Kajak/kanu regata ''Veslanjem za čistiju Drinu''

[zastupnik]

Sutra počinje okupljanje kajakaša na startu regate od Novog Goražda do Bosuta u dužini od preko 300 kilometara za sedam veslačkih dana.
Veslaćemo najlepšim kanjonom Evrope, snažnom i čistom rekom koja sa svojom smaragdno zelenom bojom iznenađuje one koji po prvi put dolaze  a takođe i velikom i sporom rekom Savom koja nam priređuje zadovoljstvo na jedan sasvim drugačiji način.
Princip regate je dnevno veslanje i kampovanje u predhodno određenim mestima u dogovoru sa Turističkim organizacijama opština kroz koje prolazimo.
Dnevno prevaljujemo od 17 do 70 kilometara.
Ove godine imamo  prijavljeno preko 60 stranih učesnika iz: Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Rumunije,  Bugarske, Makedonije. Naravno uz kajakaše iz  Republike Srpske i Srbije ispunićemo limitiran broj od 70 kajakaša, jer zbog smeštajnih kapaciteta, kompaktnosti i kontrole grupe organizator ograničava broj učesnika.
Regata kreće iz Republike Srpske, od Novog Goražda, odnosno Ustiprače.
Po prvi put bićemo gosti opštine Novo Goražde i Turističke organizacije.
Veslaćemo kanjonom reka Drine i Lima.

Sledećeg dana smo kod drevnog mosta na Drini u Višegradu gde smo gosti načelnika opštine, Turističke organizacije,  Veslačkog saveza Republike Srpske, meštana Višegrada a bićemo smešteni kod sportskog centra i fudbalskog stadiona.

Sledeće etapno mesto je Etno kamp ''Stari Brod'' na Perućačkom jezeru, sa svojim obeležjima iz Svetskog rata.
Veslamo najlepšim kanjonom Evrope i u Republiku Srbiju prelazimo kod brane Perućac na sezonskom graničnom prelazu sa Republikom Srpskom koji je po prvi put otvoren pre dve godine, zbog našeg prolaska.

Na Perućcu kampujemo kod hotela ''Jezero'' i u auto kampu.
Dočekaće nas  i družiće se sa nama, domaćini  iz Sportsko – turističkog centra Bajina Bašta.
Na svojoj plovidbi posetićemo manastir Soko Grad u blizini Uzovnice i koloniju Beloglavih supova u kanjonu reke Trešnjice.

U Malom Zvorniku pod pokroviteljstvom  Turističke organizacije opštine, posetićemo i tajanstveni, podzemni grad Karađorđevića koji je svojevremeno bio sklonište namenjeno dinastiji sa celokupnom Vladom i kraljevskom svitom.

U etapnom mestu Pavlovića Ćuprija po drugi put nas dočekuje mlada ali ambiciozna Turistička organizacija Bogatić i planiran je izlet do etno selu sa upoznavanjem tradicije, običaja, istorije i kulture Mačvanskog kraja.
Ove godine regata završava svoju plovidbu na levoj obali reke Save u selu Bosut. Individualno ćemo posetiti arheološke iskopine Sirmijuma gde je rođeno 7 Rimskih imperatora i  rezervat prirode ''Zasavica''.

Našim gostima i učesnicima iz inostranstva predstavićemo kulturu, istoriju, tradiciju, etnologiju i ekologiju predela kroz koje prolazimo i zemlje u kojoj živimo i pokušati da popravimo negativno mišljenje o narodu Srbije.


Moto i ovogodišnje regate je: ''Veslanjem za čistiju Drinu'' jer svojim primerom brige u očuvanju naših reka i prirode oko njih, skrećemo pažnju na nemaran odnos onih koji problem sa odpadom rešavaju na nepravilan način, bacajući ga pored ili direktno u reke a takođe  otpadne vode direktno izlivaju u reke.

