https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/06/02/plovidbene-nesrece-uzroci-i-posledice/
Sad sam uzmogao da natenane pročitam ceo tekst, i ne mogu se složiti da je dobro napisan, bez obzira na namere autora.
Najpre zbog forme, nejasno da li tekst objavljen kao saopštenje udruženja ili pak kao članak/blog/kolumna. Čini se da nije niti jedno niti drugo a to opet za posledicu ima ozbiljne nedostatke kada ga posmatrate kroz neku od te dve forme, najpre zbog preuzimanje odgovornosti za izrečene stavove, iznošenje predloga a potom i na način na koji se stavovi i predlozi iznose.
Na stranu forma i na stranu što ima previše sadržaja koji nije relevantan za temu, kao što je recimo (ne)prevođenje imena brodova, tekst ne doprinosi sagledavanju suštinskih činjenica, i nekako navodi na izvođenje krivih zaključaka.
Da budem potpuno precizan, nigde u tekstu ne stoji da su u nesreći učestvovala dva "prava" broda, da su OBA zapovednika bili profesionalci, da OBA zapovednika imaju iste obaveze i odgovornosti, pomalo je neverovatno da zapovednika “Hableány” makar prećutno smatramo manje važnim, vrednim, profesionalnim. U najmanju ruku, to nije korektno, bez obzira čiji je duži, mislim brod. Po Budimpešti plovi cela flota panoramskih brodova, i to nije od juče nego traje 30tak godina, i upravo zbog gužvi i opterećenja akvatorije, ali i zbog pritiska spolja, sprovode se veoma strogi propisi u vezi sa "sposobnosti brodova za plovidbu", opremljenosti, opreme za ličnu i kolektivnu bezbednost, i posebno obučenosti posade. Kontrole su im svakodnevne a njihovo iskustvo se meni čini ne malim, opet po zvaničnim podacima dnevno se obavi više od 200 isplovljavanja.
Stoga je važno da se istakne, a opet u članku nema ni traga od toga: nesrećni potopljeni zapovednik nije bio neuki divljak koji trči za napojnicama stavljajući svoj i tuđe živote na kocku.
Očekivao sam više detalja u analiza uslova i pravila plovidbe kroz Budimpeštu, to je najmanje što očekujem od profesionalaca sa iskustvom, pogotovu ako se u ovodnom delu članka onako baš opljune po "diletantima, laicima, samozvanim ekspertima". Noću kroz Budimpeštu, a zbog sjajnih prizora i ambijentalnog osvetljenja, na potezu od 4km u proseku istovremeno plovi 70 brodova (opet po tvrdnjama mađarskih lađara), a u taj broj ne ulaze nekakvi rekreativci. Oni naravno imaju različite maritimne osobine, brži su ili sporiji, tuda prolaze i potiskivani sastavi i samohotke ali i "belke"... Saobraćaj se elektronski prati, ograničene su brzine, zabranjeno je okretati, menjati smer plovidbe (uzvodno- nizvodno) u tih 4 km, susretanje je obavezno po levom boku ... i to sve lepo piše, to je upravo ono što se odnosi na sistemsko rešavanje problema koji je nastao kada su se u panoramske obilaske uključili i veliki kruzeri. Ono što ne piše je i da postoje ograničenja i pri sustizanju i preticanju, a zapravo je ta sitacija bila prilikom nesreće, nego se kao glavni rizik identifikuju "mali brodovi koji se ne sklanjaju velikim". Ne piše da se sustizanje i preticanje sme otpočeti kada se uveri da je bezbedno i da neće doći do kontakta, a u samoj Pešti bi trebalo i da se radiotelefonom dobije saglasnost zapovednika broda koji je ispred (moguće je da ja grešim jer sam laik, ali uvek postoji mogućnost da me neko demantuje činjenicom).
Malo mi smeta i zanemarivanje da se spomene sam sistem za spašavanje unesrećenih, ovde su žrtve bile ogromne, a u takvom spletu okolnosti gde su ljudi potopljeni za 7 sekundi i ne može se očekivati da sistemska sredstva, čamci, timovi mogu da isprave stvar. Može se, opet, primetiti da su upravo posade dva "mala" panoramska broda iz vode povadile onih nekoliko srećnika koji nisu ostali zarobljeni. Ne kruzer koji piči kroz peštu jer je veliki i jak, ne SART, ne policija, ne AIS/RIS, ne sateliti, avioni, kamioni. To je još jedan mali prilog tvrdnji da nije reč o "besprizornim profiterima", iako se na snimku može videti i da je bilo i "malih" brodova koji ne reaguju a ovde na forumu smo čuli da je bilo i "velikih" koji su pratili proceduru.
