Hvala Zorane, sad je tema kompletna iz oba ugla i sve na jednom mestu (bez odlaska preterano u matematiku i formule).
Na dijagramu otpornosti koji si prikazao se lepo vidi "grba" tj. "zona velikog otpora" ili "oranje vode" (na engleskom "hump"). Taj dijagram jasnije opravdava izbegavanje plovidbe u tom rezimu. Naravno, pri dizajnu ti formiras oblik korita da dobijes zeljeni Fn i to je vec "umetnost" brodograditelja.
Posto ja nisam dizajner, meni kao "malom" nauticaru to moze da posluzi da shodno izmerenoj brzini kretanja i poznatoj duzini korita na vodenoj liniji camca sa kojim plovim proverim da li koristiim camac u optimalnom rezimu plovidbe tj. da nisam u zoni u kojoj je najveci otpor (R u opegu 4-12 tj. Fn u opsegu 0.4 - 1.2), dakle izracunam za moj slucaj R (ili Fn uz malo drugaciji proracun) i vidim gde se nalazim na dijagramu. Dakle za deplasmanca zelim da plovim do brzine za koju je R=4 (mozda cak i 3-3.5), a za gliser u zoni gde je R>12. Sa polueplasmancem je sad siva zona, ali ni ta korita nisu bas srecna u zoni gde je R izmedju 4 i 7, a sto sam imao prilike i prakticno da proverim, ali samo na jednom uzorku (laicki, recimo da se moze smatrati da konkretni poludeplasmanac predje u glierski rezim pri R=7).
Tako ja vidim koristan nacin da na osnovu broja R (koji se, naravno, menja zavisno od brzine kretanja) odredim efikasne rezime koriscenja vec napravljenog korita.
Naravno, ovo moze ukoliko korito nije specijalnog dizajna (katamarani, SRD korita, ...) jer onda ne vazi ovako generalizovan pristup.