Očekujemo da nam se pridruže ljubitelji veslanja kajaka, boravka u prirodi,  aktivnog odmora i organizacije za zaštitu prirode.

[zastupnik]

Zdravo svima!
Drinsko Savska regata 2013 je uspešno završena. U subotu 4.maja smo odveslali i poslednju etapu od Pavlovića ćuprije i posle skoro ~300km predivnih predela koje pruža Drina, stigli u Bosut na Savi. Regata je startovala u nedelju, 28. Aprila iz Ustiprače i u sedam dnevnih etapa prosečne dužine od 30 do 70 kilometara, uz odličnu organizaciju, praćeni lepim vremenom stigli smo do cilja. Svi na broju, srećni i zadovoljni. Na regati je ušestvovalo preko pedeset veslača kajaka i kanua iz nekoliko država.
Za početak, evo nekoliko slika kanjona Drine i fotografija sa regate. Narednih dana ću, kad sredim slike i utiske, i kad uvežbam postavljanje slika na forum - dodati još.

[zastupnik]

1.   Kao mesto polaska regate određeno je malo bosansko selo Ustiprača poznato vozačima kao značajna raskrsnica puteva iz Srbije prema Dubrovniku ili Sarajevu.




Tu je podignut i prvi kamp.




Sa ljubaznim domaćinima koji su nam pružili maksimalnu sigurnost.



Neki iskusniji i hrabriji kajakaši su se odlučili da dan ranije startuju uzvodno od Ustiprače, od Foče i Goražda i da isprobaju Drinu u njenom gornjem, opasnijem toku.



Temperatura vode je bila 9 stepeni celzijusa, vazduha 18 a brzina vode dvadesetak kilometara na sat. Do Ustiprače voda će se skoro potpuno umiriti i pretvoriti u jezero.


   

Mi koji nismo bili spremni za tako dinamičan početak turistički smo obišli Goražde, lep Bosanski gradić. Od svih lepota, mi smo se opredelili za baklavu, tursku kahvu i bozu, original

[zastupnik]

Pre polaska smo obišli/oveslali okolinu, ušli u ušće rečice Prača, slikali se pred polazak i – START. Regata je krenula!
     


Krenuli smo.
Magija je počela.
Pred nama su se nizale slike i pejzaži od kojih je zastajao dah. Smenjivale su se raznovrsne boje Drine, tek ozelenele livade, proplanci i šume. Smenjivali su se mirisi cveća i obaharenih voćnjaka.

        


Posle dva sata veslanja stigli smo do ušća reke Lim u Drinu. Nismo odoleli pa smo odveslali nekoliko kilometara u kanjon ove reke ... kad smo već tu. Sa leve i desne strane su se preteći nadvile litice.
Pao je dogovor da sledeća regata krene iz ovog kanjona. Malo da se ispita tok, moguće mesto za kamp ... bilo bi to jako lepo i efektno jer je kanjon Lima veliki izazov i neispunjena želja za mnoge kajakaše u Evropi.

 

Tokom celog toka, pored drine je podignuto dosta restorana sa kvalitetnom ponudom i pristupačnim cenama. Nekoliko kilometara pre Višegrada je lepo uređen restoran JAZ u koji smo svratili da se odmorimo, okrepimo a mi koji smo ogladnili, i da ručamo. Naravno, pastrmke... a onda se u daljini ukazala Višegradska hidrocentrala, što je značilo da do kraja prve etape ima još samo ... uf, uf ... još malo

      

Kad smo stigli do cilja, svi smo se složili da je ovo, i ako prva, ujedno i najlepša etapa!

[zastupnik]

2.   Višegrad – Stari brod


Stiglio smo na cilj naše prve etape. Višegrad je sigurno jedan od najlepših gradova koje ćemo imati prilike da upoznamo tokom regate. Domaćini su naš kamp smestili na odgovarajući prostor neposredno pored sportske hale gde nam je na raspolaganju bila topla voda, tuš, toalet. Sasvim dovoljno. Pošto smo raširili šatore iskoristili smo lepo vreme kako bi smo upoznali Višegrad. Pored nezaobilaznog mosta, u ovom malom gradiću pored Drine se može videti i dosta drugih turističkih, istorijskih i kulturnih sadržaja. (http://www.visegradturizam.com/video3.php)
Pošto sam i prošle godine ovde proveo nekoliko dana i upoznao grad, ovog puta sam se trudio da uživam u nekoj posebnoj višegradskoj, orijentalnoj i gospotskoj atmosferi nedeljnog popodneva kojim je odisao. Takav utisak ovoj varoši su davali uglavnom šetači, pristojno i lepo obučeni, dostojanstveni koji su iskoristili lepo prolećno nedeljno popodne da uživaju lepoti svog grada.  Ne bih se iznenadio da se iza nekog ugla pojavio Ivo Andrić ili da sam na terasi gradskog restorana video poznatog pisca kako uživa u kafi. Žagor dece na ekskurziji koja su istrčavala iz autobusa, fotografisala se na mostu i pored reke, vraćao me je u sadašnjost.


           



Probudio nas je cvrkut ptica, crkvena zvona i Hodža sa džamije.
Višegrad okupan jutarnjim suncem sa modroplavom Drinom koja ga umiva je prizor nesvakidašnje lepote. I uopšte, jutra pored reke su predivna. Mir, tišina, ... Iskoristio sam narednih  par sati za pripreme za odlazak i još jednu šetnju. U neposrednoj blizini mosta postoji hotel koji se svojim izgledom baš i ne uklapa u ceo ambijent, ali taj hotel ima veliku lepu restoransku baštu sa pogledom na most i Drinu; to je mesto je koje se nesme zaobići. Kafa, ratluk...





Pošto se naredna etapa smatra za lakšu, krernuli smo u 11h iz Višegrada prema kampu Stari brod. Polazak je bio ispod mosta odakle su nas ispratili predstavnici domaćina (porodica Andrić, kajakaši već tri generacije) i TV ekipa.


               


U samom gradu Drina je prilično brza ali već nakon par kilometara ona se širi i usporava i pretvara se u jezero.
Etapa je lepa za veslanje, razgledanje i uživanje. Pitomi predeli se smenjuju sa nekoliko useka kroz planinu što najavljuje blizinu kanjona. Nakon par sati veslanja stižemo na odredište.

                   

Višegrad, pitoma Drina, kanjoni ... svi smo se složili da je ovo, i ako tek druga, ujedno i najlepša etapa!

[zoki novus]

Izgleda da sam negde ispred Ustiprace vozio par stotina metara iza vas nazalost bez kanua...

[zastupnik]

Da, to smo mi!!! Zapaženi smo i po autu - regata jeste evropska, ali prevozno sredstvo je japansko-srpsko iz 80ih   prošlog veka. 

[zastupnik]

Stari brod – Perućac (KANJON DRINE)

Stari brod je lepo uređen kamp, odmorište za kajakaše i druge zaljubljenike u vodu i reku, dvadesetak kilometara nizvodno od Višegrada prema Perućcu, par kilometara pre ušća Žepe u Drinu, sagrađen u nedođiji; mesto do koga se terenskim automobilom može stići samo kad je suvo vreme a bez garancije da će se iz njega moći otići ako slučajno padne kiša. Svratište za namernike i prolaznike u plovilima. Vode ga lokalni entuzijasti, kapetan i jedna vredna i ljubazna gospođa, koji su uvereni da će se jednog dana ovo mesto pročuti po svojoj lepoti i netaknutoj prirodi i da će se (isto jednog dana) njihov veliki trud i isplatiti. 



           

Pauza u kampu Stari brod je bila  prilika da se malo opustimo i odmorimo. Pošto smo raširili šatore hrabriji su iskoristili toplo vreme da se okupaju u Drini. Voda je bila jako hladna da bi se plivalo, ali, malo smo se brčnuli, napravili nekoliko fotografija i uživali u lepom ambijentu kampa i Drine. 

          


Kad sam pomenuo izraz “netaknuta priroda” moram da primetim da se on često pominje u turističkim vodičima i putopisima, i kad treba i kad netreba, ali, ako neko stvarno želi da vidi šta je to netaknuta priroda, treba da dođe u Stari brod i da se otisne u kanjon Drine, jer to je stvarno NETAKNUTA PRIRODA.  Ni levo ni desno se nemože izaći na obalu jer se iznad kanjona nadvila planina Tara sa prašumama u koje do danas ljudska noga nije kročila (tako piše u knjigama, a verujte mi na reč, tako i izgleda). U sebi krije brojne biljne i životinjske vrste koje postoje samo u ovim predelima a što je još važnije – sve to fantastično izgleda. 



          

Tokom veslanja kanjonom Drine povremeno se može naići na useke, male kanjone, koji vode do nekog skrivenog potoka ili vodopada. Siguran sam da tu negde žive endemske vrste babaroge.

         

Na regati je učestvovalo preko pedeset veslača. Raznoliko društvo. Bilo je  muškaraca i žena, starijih i mlađih, iskusnijih veslača i početnika i – onih koji su tu zbog veslanja i onih koji su tu iz turističkih razloga. Na ovoj etapi se moglo tačno videti ko su “veslači” a ko “turisti”. Veslači su žurno, disciplinovano, ne menjajući tempo, prolazili pored ovih malih kanjona, vodopada, pećina, a “turisti” su znatiželjno ulazili u neistražene predele i poput Indijana Džonsa tražili kovčeg sa blagom. Kao da pred njima nema 40 kilometara veslanja.     


        

Nema nikakve dileme, svi smo se složili da je ovo najlepša etapa!


NASTAVIĆE SE...

[Drinske regate]

Pozdrav !

Ko nije bio, nije mogao to ni da doživi !
Pozdrav svim učesnicima regate i svim ljubiteljima druženja !
Šta reći, nego Bravo majstore !
Za one koji nisu upućeni, autor teksta je sam dao predlog, ako se prevrne sa kajakom, ja dobijam njegov kajak !
Opklada je bila čista, i nisam hteo da ga nenamerno potopim !
Više nema opasnosti za autora, obavještavam ga da sam i ja nabavio dva kajaka, za sledeću godinu.
Ovo je ujedno i poziv forumašima da se aktivnije uključimo u aktivnosti na rjeci Drini !
Ima i onih bučnih, sa trubačima, rokerima, ... ali i onih u kojima će se pronaći ljudi koji vole da uživaju u rjeci !
Vidimo se na vodi !

[Kapetan]

kako je ovo dobro !
ako me zena pusti eto me sa nasjtarijim sinom letos !

[zastupnik]

Jedino društvo koje kajakaši mogu da imaju (ako se izuzmu lisice koje su nas znatiželjno posmatrale sa obale) tokom veslanja su patke, galebovi, ždralovi, čaplje, rode, sokolovi, i naravno u visinama – orlovi. U grupi kajakaša je bio i jedan ljubitelj i poznavalac ptica, koji u regati učestvuje uglavnom da bi mogao da ih posmatra i fotografiše. Lep hobi. On nam je detaljno opisivao razne vrste ptica koje se u kanjonu mogu videti.



       
   

Celim svojim tokom, Drina je opasana sa mnogobrojnim raznovrsnim vikendicama. Od skromnih pecaroških i robinsonskih do velelepnih građevina koje su sve samo ne vikendica. Graditelji kao da šalju poruku - ovo više nije NETAKNUTA PRIRODA, sada sam JA ovde. Ipak, i to je deo podrinskog folklora.
(na slikama su vikendice koje su interesantne i privlače pažnju svojom originalnošću, a slike pomenutih građevina i tvrđava ću zaboraviti)


                   

NASTAVIĆE SE!!!

[zastupnik]

Perućac

Posle napornih 40km veslanja u Perućac smo stigli kasnije popodne gde smo se, nakon obavljenih carinskih formalnosti (granca ti je to bolan!!!), smestili u prostor za kamp iznad hotela Jezero.


       


Život u regati je tako organizovan da nema mnogo vremena za šetnje, razgledanje ili neke druge sportske ili zabavne aktivnosti. Sve je podređeno veslanju i savladavanju etapa koje smo trebali da prođemo. Ustaje se oko 7h obavi jutarnja toaleta, doručkuje, pakuje i – kreće. Dnevno se vesla oko pet sati, neko duže, neko kraće, zavisno od etape i pauza koje se prave tokom puta.  Nakon dolaska na cilj i do mesta određenog za kamp, sledi raspakivanje, postavljanje šatora, šetnja, razgledanje okoline, odmor, šetnja do prodavnice, nabavka hrane, priprema, večera, malo druženja i, sa prvim mrakom - u šator na spavanje.

       
   
   
   


Pre polaska na regatu glavno pitanje mi je bilo šta ću i gde jesti. Međutim, uverio sam se da je pitanje ishrane sporedan problem jer pored toliko doživljaja i utisaka, hrana stvarno prestaje da bude bitna. Bitno je napuniti stomak i snabdeti telo sa dovoljno energije za narednu etapu. Kako će se ko hraniti i šta će jesti, prepušteno je svakom učesniku regate da sam odluči. Bitno je da se, svugde gde smo podigli kamp, u blizini nalazila prodavnica ili restoran pa se svako snalazio kako mu volja. Isto tako, osim u par slučajeva, celim tokom Drine je podignuto dosta restorana na koji mogu da svrate kajakaši, nautičari i drugi mornari, gusari i robinsoni. Neki regataši su sa sobom poneli prave male pokretne kuhinje, kotliće i slično i svaki obrok pretvarali u gozbu . Neki su se zadovoljavali sa parčetom hleba i paštetom. Kako ko hoće.
 
   
   
     
   


“Kako ko hoće” je u stvari osnovni princip organizacije regate. Organizator je utvrdio osnovna pravila, satnicu, potrebnu opremu, ali je stvar svakog učesnika koliko će se pridržavati tih osnovnih minimalnih pravila. Niko nije “štopovao” vreme polaska i odlaska, kontrolisao kajakašku opremu ili bilo čime uslovljavao ponašanje. Svi regataši su odrasli i odgovorni ljudi koji su se sami starali o obavezama prema grupi. Takav pristup omnogućava svakom učesniku da se oseća opušteno i slobodno, a ipak grupa funkcioniše. Izvanredno! Treba reći da se tokom regate nije dogodio ni jedan jedini incident, eksces ili situacija u kojoj se neko osećao ugrožen.

   
   
   
   


Sa svoje strane, organizator nam je unapred obezbedio pristojna mesta za kampovanje gde smo uvek ljubazno dočekani od strane “domaćina” koji kao da su se utrkivali, (a ako su se utrkivali, uspelo im je) u gostoprimstvu. U Ustiprači su nas domaćini, ispred turističke organizacije Novo Goražde, već na startu obradovali sa ribljim pljeskavicama na roštilju a u Starom brodu su nam kuvali čorbast pasulj u kotliću. Domaćini u Perućcu su nam pripremili podosta đakonija i naravno, opet pasulj, ali ovde malo gušći. U Malom Zvorniku smo počašćeni sa izvanrednom ribljom čorbom za večeru a jedan naš regataš, Ljubiša, inače organizator i učesnik mnogih događanja na Drini (drinske regate), nas je za doručak počastio sa kolačima s makom i čajem. Izvanredan gest. Svaki doček i obrok je bio začinjen i sa par prigodnih reči dobrodošlice i zahvale, što je delovalo veoma lepo i pristojno. Organizator regate “Srpski veslači TID” se pred gostima iz inostranstva pokazao kao pravi gostoljubivi domaćin.

