Autor Tema: Putovanje od Holandije do Srbije by Predrag Lončar-prvi deo  (Pročitano 4711 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Moja Lađa

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1750
  • www.mojaladja.com
Putovanje od Holandije do Srbije by Predrag Lončar-prvi deo
« poslato: 06, 01, 2013, 11:34:59 pre podne »
Pošto nisam sklon pisanju, putovanje od Severnog mora do Novog Sada, Rajnom, Majnom R-M-D kanalom i Dunavom u dužini od oko 2200 kilometara, pokušaću da predstavim slikama uz kratke komentare. Sale Skrobonja je vodio detaljan dnevnik putovanja pa  se nadam da će  dopuniti ovo moje pisanje svojim tekstom.  Za pojavljivanje ovih slika na sajtu JK Vojvodine zaslužan je trener Aleksandar Marković, koji je želeo da podelimo iskustva sa drugim nautičarima  koji bi želeli da se otisnu na takvo ili slično putovanje. Biće da je u pravu. Kada smo se spremali za ovaj put bilo je izuzetno teško doći do bilo kakvih informacuja. Ljudi koju su trebali da ih imaju, zbog posla kojim se bave, nisu ih imali, a oni retki pojedinci koji su plovili ovim vodama nisu želeli da išta kažu. Neka ovo bude mali doprinos skidanju vela tajne za naše nautičare sa dalekih reka na zapadu.

Ideja da se preplovi pola evrope se jednostavno nametnula kao jeftinije rešenje prevoza brodića koji je kupljen u Holandiji.  Pošto brodić zbog svojih dimenzija spada u vangabaritne terete njegov prevoz kamionom ili vozom je izuzetno skup, a troškovi plovidbe se svode na gorivo, hranu i piće za posadu i plaćanje marina. Bukvalno ovako kako sam napisao. Za pređenih 2200 kilometara, 67 prevodnica i pet država nigde ništa drugo nismo platili. Prolazak kroz prevodnice se ne naplaćuje malim brodovima za sport i rekreaciju , a smeštaj u marinama se kreće od 0.80c do 1€ po duznom metru broda bez obzira na broj članova posade. Kad sam vec kod brodova za „sport i rekreaciju“ mislim da će svim ovdašnjim nautičarima biti zanimljiv podatak da oni u Holandiji ne podležu registraciji. Za takva plovila država ne ubira nikakve takse. Da li imate brod čiji motor ima 5ks ili 505ks ne plaća se državi ništa. Dužni ste da imate samo obaevezno osiguranje, kao za motorna vozila kod nas. Ništa drugo nije kao kod nas.  Naravno prvo što je usledilo kada smo uplovili u srpske vode je taksa za plovidbu vodama Srbije.  Samo 50€ - protivvrednost za petodnevni boravak devetometarskog broda našoj zemlji.
Mnogi prijatelji su me pitali zašto toliki put, kad sam i u Srbiji mogao da napravim dobar brod. Pitanje je sasvim na mestu ali računica govori  drugačije. Ceo život sam proveo na Dunavu i kad sam napokon odlučio da sebi priuštim brodić krenuo sam od toga da ga sam napravim. Tu kreće matematika. Koliko šta košta i koliko treba vremena i živaca izgubiti u borbi sa raznoraznim majstorima iliti „kazandžijama“, kako je jedan zemunski brodograditelj nazvao svoje esnafske kolege, objašnjavajući mi kako samo on zna da pravi brodove. Posle dosta dugo sabiranja i oduzimanja shvatio sam da će mi trebati mnogo  vremena, truda i nervoze. Kada se uzmu u obzir prenaduvane cene majstorskih usluga  i opreme odlučio sam se da kupim brod kojim mogu da plovim odmah i koji uz manja ulaganja može da se prilagodi mojim potrebama. Jedan od glavnih razloga  za ovakvu moju odluku je vreme. Faktor o kome malo ko na našim prostorima vodi računa. Nisam želeo da ga gubim,  kao neki moji prijatelji koji su napravili brodove i već ih godinama popravljaju, prepravljaju i dorađuju, a na vodi sve manje borave.  U celoj priči bitan je i novac.  Za količinu novca koji sam potrošio na kupovinu broda u Holandiji nisam mogao  kod nas da napravim i tako kvalitetno opremim brod te veličine. Tačno je da brod nije nov, ali ultrazvučno merenje debljine lima kaže da je on još uvek 3mm, kako mi je prodavac i rekao, tako da sam siguran da će me ako se bude redovno održavao, sasvim sigurno nadživeti.

Da se vratim slikama i putovanju. Brod je kupljen u Weespu, gradiću u neposrednoj blizini Amsterdama, dugačak je 8.8m i širok 2.5m sa brodskim motorom od 57ks. Brod je kompletno opremljen za plovidbu, što bi se u vojnom žargonu reklo po PS-u.



Ovo se posebno odnosi na motor koji se nije zakašljao ili napravio bilo kakav problem na celom putovanju. Inače brod nije napravljen po sistemu sam svoj majstor, izrađen je u brodogradilištu „Bergen & Jacob“, Papendrecht / Holandija, čelicni lim 3mm..... Ovakvih i njemu sličnih brodova, raznih dimenzija napravljeno je oko 800 komada i mogu se naći po mnogim zemljama u Evropi pa i u Velikoj Britaniji.
Brod sam kupio u martu, ali sam  sve kupoprodajne formalnosti završio neposredno pred polazak iz Weespa. 28 maja.  Za svu papirologiju vezanu za overu ugovora kod notara trebalo je nešto manje od pola sata uz 20€ nadoknade. Oko dobijanja izvozne carinske deklaracije stvari su se malo zakomplikovale ali je Milan, treći član naše posade, inače i zadužen za  papirologiju, to uspešno rešio. Da ne bi ispalo da nismo bili na severnom moru veče pre polaska na put Sale i ja otišli smo do obale. Milan je ostao da čuva „kuću“.

