Moja Ladja
Nautika opšta... => Nautičke reportaže => Temu započeo: nijah 29, 07, 2011, 17:00:39 posle podne
-
Citajuci razne putopise o Djerdapu (sa svih foruma), pripremio sam se, ohrabrio i usudio da krenem na jedno takvo putovanje.
Iskustva u tim duzim plovidbama imam relativno malo, samo jedno (prvo) putovanje do Titela (na 7 dana) prosle godine. Ali pomislih sta to moze da bude strasno, idemo polako, prosecno oprezno, koliko toliko pripremljeni.
-
Na put idemo Ja i Mala od palube ;-) (na ovom putu prvi put prespavala na camcu) pasarom Dalmatinkom sa dizel motorom od 9KS I pozajmljenim pomocnim tomos 4 od komsije iz marine.
Od navigaciskih pomagala GPS navigacija za automobil sa Garminovim nautickim kartama, odstampanim I ukoricenim ovim:
http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=402.0 (http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=402.0)
I ovm:
http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=399.msg4364#msg4364 (http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=399.msg4364#msg4364)
Sto se ispostavilo kao jako interesantan materijal I poprilicno od pomoci
-
Krecemo u nedelju 10. Jula podosta pretovareni zalihama, prtljagom i sa poprilicno nepotrebnih stvari.
Imamo u planu da stignemo do Grocanskih ada i da tu prenocimo.
Taj dan vreme veoma toplo, suncano ali uz umereno jak vetar (kosavu) koji pravi, tada sam mislio, nesto vece talase od uobicajenih (kasnije smo kod Rama tek videli sta su veliki talasi).
Prolazimo Belu stenu i pocetak malih voda do kojih smo do tada najdalje plovili na tu stranu.
Male vode jako mirne i interesantne za plovdbu, iz kojih se izlazi na nesto siri dunav od ovog beogradskog sa tada jos ozbiljnijim talasima (do oko 70cm po mojoj proceni) kod Vince.
Plovidba uzbudljiva sve prsti od talasa koji nalecu u pramac.
-
Da odmorimo ulazimo u Ivanovacki rukavac.
Voda mirna, cista, topla…. Odlicana za kupanje. Ima I drugih camaca, vikendica, splavova….
-
Posle kraceg odmora nastavljamo dalje. Stizemo do Grocanskih ada prolazimo uz levu obalu (dobri tereni za pecanje), i stajemo na donji spic poslednje ade (Brestovacke ade), gde bi trebalo da je lepa pescana plaza, ali zaticemo blatnjav spic obrasao travom tako da ove godine I nije zgodan za kupanje.
Ne znam kako ali sa tog mesta nemam fotografija.
-
Put nastavljamo rano ujutru sa planom da stignemo do Gajskog rukavca I plaze raj da bi tamo I prenocili.
Prolazimo Smederevo I Smederevsku tvrdjavu koja sa vode deluje impresivno.
Sa leve strane smederevska ada na kojoj se nismo zadrzavali.
-
I tu posle smedereva pocinje dunav koji nam se jako svideo… sirok… ogroman… miran…. Voda cista, uzivanje za plovidbu.
-
Posle par kilometara na levoj obali Kovinski zimovnik (zaliv), prava oaza prirode. Malo nepristupacan ulaz, poneki pecaros (riba raubuje na sve strane (zabacio varalicu par puta, I nista nisam uspeo da prevarim)). (I sa ovog mesta nemam fotki) Nastavljamo dalje…
-
Na desnoj obali usce Velike Morave. Uplovili mozda jedan kilometar, prelepo, cisto, netaknuta priroda, voda bistra, topla…
Pauza za kupanje. :dance:
-
Izlazimo iz Morave, prelazimo Dunav, nestrpljivi da stignemo do Gajskog rukavca.
Ispred ulaza u rukavac je Stojkova ada, nekoliko pecarosa (kazu dobra mesta za smudja). Sam ulaz pomalo nepristupacan, panjevi na sve strane.
