Dule, mislim da je Kapetan citatom Nemanjinog zaveštanja dao najbolji odgovor na Vaš komentar.
Naš jezik je nešto što treba da čuvamo.
Potpuno se slažem sa Vama kad kažete da se svi živi jezici razvijaju i menjaju - inače bili bi u grupi onih koji se više ne koriste.
Medjutim, to ne znači da sopstveni jezik treba zanemariti.
Tamo gde postoje adekvatni izrazi za odredjene pojmove - treba ih koristiti. Time se nikom ništa ne dokazuje, time se nikome ne tera inat.
Na taj način se, usvajanjem novih, neprevodivih izraza ali korišćenjem sopstvenih, jezik razvija i obogaćuje.
Nikada nisam, osim u šali, bio pristalica one naše: "Govori srpski, da te ceo svet razume!"
Kada putujem po inostranstvu koristim ili lokalne izraze, ako su mi poznati ili komuniciram nekim stranim jezikom koji je razumljiv sagovornicima.
A to što naša deca danas govore tako kako govore, u velikoj meri krivi smo prvo mi, njihovi roditelji, koji smo im dozvolili da ne obogaćuju sopstveni jezički fond, a zatim školstvo i mediji.
Mislim da svima nama koji smo završili nekakve škole pre 30-40 godina, koji smo umesto iz televizora informacije o svetu primali iz knjiga, koji smo pojmove tražili po enciklopedijama, a ne preko interneta, paraju uši svakodnevni skandalozno izgovoreni stereotipi naših TV i radio voditelja tipa: "znači; ovaj; brate; ovo-ono; svašta-nešto; isto-takodje; mislim..." i da ne redjam više - previše je toga. O akcentovanju reči, o dikciji gotovo da više nema smisla ni govoriti. Danas kada na našim frekvencijama čujem nekog da govori ispravno to je pravi praznik za uši ali to je više izuzetak.
Zbog takve situacije, zbog opšte nekulture i neobrazovanosti, zbog našeg malogradjanskog stava i sklonosti da se ponašamo na taj način, ne možete u prodavnici da kupite "proizvod od ugljeničnih vlakana", a ne zato što tih proizvoda nema.
Setite se, Dule, kako smo se nekada davno smejali "pokondirenoj tikvi" i "gospodji ministarki" zbog korišćenja francuskih reči i izraza (ili bar onoga što su one mislile da izgovaraju na francuskom). Pogledajte šta imamo danas - da li obraćate pažnju na naše mlade lekare, ekonomiste, pravnike i sve ostale koji gostuju po programima radija i televizija? Zar Vam ne smetaju sve one radnje u "bek stejdžu" i priče o "kastinzima"...?
Meni - da. Mnogo mi smeta sve to i zato sam u februaru i napisao onaj komentar o ugljeniku i ugljeničnim vlaknima, pri čemu, ponavljam, ničim nisam osporio pravo Hrvatima, Slovencima i svima ostalima da za iste pojmove koriste sopstvene izraze. Naprotiv, kada bi oni koristili naše u svom svakodnevnom govoru - to bi bilo neprirodno.
I na kraju, samo kratak komentar u vezi linka i Vašeg objavljivanja prevoda Zaveštanja.
To iskreno pozdavljam i šteta je što više takvih stvari nije uradjeno, jer bismo i time pokazali svetu da nismo mi nekakvi urodjenici za koje se ne zna ni ko su, ni odakle su, ni gde su bili, ni šta su radili kao narod sve ove vekove.