Veliki kanal u Haarlemu, veče pre polaska na put


SEVERNO MORE 28.05.2010. OKO 22.00h
Kao što se može primetiti dan traje prilično dugo





Sale i Wim Van Dongen moj veliki prijatelj bez čije pomoći mnogo toga ne bi uradili, sada u ulozi  našeg domaćia u Holandiji...........



Obala je u stvari jedna nepregledna peščana plaža prepuna kafića i kampova na samom pesku. I pored toga što je bilo izuzetno hladno, a vetar jak, mnogo mladih ljudi sedi  po plaži, po našim južnjačkim pravilima, prilično lako odeveni.


Očigledno da su navikli na takvo vreme i da im to prija. Mi smo spas od vetra  našli u obližnjem restoranu sa lepim pogledom na more......



Povratak u marinu je usledio u sitne sate. Obdanica koja u Holandiji u to doba godine traje uzuzetno dugo nas je prevarila. Zatekli smo Milana koji je već legao da spava. Dogovor je bio da isplovimo oko 6.oo i tu odstupanja nije bilo. Ne prospavanu noć Sale i ja nadoknadili smo sutra. Vredelo je....



29.05.2010.  PRVI DAN

Isplovljavamo sa malim zakašnjenjem. Iz malog jezera u kome je smeštena marina treba da uplovimo u veliki kanal koju spaja Amsterdam sa  Rajnom   i Roterdamom. Spuštamo jarbol jer moramo proći ispod mosta koji je prilično nizak. Čini mi se da Holanđani  grade brodove tako da mogu da prođu ispod svakog kanalskog mosta, a sa druge strane svi mostovi moraju da imaju određenu visinu, svi kanali su razvrstani po kategorijama, a svaka kategorija ima tačno određenu širinu i dubinu. Standardi su čudo.



Ulaz VELIKI kanal.  A kako izgleda plovidba VELIKIM kanalom pokušaću da dočaram  sa ova dva video zapisa.

[/url]

[/url]

Plovidba kanalom ne nalikuje na plovidbu našim vojvođanskim kanalima. Saobraćaj je izuzetno živ u oba smera i plovidba zahhteva veliku pažnju. Svi brodovi se kreću veoma brzo i o malim brodovima ne vode mnogo računa. Prolazili su pored nas na samo nekoliko metara u punoj brzini.









Sale se u kuhinji dosta dobro nosio sa talasima . Kafu i čaj je savladao, a o ostalom kasnije......
Sale je inače vlasnik „Hogara“ desetometarskog brodića, na kome sa svojom lepšom polovinom Verom i ljutim psom Edijem provodi veći deo godine. U stanu je samo kad se temperatura spusti ispod nule.

       

Drugi član moje posade. Na put krenuo u zadnjem momentu i bio od velike pomoći. Milan je i vlasnik, po meni najlepšeg broda u Novom Sadu, a i šire – „Festina Lenta“. Na našem putu bio zadužen za odnose sa javnošću i logistiku.
 
Na slici je trenutak kada je uneo prve podatke u brodski dnevnik......





Mimoilaženje sa samohotkama na velikom kanalu.

[/url]

Kanalske obale prepune su ptica svih vrsta, Njihova graja se čuje tokom celog dana, a noću na scenu stupaju slavuji.



[/url]

Posle 49km nailazimo na prvu prevpdnicu. Radio stanica je tu nezamenljiva. Kontaktirali smo prevodničara koji nam je upalio zeleno svetlo ali i obavestio da uđemo posle samohotke koja je dolazila iza nas.



[/url]





Samo nekoliko minuta posle našeg ulaska vrata prevodnice su se zatvorila i voda je počela da kulja vrlo brzo podižući nivo vode. Veliki kanal je direktno povezan sa morem pa je samim tim na  njegovom nivou. Ovo je bilo prvo „penjanje“, svega 5-6 metara. Do kraja puta treba da se popnemo više stotina metara. Prvu prevodnicu smo vrlo lako pregurali.



Nekoliko kilometara iza prevodnice nalazi se toranj za kontrolu plovidbe. Postavljen je na samom ušću gornje Rajne u kanal. Skrećemo u gornju Rajnu i započinjemo plovidbu uzvodu, 60km Gornjom Rajnom do Rajne, 370km Rajnom do Majne i 380km Majnom do RMD kanala.



Gornja rajna nas je docekala tipičnim holandskim pejsažom koji se nije promenio narednih 60km, do Arnhajma.



[/url]





Prevodnica na Gornjoj Rajni. Čekamo skoro sat vremena da sa druge strane kroz nju prođe bela lađa. Prijalo je malo odmora. Ptice su svuda oko nas. Zvuk motora je zamenila njihova graja.





Pred samu noć stižemo do Arnhajma. 110km vožnje i prolaz kroz tri prevodnice. Dočekuje nas kiša, Prilično smo umorni, a treba još dosta toga uraditi i spremiti se za sutrašnju plovidbu. Velika i brza Rajna je samo 10km odavde............



[/url]
[/url]
[/url]


Nastaviće se...
prvo Dunav a drugo sloboda...sve je moje...i nebo i voda...