Unutra, razocarenje…
Zabokrecina, voda mutna i pretopla, na kraju rukavca jezero prava industriska zona, radi se punom parom. Plaza sa nesto malo kupaca, na jednom kraju veliki plavi brod, a na drugom skalamerija tzv. turisticki brod u izradi, izmedju kupaci. Par minuta smo trazili pristojno mesto za pristajanje i nismo ga nasli. Razocarani prizorom odlucism da bez stajanja nastavimo dalje.
-
E sad. Od Gajskog rukavca pocinje deo Dunava kakav nisam mogao predpostaviti. Odatle pocinju da se u vecoj meri primecuju posledice izgradnje hidroelektrane.
Sve ade na tom potezu (Zilova, Zavojska, Cibuklija) izgledaju kao potopljena suma. Svuda gde su verovatno postojali sprudovi I plaze, sad su mocvarni predeli. Obale uopste nema. Tako da je pronaci mesto za siguran vez sa nasim camcem jako tesko.
Probali smo u Kostolackom dunavcu. Ali je on isuvise naseljen, prenatrpan vikendicama, splavovima I ribarsim camcima.
Na Zilovoj adi ima par mesta sa unutrasnje strane ka levoj obali Dunava, ali su mesta bila vec zauzeta pecarosima, a i hlada nema nigde (a dan je bio paklen).
Usce Tople Mlave na desnoj obali smo preskocili, nije nam izgledala preterano interesantna.
-
Ada Cibuklija, sa gornjeg spica, potopljena suma. Pa smo usli u rukavac (prolaz) izmedju Zavojske ade I desne obale. Relativno uzan prolaz (oko 40-50m) ali poprilicna dubina (izmerena priborom za pecanje, posto sonar nismo imali, na 2m od obale ima vec 4-5m dubine). I tu nadjosmo parce kopna da prenocimo, potpuno zasticenog od svih vremenskih neprilika.
Priroda oko nas neverovatna, dabrovi preplivavaju rukavac, caplje, raznorazne ptice prelecu. Ima I vikendica, sojenica, mahom pecaroski “raj”.
I taj dan preplovismo, iako tako nismo planirali, poprilicno kilometara (6-7 sati plovidbe) sto je po tako toplom danu kakav je tada bio, bilo bas naporno.
-
Fina reportaža.. :drinks:
-
Za sledeci dan odlucismo da odmorimo I ne mrdamo nigde. Ali posle par sati od dorucka krenusmo kao da vidimo sta ima na kraju rukavca, kakav je izlaz na dunav. I stigosmo do Rama :smile:
Kod Rama toliko prostranstvo da se gubi osecaj odakle Dunav tece (a nije bas da stoji). Pa nas je, dok smo razgledali okolinu, zalepio za jedan od pontona privezanih uz obalu (bokom uz ponton), na koje pristaje skela koja prevozi do Banatske (Stare) Palanke prekoputa. Tako da smo se posle obilaska priobalnog dela Rama, nesvakidasnjom akcijom, ali ipak uspeli bezbedno odvoiti.
Na obali ispod “tvrdjavice” ima restoran u kome je u tom trenutku bila velika grupa biciklista koji ko zna odakle dolaze. Malo nizvodno je plaza koju mestani posecuju (nista posebno).
Ubrzo smo isplovili reseni da sa camca razgledamo okolinu, a I da vidimo kako cemo se izvuci iz neprijatne situacije sa pontonom.
-
Posle bliskog susreta sa pristanom isplovljavamo bas u trenutku kad isplovljava i skela, i odlucismo da ispratimo skelu do Palanke. Mnogo je lakse kad ide neko ispred vas ko zna put po onoj pucini. Duva umereno severac i pravi ne bas velike talase. Ali mi ipak obazrivo, posle toliko prica i upozorenja na talase kod Rama, za skelom prelazimo prekoputa do kanala DTD.
Bas zbog tog vetrica se nismo usudili da produzimo dalje do Srebrnog jezera gde nam je po planu bilo sledece stajaliste, vec zaklon potrazismo u kanalu DTD.
Ali opet kanal je uredno napravljen, tj obale su izgradjene od krupnog i ostrog kamena, pa je opet bilo muka pronaci mesto za pristajanje uz obalu. I tako u potrazi (jos malo, pa jos malo) stigosmo mi do brane Kajtasovo udaljene oko 9 km od Dunava. I tu pronadjismo jedino mesto za privez camca uz obalu, i to jako lepo mesto, gde prenocismo.
Iako je ta noc u Beogradu bila preterano topla I kako smo culi tesko se spavalo, mi smo se na tom mestu smrzli kao da nije leto.
-
Sledeci dan nam je bilo u planu da poranimo i da u jutarnjim casovima predjemo taj deo do Srebrnog jezera. Kako sam ja do tada mislio da je voda naj mirnija ujutru, krenusmo pre 8 sati.
Dok smo se spustali kanlom duvao je opet ne preterano jak vetar i mislili smo procicemo bez problema.
Kad ono cim izadjosmo na Dunav zatekosmo talase kao na moru po ozbiljnijem nevremenu. Na nase iznenadjenje talasi su na mahove bili visoki i preko metar (a boga mi i metar ipo). Nas mali camac koji je pravljen za takve uslove, je po talasima isao skoro metar gore dole. Dalmatinka je ne pokazujuci nikakve znake slabosti i nesigurnosti, veoma sigurno razbijala te talase (postoji ona izreka za taj camac “cuvaj ti nju od obale, ona ce tebe od mora”).
Ipak mi vec posle stotinak metara odlucismo da se zbog bezbednosti vratimo u kanal. Jer u slucaju kvara na motoru ili kormilarskom sistemu, u takvim uslovima, moze svasta da se dogodi.
Tako da smo se nedaleko od ulaska u kanal privezali za tendu nekog potopljenog broda. Preko njega ozadjoh na obalu da potrazim nekog od mestana da vidim kada ce ovi uraganski talasi da se smire. Izasao sam na sam spic gde je sa jedne strane kanal a sa druge Dunav i na prvi pogled nigde zive duse. Ali ipak pronadjoh jednog pecarosa koji je ko za inat iz Zemuna i prvi put tamo, ali je dok je dolazio pokupio par saveta od iskusnih mestana. Kaze: “Slusaj teoriju, sto je zvezda vislja to je voda mirnija” .
Kako nemasmo drugih ideja sedosmo pored njega, na sam spic, da vidimo sta ce biti.
I tacno oko 1-2 popodne sve poce da se smiruje. Pa rekosmo sad il ko zna kad. I krenusmo po opet velikim talasima ali ipak dosta mirnijim uslovima za plovidbu.
I tako uzivajuci u voznji po talasima koji se zalecu u pramac (sve prsti talasi prelivaju palubu) stigosmo do Srebrnog jezera.
Naravno od Rama Dunav je ujedno I granica sa Rumunijom pa je obaveza drzati se nase strane reke (na GPS-u sve lepo ucrtano).
-
U zalivu kod Srebrnog jezera pronadjosmo mesto medju ribarskim sikljama (cim se udje u zaliv sa leve strane), obala peskovita. Nismo hteli da privezujemo plastici camac sa v koritom na betonski nasip ispod osvetljenog puta koji nas deli od jezera, gde ima dosta brodova iz Bg-a.
Tu postoji i marina za koju sam po forumima cuo da je bezobrazno skupa, pa odmah nisam hteo ni da pokusavam, ali ubrzo resih da odem da pitam, pa bar da znam za cenu iz prve ruke.
I ljubazno osoblje marine mi rece da je za camac do 6m cena za jedan dan 1120 dinara, ali za 7 dana je 2800 din.
Kako smo bili veoma umorni a i loseg zdravlja od predhodnih dana (malu od palube je udarila sucanica, a ja imao tezu upalu grla), odlucismo da se zadrzimo tu par dana radi oporavka, i predjemo u marinu na siguran vez.
Marina je totalno ful. Svaki vez ima prikljucak za struju i vodu, pontoni po najvisim standardima (a i cena je ok)
-
Tu smo ostali 3 dana. Za to vreme smo par puta isli camcem do Velikog Gradista u snabdevanje namirnica i goriva.
