja jedinstvene prirode sve više kreću u “kontraofanzivu”.
- Alarmiraćemo svetsku javnost - kaže, za “Novosti”, Komnen Bećirović, publicista iz Pariza, jedan od onih koji se protiv potapanja Morače bore već tri decenije. - Imamo podršku jednog od najznačajnijih ekologa na svetu, Franca Vebera iz Švajcarske, koji je odavno ukazao na evropski karakter prirodnog i drugog nasleđa Morače.
Potapajući Moraču, sadašnja vlast potapa Evropu u Morači! Borićemo se da, umesto pod jezero, ova reka i plodna lepa moračka zemlja dođu pod zaštitu Uneska.
Mnogobrojne NVO, eksperti za očuvanje prirodne okoline i stručnjaci koji ukazuju na zločin nad prirodom, ali i na druge posledice, kao što su promena klime u celoj Crnoj Gori ili opasnost od izazivanja zemljotresa, zbijaju redove pred predstojeći “tender”. Ko će pobediti - hladna politika “iskorišćavanja hidropotencijala” i računice biznismena, ili sve jača struja u kojoj su oni koji smatraju da radi budućih pokolenja ne smemo uništiti darove prirode i baštinu predaka?
Morača je, opet, ispit naše savesti.

DILEME
JAVNA rasprava o izgradnji akumulacija na Morači uveliko teče. Primetno je da su prostorni plan i strategija uticaja izgradnje četiri brane na okolinu urađeni na osnovu istraživanja starih četiri decenije, da ne postoje precizni planovi puteva koje treba izmestiti, da nije bilo preciznih geoloških ispitivanja... Studije i elaborati ministarstava koja podržavaju projekat u sučeljavanju sa argumentima meštana moračkog sliva i stručnjacima raznih oprofila, sve u svemu, pokazali su mnogo propusta.
Nema još odgovora ni na pitanje kako će se “presecanje” Crne Gore mastodontskim jezerima odraziti na saobraćajne veze sa severom Republike i dalje, sa Srbijom i Evropom, pošto će sadašnji put kroz Platije biti potopljen. Jasno je da se mora najpre izgraditi famozni autoput Bar - Boljare, ali je taj projekat sada dalje od realizacije nego ikada.

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries