Pregrađeni rukavac velike reke
Nedaleko od granice sa Rumunijom, kod Velikog Gradišta, iz Dunava se izdvaja rukavac koji je sa obe strane zagrađen branama. Pitoma obala ovako nastalog jezera jedno je od najlepših mesta u Srbiji. Drekavac, naravno, (ne)postoji. Ni patuljci. Ni džinovski som Brakus. Ni vampiri. Pa, ipak, među hiljadama turista koji svakog leta opsedaju Srebrno jezero i pitomu obalu Dunava kod Velikog Gradišta uvek se nađe nekolicina radoznalaca spremnih da, uz tanjir guste riblje čorbe ili čuvenog pasulja gradištanca, od meštana čuju „neverovatnu, ali istinitu“ priču o ovim mitološkim bićima.
Srebrno jezero je jedno od najpoznatijih turističkih izletišta u Srbiji. Jezero je rečni rukavac, nastalo pregrađivanjem Dunava na 2 km od Velikog Gradišta. Blizu Beograda 129 km. auto putem i delom Đerdapskom magistralom a vodom oko 110 km. i ostalih gradova srbije postal je postal je veoma popularno za turiste I za ribolovce. Dugačko je 14 km, prosečne širine oko 300 metara i maksimalne dubine do 30 metara. Veoma je bogato ribom ( som, šaran, smuđ, amur, tolstolobik ). Srebrno jezero se nalazi i u Ginisovoj knjizi rekerda, kao jezero gde je ulovljen najveći šaran, težak 44 kg.
Svako jezero koje drži do sebe povezano je sa nekom legendom ili tajnom, bilo da je reč o čudovištu koje obitava u njegovim dubinama, vili ili močvarnom duhu. Tako je u Škotskoj, Francuskoj, Rusiji… pa i ovde, na severoistoku Srbije, na granici sa Rumunijom, od koje nas deli samo Dunav.
Svi koji dođu na Srebrno jezero trebalo bi da odu do obližnjeg Kisiljeva sela na obali Srebrnog jezera, odakle je i jedini „zvanično priznati“ vampir u svetu, Petar Blagojević. Rođen je krajem 17. veka, a umro 1725. u ovom delu Srbije, koji je tada bio pod vlašću Austrije, države sa veoma urednom administracijom. Tako se u carskoj arhivi našao (a sačuvan je do danas) i izveštaj austrijskog službenika o čudnim zbivanjima u jednom srpskom selu. Žitelji kojima je, navodno, u snu počeo da se ukazuje umrli Blagojević i sami su ubrzo umirali od neke neobjašnjive bolesti. Zato je, u prisustvu vlasti, otvoren Blagojevićev grob, gde je otkriveno sasvim očuvano telo „neupokojenog“ seljaka, sa tragovima sveže krvi na usnama. Meštani su mu, uz mlako protivljenje zvaničnika, probili srce glogovim kocem, nakon čega su misteriozna umiranja prestala.
U takve praznoverice je, međutim, čak i iz zabave danas sve teže poverovati u okruženju mnogobrojnih bučnih kafića, restorana, pansiona, hotela i luksuznih, modernih vila koje se protežu duž Dunava i njegovog „zarobljenog“ izdanka Srebrnog jezera, na potesu od tvrđave Ram pa do Velikog Gradišta i ušća reke Pek u Dunav. Gde bi se, naime, sakrila mala i velika čudovišta kad se svuda naokolo prostiru sveže podšišani travnjaci, proređene, kultivisane šume i cvećem oplemenjeni parkovi, bašte ukrašene fontanama, blistavo čiste šljunkovite plaže i glatki betonski nasipi osvetljeni uličnim lampama?
U skladu sa sve istančanijim zahtevima gostiju, „raj za ribolovce“ dopunjen je novim sportskim aktivnostima kao što su jedrenje i paraglajding, a „ruža vetrova“ nad ovim lokalitetom donela mu je slavu jednog od najboljih u Evropi za surfovanje na vetru i vodi.
Miris ribe i začinskih trava privukao je, najzad, i one najupornije kupače koje ni zalazeće sunce nije uspelo da istera iz jezera. Najveći užitak je pogled na nepomičnu, glatku površinu, nalik tamnom tečnom srebru, posmatranu sa daljine, I čekanje da se oglasi gradištanski drekavac.
Onaj koji, možda, ipak postoji.