[zastupnik]

Perućac - Ljubovija (Lonjin)

VESLANJE PUNIM PLUĆIMA

 Pred nama je najduža deonica na ovoj regati. Veslamo (bolje reći spuštamo se) 70km od Perućca do Ljubovije, odnosno, Lonjina, malog mesta gde nas čeka mesto za kamp.  Ostavljamo iza sebe Drinsko jezero i Perućac i krećemo u novu avanturu.

 
   
   
   


Za kajakaše, ljubitelje malo bržih voda, ovo je sigurno najbolja i najuzbudljivija deonica. Posle laganog veslanja po Drinskom jezeru, virovi i brzaci na ovom delu Drine razbudili su sva čula i pojačali adrenalin. Manje je ostalo vremena za fotoaparat, uživanje u pejzažima i ćaskanje sa drugim članovima regate, a sva pažnja je usredsređena na brzu vodu koja je  u bujicama klizila koritom reke i nosila kajake. Naš posao je bio da pažljivo pratimo tok reke i izbegavamo virove, grane, stene i sprudove.

   
       
     
     
     
[/img]

Pored nas su se, kao na filmskoj traci, smenjivali stalno novi prizori i slike poznate sa turističkih razglednica iz Bajine Bašte i ovog dela podrinja.   Vodopad, kuća na grebenu, vodenice, turističke etno kuće,crkve...

   
   
   

   
                           
                           

[/img]

Sa obale su nas pozdravljali izletnici koji su izašli na prvomajski uranak. I njih i nas je poslužilo vreme i divno prvomajsko jutro. Uživali smo u svakom prizoru, mirisu, zvuku, živahnoj reci, čistom vazduhu – disali smo i veslali punim plućima.
Svi smo se složili, ovo je sigurno za svakog pravog kajakaša - najlepša etapa!

[zastupnik]

Upravo sam primio poziv za regatu Lim – Drina – Sava za  2014g. od Setihova do Sremske Mitrovice. Regata ove godine kreće iz reke Lim (Setihovo), pa u Drinu i onda istim putem u Savu... (Izgleda da i ove godine Drina teče  istim tokom).  ...a ja nisam završio  ni putopis iz 2013g.
Nastavak sledi za koji dan. 

[zastupnik]

Lonjin, Ljubovija

Sledeća stanica posle veslanja najdužom etapom od preko 70km je ostrvo / selo  Lonjin, par kilometara nizvodno od Ljubovije, kod gostoljubivog domaćina Joce. To je u stvari lepo uređeno mesto za kampere, izletnike i ribolovce odvojeno od kopna desetak metara širokim brzakom Drine. Sa kopnom ga spaja interesantan mostić napravljen od užadi kakav se viđa u avanturističkim filmovima o Tarzanu. Da bi se prešao takav most potrebno je dosta veštine i hrabrosti pa su se mnogi radije držali kopna.



most




Kajake smo ostavili između špalira kupina a šatore postavili ispod velikog oraha, kajsija i šljiva u Jocinom dvorištu / voćnjaku. Nije prošlo mnogo vremena kad su se niotkuda pojavili trubači, tačnije, tročlani orkestar. Lepo su nas  zabavili sa Maršom na Drinu,  Đurđevdanom i par kola. Za naše goste iz inostranstva je to  bio lep i interesantan doživljaj a nama, domaćima, odlična hrana za napaćenu dušu. Pošto su počašćeni sa par desetina eura, muzičari su krenuli niz put ka nekoj sledećoj gužvi (pa prvi maj je breee).
...a mi smo sa prvim mrakom otplovili na ... počinak.


kamp