Opet po velikim talasima, posto je svaki dan bio lep i suncan ali sa jakim vetrom. U nekim slucajevima mi je mala od palube malko pozelenela od truckave voznje :bad: Sreca pa su bile kratke voznje (po 20ak min, do V Gradista)
-
U subotu ustajemo nesto ranije, koliko toliko oporavljeni i odmorni, zeljni da nastavimo nasu plovidbu (ne drzi nas mesto).
Vreme blago oblacno ali napokon mirno i bez vetra.
Drustvo koje je trebalo da dodje iz Bga je otkazalo, i mi krecemo dalje.
-
Lagano stizemo do Golupca... Dunav nepregledno prostranstvo :preved:
U daljini cuvena “gvozdena vrata” (ulaz u klisuru)
I tako...
Puć puć puć :smile:
Ulazimo u Golubacku marinu, sa namerom da vidimo Golubac, svratimo do prodavnice...
Tamo zaticemo poznati brod iz Beograda. Izlazim... privezujem camac... prilazi mi, sa foruma poznati lik (pozdrav Duletu). Posle par reci poziv na kafu u obliznjem restoranu (naravno ne odbijamo) :drinks:
Prijatan razgovor kao da se vec dugo znamo... Razmena iskustava, gomila neprocenjivih saveta iz prve ruke i ohrabrenje da krenemo dosta dalje nego sto smo za taj dan isplanirali.
Poslusali, i nismo se pokajali :good:
-
E ovde Dunav pravi svoju najvecu transformaciju.
Odavde pocinje novi svet, sve je potpuno drugacije.....
Prelepo....
Moze se videti na fotografijama, ali to nije ni blizu onoga sto se moze tamo doziveti :yahoo:
-
Nasa strana je puno lepsa od rumunske. Kod nas su sume, stene, kontrasti...
Tek ponegde grupica vikendica, u sred nicega, koje izgledaju kao u snu.
Prilazimo Lepenskom Viru....
Mimoilazimo se sa najvecima....
-
1 km nizvodno od muzeja Lepenski Vir je usce Boljetinske reke (potoka).
To je prvo pristojno, bezbedno, mesto za nocenje od Golubca.
Prvo smo se uvezali ispred na prelepoj mini plazi. Ali na opomenu lokalnog ribara iz Boljetine, da ako pocne kosava (a njoj treba jedno 3-4 min, kako on kaze) moze za cas da nas izbaci na obalu, smo presli unutar kanjona recice i tu prenocili. :good:
Prelepo.....
-
Ujutru izlazimo na plazicu na dorucak...
Idemo do muzeja (obavezno posetiti). Moze se prici camcem, sljunkovita obala (vezivanje uz obalu sa bacenim sidrom obavezno, zbog belih ladja koje prave velike talase, pa da ne bude lupanja)
Iposle obilaska interesantan razgovor sa alasima kod kojih smo privezali camac, i nastavljamo dalje ka Donjem Milanovcu i Poreckoj reci.
-
Porecka reka je mirna i veca nego sto smo ocekivali. Voda ne tako cista kao na dunavu, dosta trave, za kupanje i nije bas privlacna.
Predvece smo prosetali do Milanovca (nije bas blizu, ali moze i pesaka).
-
Sledeceg jutra nastavljamo dalje ka najlepsim destinacijama naseg putovanja.
A to su kazani :smile:
Prvo Veliki kazan sa dubinama na nekim mestima (kazu mestani) i 110m a suzenje na izlazu kazu da je 140m.
Koliko god da je.... Prizori su od kojih zastaje dah :smile:
-
Pa onda Mali kazan, gde smo prenocili na sidristu Hajducke vodenice sa jos 5 brodova iz Beograda.
Prekoputa lik Decibela uklesan u stenu.
Sumraci i svitanja..... Neprocenjivo...
-
Sledeceg jutra napustamo Vodenicu i Kazane....
