Autor Tema: Brod od papira (priče iz knjige)  (Pročitano 1631 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Bakara

  • Administrator
  • Kapitalac Dunavski
  • *****
  • Poruke: 1346
  • Pol: Muškarac
  • Brod tip: Albin 25
  • Marina: Zemun
  • Veličina: 8.3m
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #15 poslato: 09, 07, 2019, 20:56:44 posle podne »
 clap ok
Svaki dan proveden na reci, ne racuna se u zivotni vek

Van mreže srsa

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1889
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
    • MANTRA
  • Brod tip: čelični kabinaš
  • Marina: marina JP Ada Ciganlija
  • Veličina: 8,6
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #16 poslato: 10, 07, 2019, 07:11:57 pre podne »
Браво Калипсо, предивна прича.  clap clap clap  И да будем искрен, једва чекам следећу.  114

Van mreže MiletaStamat

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1566
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Cranchi Holiday
  • Marina: Nautički klub RADECKI-Zemun
  • Veličina: 6 metara
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #17 poslato: 10, 07, 2019, 15:17:58 posle podne »
Eeeee ako ovako nastavimo da "čuvamo" prirodu, sve će stati, neće ni ribe plivati kao što su plivale. Ko razume shvatiće poentu ove priče  no125

Van mreže calypso2

  • Mornar
  • **
  • Poruke: 37
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #18 poslato: 16, 07, 2019, 20:11:21 posle podne »
Evo nove priče, nadam se da ne dosadjujem i da će vam se dopasti  114

Tri zapovesti zlatnog karaša

Konačno je stiglo proleće!
Ove godine zima se toliko odužila, da smo pomislili da se nalazimo u začaranom polarnom krugu iz kojeg nema izlaza i koji nas kao hipnotički vir uvlači sve dublje  i dublje,  u zimske kapute, promrzle crvene obraze i  noseve koji cure...
Ali je stiglo! Sedimo kolega Anđelko i ja, ispred proizvodne hale u Starim Banovcima i žmirkajući, nenaviknuti na sunce, dogovaramo se gde da kidnemo s posla! Zaista bi bilo šteta presedeti ovako lep dan, a bez lažnog moralisanja – da ima nekog posla, ostali bi naravno! A uostalom šef je uvek upravu, a to je Anđelko! On je rekao da idemo!
Pao je dogovor, idemo da plovkarimo belu ribu na jedan dunavski kanal, mada je meni varalica draža, ali su sve grabljivice u zabrani lova zbog mresta.
Stižemo kolima strmim putem do “Goveđeg broda” u Zemunu i spuštamo se na Dunav, gde nam je privezan čamac. To je čuveni “Apatinac” vekovima tesan od samog Dunava, dok nije dobio svoj savršeni oblik za plovidbu i pristajanje uz njegove  blatnjave obale.
Izvadili smo vodu “ispolcem”, odvezali se i otvorili po pivo! U međuvremenu dolazi i do prvog konstruktivnog sukoba mišljenja…naime, Anđelko smatra da smo poneli premalo piva iz lokalne divlje kafane, autentičnog dunavskog  naziva “Kod Mike lažova”, dok ja smatram da čitavu stvar može izvaditi rakijica, koju imamo za “ne daj Bože”!
Plovimo Dunavom lagano, uz brektanje četvorke, ka kanalu Balaton koji se nalazi preko puta zemunskog naselja Galenika. Ima bezbroj imena: Beljarica, Pkb kanali (komun.socijalistička varijanta), Vojne bašte, a mi ga zovemo Balaton.  Sve u svemu, Balaton je lavirintska mreža kanala gde su se izgubila mnoga pecaroško-maliganska imena Zemuna.
Temperatura Dunava je oko 8 stepeni, voda je u blagom porastu, s tendencijom stagnacije.
Po logici stvari, u kanalu je barem 2-3 stepena toplija, lep topao dan, malo oblaka, riba ušla u kanal, pa još nismo morali kao vešci da krećemo pre petlova, nego kao gospoda posle fruštuka, natenane…u najtopliji deo dana.
E sad kako beše ono za prihranu ribe, u proleće, 20% mesna, pa ono da pravi vertikalnu maglu u vodi, pa da ostane deo na dnu, pa  mora da bude dugačak plovak…Sve mi se pomešalo…i u stomaku i u glavi.
Sada već veslamo lagano po kanalu  uživajući u prolećnoj plovidbi po mirnoj vodi,  nestvarnoj lepoti žalosnih vrba, koje kao da nagnute peru svoju dugu zlatnu kosu u Dunavu. Iza njih stoje ponosne topole ukrašene, kao ordenjem, raznim puzavicama i priroda koja podseća na prašumu!
Stižemo do mesta na kome moj kolega stalno peca, ali vidimo da je ono je zauzeto!?
Ljudi s Dunava znaju da se nečije uređeno i hranjeno mesto ne zauzima i ne dira, to isto važi za mreže, bubnjeve i slične alate alasa, i baš nismo očekivali nikoga, a posebno ne na tom mestu, ali šta da se radi, možda nas čovek nije očekivao,  možda i ne zna za dunavsko nepisano pravilo. Vezujemo se za palu vrbu nedaleko odatle i pozdravljamo komšiju uz uobicajno “ima li nešto”.
A komšija…kao da je krenuo u rat,  a ne na pecanje plovkom! Ima jedan, dva, tri…pet štapova i liči nam više na vojni razarač, a ne pecaroški čamac. Vidim i dva velika plovka, izgleda sistem “balerina” – kojim se lovi štuka koja je u zabrani zbog mresta, ali komšija je izgleda slab na balerine pa ne može da se uzdrži…
Počinjemo s pecanjem, ali slabo…Hvatamo neku siću , ali  barem se nešto dešava i  zanimljivo je!
Ni kod komšije nema ništa posebno na teškoj artiljeriji, ali počinje nešto ozbiljno da mu vozi plovak i da ga potapa,  komšija kontrira i izvlači prelepu ribu, podosta veću od dlana.
Ali to nije bilo koja riba , nego zlatni karaš, nešto što pored linjaka ne vidoh  od detinjstva, a to broji već 40-tak godina. Ribu koju su, kao autohtonu, potpuno potisnule, greškom i nepažnjom unete razne vrste kineskih babuški, američkih somčića i amazonskih sunčica.
Prelep je, zlati se u ruci kao pehar!
Komšija ga rutinski  skida s udice i vadi čuvarku (ja veću čuvarku nikada nisam video) , ali zlatani karaš mu se ne otima u ruci već počinje da mu se obraća : “Pusti me, ispuniću ti tri želje!”
Mi smo zanemeli od šoka, a pogled koji smo Anđelko i ja razmenili, bio mi je jedini dokaz da nisam poludeo!
Komšija ga gleda u čudu i neverici, ali poprilično pribran, pa posle malo razmišljanja i dolaska k’sebi izgovara kao iz topa: “Da budem basnoslovno bogat, da budem srećan i da budem zdrav!”
Zlatan mu odgovara : “ Znao sam da će ti želje biti grandiozne i sebične, ali ispuniću ti ih uz jedan mali uslov, a to je da ti meni ispuniš tri male želje, koje stvarno možeš bez mnogo truda!”
Gleda komšija zlatanog i razmišlja … “Tri velike – za tri male…hm…isplati se!”
“Pristajem.” procedi komšija kroz zube. “Reci koje su to te tri male želje! Ejjjj, al’ samo paz’ da  stvarno budu male! Nemoj da me zajebeš!”
“Prvo,” počinje zlatan,”želim, naravno, da me pustiš, što je i osnov našeg dogovora, ali i da ubuduće puštaš  i druge ribe koje upecaš, bez obzira na vrstu i pol!
Možes da poneseš i neku kući, ali ako i samo ako hoćeš da je pojedeš i to u količni jednog obroka! Kapitalne primerke ne nosi, slikaj se pa ih pusti nazad u vodu, znaš, to su mame i tate, čuvari  miliona budućih ribica. I naravno ne lovi nas strujom, mrežama, dinamitom,grabuljanjem…Tu nema puštanja!
Drugo,  ne lovi nas u mrestu! Ne kupuj nas na pijaci kada kod lopurde ležimo na tezgi  mrtve, kao drva naslagane, s ubijenih 2000 potomaka – ikre koja nam curi iz stomaka, ili se ta ikra prodaje na tacni kao poseban delikates. Pobuni se! Reci barem lopovu da to nije uredu. Kada već država  nije u stanju to da reši, a ti  – ne kupuj!!! Kada naiđu na osudu i ne budu imali kupaca, valjda će sami prestati to da rade!
Treće, ne zagađuj mi vodu!  Uostalom, tu  vodu i sam piješ, a voliš leti da se okupaš  u njoj. Ne bacaj otpatke u vodu!  Čak i da je kvalitet vode dobar, ne volim da živim u smeću! Zamisli sebe da odeš na Zlatibor, vazduh čist, klima divna, a ti okružen školjkama automobila, pvc flašama i kesama ,smećem…a udišeš taj čist vazduh i šetaš…Lepo? Nije!
A u društvu važiš za čoveka koji voli reku –pa voli je!
Vidiš da je ispunjenje ove moje tri male želje potpuno lako i u tvojoj moći, a vredeće koliko tebi, toliko i tvojoj deci i unucima.
Eto, sad me puštaj, pa na obostrano ispunjenje želja! Videćeš koliko će oboma sve biti bolje!”
Gleda komšija onog  zlatnog karaša, razmišlja se…I na moje zaprepaštenje spušta ga u čuvarku!?
Htedoh da ga pitam zašto, ali sam od zaprepaštenja potpuno izgubio glas.
Palimo motor i u bunilu odlazimo.
Pitam se da li je je kasnije pustio zlatana iz čuvarke? Uostalom naredne godine će nam dati nedvosmislen odgovor na to!
A do tada , možda svi da se obavežemo da mu ispunimo one tri male želje, stvarno su u našoj moći!

Marko Korica

Calypso
Navigare necesse est, vivere non est necesse

Van mreže srsa

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1889
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
    • MANTRA
  • Brod tip: čelični kabinaš
  • Marina: marina JP Ada Ciganlija
  • Veličina: 8,6
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #19 poslato: 16, 07, 2019, 21:50:32 posle podne »
Još Marko, još.  clap clap clap 114

Van mreže MiletaStamat

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1566
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Cranchi Holiday
  • Marina: Nautički klub RADECKI-Zemun
  • Veličina: 6 metara
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #20 poslato: 16, 07, 2019, 22:56:13 posle podne »
Mnogo je takvih sa veeeeliiikooom čuvarkom i mnoštvom štapova.  Dok god ne bude za to corka nema ništa od obnove zlatnog karaša, niti od čistih reka, i uopšte čiste prirode.
Bravo Marko sve su ti priče Edukativne, da su u čitankama ne bi marilo.

Van mreže zankiki

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 2361
  • Pol: Muškarac
  • Dunav oko Novog Sada
    • Marissa
  • Brod tip: Pasaat 735
  • Marina: Plavi Dunavac, Novi Sad
  • Veličina: 8.65
Odg: Brod od papira (priče iz knjige)
« Odgovor #21 poslato: 17, 07, 2019, 08:08:15 pre podne »
 clap clap clap clap