Svakako se ne očekuje od lađara (a ni od zaludnih komentatora kao što sam ja) da osudi ili presuđuje o krivici, ima ko će to da radi, tu autoru dajem potpunu podršku, kolegijalnost i solidarnost je super stvar, deo je lađarske tradicije... ali opet, za kolegijalnost i solidarnost nije od značaja veličina broda.
A da budem "besprizoran" dopustiću sebi da kažem da je solidarnost i kolegijalnost neophodna i prema svim (ostalim) učesnicima u plovidbi, pa i prema ljudima koji žive uz obale.
Tu je nadalje i glavni nedostatak članka: umesto da se uporedi stanje sistema u Mađarskoj i Srbiji, racionalno i taksativno, i izvede zaključak kako su čak i u slučaju mnogo bolje organizovane plovidbe zbog povećanog saobraćaja postoje ogromni izazovi, sa čim bi se svako iole normalan složio, a pretpostavljam da je to bila početna motivacija, nabacan je hejterski sadržaj prema svemu što okružuje lađare profesionalce, i on zaista smeta da bi tekst mogao da da bude deo razgovora i dogovora sa bilo kim, a pretpostavljam po stavu autora da sebi za sagovornika podrazumeva ministarstvo, a javnost baš i ne.
Semantički je pogrešno kad lađar profesionalac spočitava "trku za profitom" redom nautičarima, rekreativcima, sportistima, pecarošima, a potom i panoramskim brodovima i vlasnicima kafana i drugog dreka koji se nalazi po obalama (jer zapravo i lađari profesionalci trče za profitom u nečije ime, a ministarstva im to omogućavaju, na istom su zadatku). Postoji 2 miliona razloga zbog kojih bih ja to kod ušća raselio i očistio, ali među njima sigurno nije da bih omogućio Gerhardovom kruzeru da se komotnije okrene. Zabole me živo. Šta je sledeće: da raselimo Beograđane da ne prave gužvu na Kalemegdanu kad pristanu ojebine? Da podavimo Banoštor i Korušku talasima od 2 metra da Klaus i Helga stignu u Vukovar da overe pasoše pre suflea?
Po prirodi stvari, mi izuzetno cenimo kapetane, oni imaju autoritet, imaju apsolutnu moć na brodovima kojim zapovedaju, imaju svo naše poštovanje i divljenje, ali imaju i odgovornosti, čak i kad im brod ne potone ili ne sudaraju se (a znamo da su u tim slučajevima uvek nekako odgovorni). Zato kad iz kapetanije NS opomenu zbog brzine zapovednika Filia Rheni a on isključi AIS, njega onda malo manje poštujemo, kao što smo nekad manje poštovali Han flotu ili recimo Merkur306, koji je kao mali sigurno sisao tatu umesto mame pa je nestrpljiv i nervozan i obožava u solo plovidbi po NS da papmprči po gasu, redom pored pristana, veslačkog i kajak kluba, plaže i na kraju pored plutajućih kafana. On verovatno i štuca često.
Da ne zaboravimo, mi se naravno sklanjamo od grdosija, bežimo od njih kao đavo od krsta, pajsujemo, zavlačimo se po dunavcima... dok nam ne isuše i zatrpaju sve dunavce i ritove da bi plovni put bio kategorije 7, umesto 6b, ili već neki. Šta ćemo onda? Ove godine smo (zapravo ministarstvo u naše ime) uložili 200 miliJona već nečega u to, naših para, ne Gerhardovih. Niko zbog toga da opljune po ministarstvu, valjda zato što se to isplati Gerhardu i onome ko radi kod njega.
Dunavac i Šodroš u NS su nam onomad zatvrorili zbog brodogradilišta koje više to nije, i niko ga neće otvoriti ponovo, ni brodogradilište ni dunavac, a veslači zato treniraju na sidrištu "Kamenjar" između barži. Jel nam se isplatilo?
Šta nam je onda krajnji cilj zapravo? Da se međusobno pozabranjivamo i posklanjamo sa Dunava, pa da čučimo na nekoj adi i da nas Klaus i Helga u prolazu gledaju ko one manguilice u Krčedinu? I to sve za masovni kruzer- turizam jer nam se isplati.
Ajd sad, vidimo se na vodi, čuvajte se i čuvajte druge da ne pričamo o ovakvim stvarima.
I molim vas da pokojnog Popa (jedan od one "dvojice kod Futoga") ne zloupotrebljavate i ne trpate u kontekst nedovoljnog poznavanja pravila plovidbe i boravka na vodi, i ugrožavanja bilo čije bezbednosti (osim možda svoje, tada, nesrećnim slučajem), nije lepo. I mi "sa malim i bez zvanja" smo kolegijalni i solidarni, bar bi trebalo da budemo.