Prolazimo pored Trajanove table (prelepi prizori), i nastavljamo put ka nasem krajnjem odredistu Tekiji.
-
U Tekiji provodimo 3 dana. Suncamo se, kupamo, jedemo cuvene krofne kod Joce (stvarno su dobre :good:), pecamo.....
I posle 3 dana docekujemo moje matorce koji su dosli kolima da preuzmu camac i provedu svoje godisnje odmore u klisuri, a mi se vracamo kuci puni utisaka o nezaboravnom putovanju.....
Pa bi ja po planu trebalo da 10ak dana kasnije, tj sad u nedelju preuzmem camac na Srebrnom jezeru (dokle su matorci stigli) sa svojom grupom prijatelja (pecarosa) i polako za jos 10ak dana vratim camac u Beograd
Putovanje je proslo bez ijedne neprijatnosti i nezgode.
Sve ukupno 12 dana (3 dana na Srebrnom jezeru i 3 dana u Tekiji)
Nista nije bilo po prvobitnom planu napravljenom u BG-u, ali mozda je tako i najbolje.
Ko ovo jos nije probao, neka se odmah pakuje i krece :stop: ..... mnogo je dobro :good:
Pozdrav svima i vidimo se na reci!!!
-
Свака част људино. :drinks:
-
Čestitam! :good: :drinks:
Ja jedva čekam dan kad ću ponovo da se spustim do dole! :good:
-
Uživao sam čitajući reportažu. :good:
I ponovo prolazio u mislima lokacije koje se opisuju.
Isto tako prisećajući se, talasa koji su mene pratili. :new_russian:
Svaka čast na prelepoj priči, malo hrabrosti i volji da sve to dokumentuješ.
Ukoliko imaš GPS zapis putanje, a ne bojiš se "zloupotrebe", postavi ga isto kao i sliku.
:drinks:
-
Pozdrav
Drago mi je da vam se svidja. Valjda ce neko imati i koristi od toga.
GPS zapis nemam, tj moj GPS uredjaj (GARMIN nuvi 1200) nema tu funkciju.
Mogu samo dodati podatke sa GPSa:
U mojoj etapi predjeno 288 km
Max brzina 15km/h
Prosek 9.2km/h
(Skoro sve nizvodno)
-
Svaka cast i hvala za pricu nadam se i ja imam u planu ako ne ove onda sledece :pioneer:
-
Sjajan izvestaj, uzivao sam ;)
-
Majstore hvala za slike pricu i jedno veliko BRAVO za MALU OD PALUBE, hrabrost je cudo. :drinks: :drinks:
-
:good:
drago mi je da jos porodicnih ljudi krece nizvodno da se uvere da dole nema ala i bestija koje gutaju brodove i camce :tenk:
-
Reportaza je prava. :good:
Svaka cast za prelepo putovanje i uzivanje. :drinks:
-
Nisam nikad bio, al ova reportaza mi je sve dočarala,, bravo na reportazi :good:, bilo je zadovoljstvo citati i gledati slikice :preved:
-
Nisam nikad bio, al ova reportaza mi je sve dočarala,, bravo na reportazi :good:, bilo je zadovoljstvo citati i gledati slikice :preved:
-
:good:
drago mi je da jos porodicnih ljudi krece nizvodno da se uvere da dole nema ala i bestija koje gutaju brodove i camce :tenk:
Hvala svima..... Cilj mi je bio bas to.... :smile:
Od sutra sam opet na Dunavu, pa se vidimo za 10ak dana sa nastavkom price :drinks:
Svi na reku!! :stop:
-
Svaka čast! Prelepa reportaža.... :drinks: nadam se sledeće godine da ću i ja istim putem... :slow_en:
-
Neverovatno kako smo se izmimoilazili za dan ili dva i nismo se se sreli, kako god put za pamćenje a i moja priča i utisak ide uskoro :drinks:
-
I eto, vratismo se posle jos 10 nezaboravnih dana na Dunavu :dance:
Evo jos par fotografija sa povratka
Krecemo sa Srebrnog jezera...
-
Kod Rama izuzetno mirno....
