Покушаћу да дам један мало опширнији одговор у нади да би могло бити занимљиво ширем кругу. Због опширности, одговор ћу поделити у неколико порука.
За припрему текста искористио сам делове објављене у часопису Сејлинг тудеј (Sailing Today - Једрење данас) чији су потписници Ема Бамфорд (Ema Bamford) жена која је више пута препловила океан и Сем Фортескју (Sam Fortescue), уредник часописа.
Да објасним још нешто: енглески израз "антифаулинг" (antifouling) код нас се често не преводи и у продавницама купујемо "антифаулинг боје. Иначе, тај израз - фаулинг (fouling) би се могао превести као "обрастање" па сам и сам у тексту негде користио један, а негде други израз - извињавам се због тога али тако ми је било лакше него да прерађујем реченице или да пишем "противобрастајућа боја".
Због нових, све строжих захтева за заштиту животне средине развијају се нови производи за заштиту корита од обрастања. Има ту свега, од бакра до коже морског пса.
БИОЦИДИ
Они представљају најчешћи облик антифаулинга. У основи, активни елемент се ослобађа из боје или епокси смоле, покривајући мајушне споре и полипе који покушавају да се прилепе. Много година ТБТ (трибутиленско једињење калаја) био је референтни производ за то, док људи нису схватили да је имао штетно дејство на рибљу млађ и да је младе мужјаке претварао у женке. Данашња једињења раде на сличан начин али уз мање штетно деловање на околину.
Бакар – сад доступан
Ту постоји низ производа, од традиционалних антифаулинг боја до новијих третмана у присуству бакра.
Ради дуготрајнијег деловања, произвођачи мељу бакар до фине прашине и суспендују га у епокси смолу за наношење на корито. Бакар из епоксида оксидује полако у контакту с морском водом, што спречава обрастање. Током времена, бакар оксид деградира и претвара се у бакар хидрохлорид, који је нестабилан и лако се испира при кретању корита, односећи и нежељене наслаге са собом.
Фуранони морске траве – на цртаћој табли
Из низа раритетних идеја изронилo је истраживање које је за полазиште имало природну одбрану од обрастања. Аустралијски научници су идентификовали једињења које су назвали фуранони, које производи црвена морска трава, која спречавају друга морска бића да се приљубе. Делују тако што не дозвољавају бактеријама да се нагомилавају и започну процес обрастања.
Остао је проблем кратког трајања заштите и његова ограничена јачина.
Други један приступ такође долази од стране истраживача из Новог Јужног Велса који су развили боју која садржи бактерије које имају слично деловање као и фуранони.