Tu je i spic na kome smo, u silasku cekali da se talasi smire...
-
Prelepi prolaz iza Zavojske ade, gde nocimo, pa nastavljamo dalje....
-
Stojkova ada i okolina Gajskog rukavca
-
Gajskom rukavcu prosli put nismo dali dovoljno vremena da se pokaze u najboljem svetlu.
Pa smo mu ovaj put dali jos jednu sansu, i totalno nas je osvoijo :preved:
Prosli put smo naleteli u trenutku kada je bilo pretoplo, vodostaj u porastu pa sa obala povlaci raznorazne sitnice,
a i bageri koji kopaju sljunak i ugalj iz jezera na kraju rukavca ne rade bas svaki dan, pa je dovoljno i mirno za uzivanje u kupanju,
suncanju i pecanju (a i ribe ima podosta).
Plaza je uredna i lepo sredjena, ali nas to nije interesovalo, pa smo tamo svratili u odlasku da sipamo vodu u tank na camcu.
Na pitanje gazdi da li mozemo da sipamo, rece: "Castis jedno pice i sipas vodu", tako da smo popili po jedno, a konobarica odluci da cemo za gazdu jednog lava (100 din, ok cena za 150 l vode)
Tamo su dosli i drugari iz BGa kolima, pa smo ostali 5 dana..... I bese nam bas fino :good:
-
...
-
U nastavku puta smo svratili do Kovina da ostavimo jednog clana posade koji je zbog posla morao da se vrati u BG.
Pa se vratismo do Zarkovacke ade, gde smo na gornjem spicu prenocili na sidru :smile:
-
Sledeceg dana predjosmo put do Brestovacke ade.
Dunav pun jedrilicara koji se vracaju sa regate iz Golupca.
-
Sledeceg dana odlucismo da, zbog najavljenog loseg vremena narednih dana, predjemo etapu skroz do BGa i da privedemo ovu nasu "avanturu 2011" kraju. :stop:
Te posle 30 dana i 581 km puta ponovo uplovimo u beogradske vode i maticnu luku (marina AJK)
Bese nezaboravno i jedva cekam da krenem ponovo :drinks:
-
E to je mera: 30 dana na putu do Djerdapa i nazad. :good:
:drinks:
-
Moglo je to i dosta brze, ali se islo polako na tenane, gde god da nam se svidi stajemo... :smile:
-
Neverovatno kako smo se izmimoilazili za dan ili dva i nismo se se sreli, kako god put za pamćenje a i moja priča i utisak ide uskoro :drinks:
Nismo se mimoisli, bili smo na Srebrnom jezeru u isto vreme. Ja u marini a vi na nasipu prekoputa, nego se nismo upoznali......
Steta, moracemo ponovo pa da se sretnemo tamo negde :drinks:
-
prelepo :preved:
-
Prelepo putovanje :good:, baš Vam zavidim.
-
Iz celog teksta se moze zakljuciti da je jedan od uzroka lepog i bez problema provedenog krstarenja i to sto se celom putovanju prislo sa duznom opreznoscu. Zato je i trajalo toliko koliko je trajalo, ali kada god se osetlila opasnost od nadolazeceg nevremena, hladne glave i opusteno se sacekalo dovoljno dugo za bezbrizan nastavak plovidbe. :good:
-
Da je bilo opreza, bilo je... mora da bude.
Putovanje je trajalo toliko zato sto su se na camcu razmenile tri posade (12 dana ja sa malom od palube ;-), 9 dana matorci pa 9 dana ja sa ekipom prijatelja 3-7 ljudi)
Mislim da ako se ima solidno plovilo sa dovoljnom snagom motora nema tog nevremena koje ce toliko ugroziti plovidbu.
Naravno uvek se plovi onako i onuda kako uslovi za plovidbu to dozvoljavaju.
-
....na jednoj od slika gore,gde prolazite 3 usidrene ladje na 1074 km,onaj "gusar" na pramcu jedne od 3 ladje je moja malenkost.... Pozdrav :slow_en:
-
:smile: ekstra
Lep posao :good: