Moja Ladja
Nautika opšta... => Turističke reportaže => Temu započeo: njegos68 12, 02, 2011, 19:16:47 posle podne
-
U oktobru 2007 godine crkva je organiyovala Pokloničko putovanje na Svetu goru, Manastir Hilandar,Solun,Meteore.. tako se medju putnicima nadjoh i ja ,i kopajući po svom računaru nadjoh slike sa tog divnog putovanja pa riješih da ih podijelim sa vama,.. pošto nisam baš vičan pisanju evo jedan tekst sa neta a onda idu moje slike sa ponekim objasnjenjem..
Света Гора Атонска
Света Гора Атонска је полуострво у Источној Грчко, тачније, источни испуст полуострва Халкидики који се пружа у смарагдне воде Егејског мора, приближно шездесет километара у даљину и око дванаест километара у ширину. Полуострво је брдовито, покривено густим шумама и испресецано безбројним степенастим јаругама. На југоисточном делу Св. Горе уздиже се брег Атос, на 2033м. Надморске висине. У паганско доба Атонска гора је била позната као Аполонија (по храму Аполона), а касније је на врху брега стајао храм Зевса под именом Атос. Црквено предање приповеда да се Мати Божија, примивши благодат Светог Духа у огњеним језицима, упутила у Иверску земљу, али је примила обавест од Анђела да она своје апостолско послање треба да обави у другој земљи. Лађа, на којој се Мајка Божија са Апостолима упутила на острво Кипар епископу Лазару, захваћена буром. Пристала је уз обалу Атонске Горе. Многобошци су примили Мајку Божију, слушали њену проповед, поверовали јој и крстили се.
Многа чудеса учинила је ту Мати Божија, и пре него што је отпловила за Кипар, поставила је ту као старешину и учитеља једног Апостола и казала: ''Нека ово место буде Мој удео, предат Мени од Сина и Бога Мојега''. Потом је, благословивши народ, додала: ''Благодат Божија нека буде на месту овом и онима који овде бораве с вером о побожношћу чувајући заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живт на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мога од места овог до краја века. Ја ћу битит заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом''.
Од тог времена Атон је ступио у еру хришћанске историје. Под влашћу Рима, који је прогонио хришћане, налазио се све до 313. године, када је император Константин Велики издао указ којим су хришћани добили грађанска права и слободу вероисповести. Дотле се хришћанство на Св. Гори већ доста развило. Појавили сус е манастири, цветало је монаштво. Постоји предање да је 422. године Атон посетила кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакида, али јој је улазак у манастир Ватопед забранио глас који се зачуо од иконе Мајке Божије, Од тада су Атонски оци увели закон којим се особама женског пола забрањује приступ на Свету Гору и који је касније учвршћен и царским указима.
У VII веку освајања Египта, Палестине и Сирије од стране Арапа – муслимана, принудила су тамошње свештенике и монахе да напусте своје земље. Многи од њих су се, у складу са одлуком VI Васељенског сабора, определили за византијске манастире, међу којима и оне Атонске.
У XI веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атону, и њихов број се повећава. Јавља се и православно словенско монаштво – руско, српско, бугарско.
У периоду Крсташких похода, време опадања царске моћи (1204 – 1261 године), Атон трпи прогоне и бива разаран од стране римских папа, а такође и насилно принуђиван на црквену унију са Римом.
IX век је период радова на обнављању манастира које су Латини разрушили у чему помажу благоверни императори Андроник II и Андроник III Палеолози, а много доброчинства чини и српски цар Стефан Душан.
С годином 1453. и пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз обавезу плаћања данка. Ослободивши се татарског ропства, Русија материјално помаже манастире Свете Горе. У XVII веку, ступањем на царски престо Осанлија Селима II настаје тежак период у коме су манастири лишени свих имања, а њихов положај отежавају и последице устанка 1770. и 1821. године. Тек 1830. Грчка проглашава езависност, а за Атон наступа миран период. Као у старо време, тако и сада, манастири имају метохе и на другим местима осим Свете Горе, где се негује православни духовни живот. Светогорски манастири имају метохе у Грчкој а такође и у Француској и Аустрији. Света Гора налази се под јурисдикцијом Константинопољског патријарха, и представља део Грчке државе, са грчким као званичним језиком.
-
na prvim slikama je hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici odakle smo krenuli na putovanje,ujutro stigli u Solun i slijede slike crkve Svetog Dimitrija u Solunu'agios dimitros...
-
.. onda smo posjetili Srpsko vojničko groblje iz prvog svjetskog rata ZEJTINLIk i poklonili se sjenima palih ratnika...
-
evo slika iz unutrašnjosti crkvice na Zejtinliku,u uniformi je Djordje Mihailović starina koji se stara o groblju..
-
na trećoj i četvrtoj su slike čuvenih Srpskih vojskovodja iz prvog svetskog rata Serdara Janka Vukotića i Vojvode Stepe Stepanovića..
-
lepe slike nema sta.
Drago mi je sto je starina Djordje jos na zadatku,zadnji put smo ga videli pre 4 godine..
-
Njegoše, lepo je ovo podsećanje koje delite sa nama.
Nadam se da mi nećete zameriti na tekstu koji sledi ali hteo bih da ukažem na nešto o čemu se ne vodi mnogo računa.
Tekst koji sledi samo je deo tekasta koji sam, posle povratka iz Grčke, napisao u oktobru i koji je objavila "Politika" - pisao sam o srpskim spomenicima na Avali, na Krfu ali ovaj deo je direktno vezan za Zejtinlik.
....
U jednoj od tih emisija, na programu Radio Fokusa, od pre nekoliko dana, jedan slušalac je pomenuo predlog da se izgradi spomenik svim srpskim žrtvama u ratovima koji su vodjeni na našim prostorima.
Ovo me je zaintrigiralo, ne toliko što mislim da nam to treba ili ne treba, već iz jednog drugog razloga.
Srbiji mnogo toga treba pa se zato pitam da li je vreme da se investira u nešto tako?
Mada, potrošili smo mi pare na razne gluposti, pa što ne bismo na ovako nešto što bi trebalo za sva vremena da nam skrene pažnju na to ko smo i gde smo zbog toga što smo takvi kakvi smo?
Medjutim, Srbi i srpski narod imaju nekoliko spomenika koji već imaju tu funkciju.
...
U Solunu se nalazi treće veliko svetilište srpskog naroda.
Na Zejtinliku, na medjunarodnom vojničkom groblju, nalaze se spomenici i kosturnica više hiljada poginulih srpskih vojnika. Groblje je lepo uredjeno i dobro održavano i česte su i brojne ekskurzije koje ga obilaze. O groblju se brine osamdesetogodišnjak, koji je na tom poslu nasledio oca ali koji, na žalost, kako sam kaže, nema muškog poroda i brine ga ko će nastaviti njegov posao kada njega više ne bude.
Gospodin je izuzetno ljubazan i predusretljiv i spreman da svakom posetiocu ispriča brojne priče o onima čija imena su poznata i nepoznata, o predmetima koje su iz raznih krajeva doneli i ostavili posetioci...
I sve bi ti bilo lepo da nije nečeg što remeti tu sliku.
Izgleda kao da je i uniforma koju gospodin nosi na sebi stara koliko i on.
Kada sam ponovo bio na Zejtinliku ovog septembra, po kišnom danu, dočekao me je kao i ranije, širokog osmeha i dobro raspoložen ali u uniformi staroj i zaprljanoj, pocepanoj na više mesta na ramenima, rukavima...
Tužno je bilo gledati ga tako i tamo.
Da li mi Srbi možemo da učinimo nešto da promenimo tu sliku?
Da li možemo da učinimo nešto da taj čovek koji je svoj život posvetio očuvanju uspomene na naše pretke, bude dostojno obučen i da ga na dostojanstven način ispratimo na put koji ga čeka uskoro?
Zar ne bi trebalo o tome da brine Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova od 1912-1918? Zar ne bi trebalo da o tome brine država Srbija?
Mislim da je za tako nešto potrebno daleko manje sredstava nego za podizanje nekog novog spomenika koji će opet ostati zaboravljen do neke nove svetkovine za naše političare.
Drago mi je što na Vašim fotografijama vidim ovog prijatnog starca u boljem izdanju nego kada sam ja bio tamo.
-
LSi,potpuno dijelim vaše mišljenje iz navedenog članka i vašeg osvrta na časnu starinu Djordja Mihailovića... :drinks: jos par slika sa Zejtinlika...
-
Poslije Soluna i posjete crkvi Svetog Dimitrija i Zejtinliku uveće dolazimo do malog mjesta na Halkidikiju-Jerisos gdje smo i prespavali... :preved:
-
Ujutro dolazimo u Uranopolis malo mjesto,gdje se ukrcavamo na trajekt...
-
...trajekt...stižemo na Svetu goru..iskrcavamo se na malo pristanište,mislim da se zove Jovanica ,ako se dobro sjećam...
-
jedan snimak sa trajekta.. :stop: Na putu za Svetu Goru (http://www.youtube.com/watch?v=FUc9EnQHj-4#)
-
Kao i do sada sve tvoje slike cudesno prenose misli i covek ima utisak kao da je bio tamo i to sto puta. Bravo za slike bravo za temu. :good: :good: :good:
-
u Jovanici nas čekaju sa jednim kombijem i jednom vojnom desetkom i krivudavim makadamom idemo na svoje odredište Manastir Hilandar... mjesto gdje je vrijeme stalo ...
Манастир Хиландар
Манастир Хиландар налази се на североисточној обали, пола часа хода од мора. Основали су га у XII веку потоњи архиепископ српски Сава и његов отац свети Симеон, као српски манастир. Указом грчког цара Алексија III Анђела, Хиландар постаје посед Србије. Као словенско братство, унео је словенски дух у многе Светогорске породице. Богослужења су почела да се врше на словенском језику.
Од 1293. године, захваљујући свом ктитору, српском краљу Стефану Урошу Милутину, манастир је почео брзо да напредује, тим више што је 1348. године међу његовим зидинама више од четири месеца живео цар Стефан Душан, самодржац Грка, Срба и Бугара.
Крајем XVII века, манастир доспева у тешко стање, али бива обновљен захваљујући благоверном венецијанском трговцу, потоњем монаху Никанору, и даровима Бугара.
Саборна црква подигнута је у XIV веку у част празника Ваведења у храм Пресвете Богородице. То је нарочито прослављани празник манастира У храму се чува чудотворна икона Мајке Божије Тројеручица, која се од VII до XIII века налазила у палестинској лаври светог Саве Освећеног у келији светог Јована Дамаскина.
Тројеручица је заједно са чудотворном иконом Млекопитатељницом и пастирским штапом светог Саве Освећеног била дарована архиепископу српском светом Сави. Чувају се такође и чудотворне иконе Акатистна и Попска. У Саборној цркви с десне стране клироса налази се кивот у коме је почивало нетрулежно тело светог Симеона, касније пренето у Србију. Из те гробнице израсла је на спољашњој страни храма винова лоза, чији плодови имају исцељујућа својства, нарочито за неплодне супружнике.
Од манастирских светиња чувају се још и делићи животворног Крста Господњег, трновог венца, крви, трске и убруса Христових, комадић смирне који су даровали мудраци Христу и делови моштију светитеља: Евтихија патријарха цариградског, преподобног Симеона Столпника, Георгија Богослова; мученика Евстатија, Марине, патријарха Никифора, светог Пантелејмона; пророка Исаије, Јована Претече и других.
Осим Саборне цркве постоји још дванаест параклиса. Саборна црква манастира Хиландара са дванаест параклиса симболично представља Господа Исуса Христа са дванаест апостола.
Библиотека садржи преко хиљаду древних грчких и словенских рукописа и преко 20 хиљада књига.
У зору 04. марта 2004. у катастрофалном пожару страдао је огроман део манастирског комплекса. Изгорео је конак из 1814. , бели конак из 17. века гостопримница и игуменарији. Страдала су и четири хиландарска параклиса. Пожар је са једне стране стигао до трпезарије краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга светог Саве. У току је велики подухват реконструкције страдалог дела манастира.
Када се иде путем из Хиландара у Есфигмен, са леве стране над самим морем могу се видети здања манастира светог Василија. То су остаци грчког манастира за који се не зна када је саграђен, зову га још и пирг хрусија.
-
Kao i do sada sve tvoje slike cudesno prenose misli i covek ima utisak kao da je bio tamo i to sto puta. Bravo za slike bravo za temu. :good: :good: :good:
Hvala Eni! :drinks:
-
Poslije molitve u Hilandarskoj crkvi krenuli smo u obilazak Hilandara...
-
Pjesnik Vlado Sekulović sa mačkom Životom... čovjek neponovljivog duha ,bez kojeg ovo putovanje nebi bilo što jeste ..on je učinio da nam put autobusom ne bude uopšte naporan... :drinks:
-
u kosturnici manastira Hilandar .... :skull:
-
Posljedice od požara još se saniraju...
-
Iz Porte Manastira..
-
,... bunar Svetog Save,koji je kriptodepresija tj.dno bunara je ispod nivoa mora...
-
u Hilandaru svaki kamen je dio istorije priča svoju vjekovnu priču...svako drvo...kao i loza SV: Simeona...
Лоза Светог Симеона
На јужној страни Саборне хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:
Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.
Та лоза се одржала и до наших дана. Иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, што представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.
Али, та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство: од њеног плода разрешује се неплодност супружника који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.
Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585., када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона.
Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима или доставља поштом онима који му се писмено обрате ово чудотворно грожђе.
Некад су из Русије долазили поклоници масовно на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су нарочито у последње време резултати од његове употребе задивљујући.
-
do negdje pola dana smo obilazili manastir...
-
oko 16 sati ,istog dana ,nas nekolicina odlučismo da odemo do Manastira Esfigmen,koji udaljen oko 5 kilometara od Hilandara,oko sat hoda..usput nas je malo poprskala i kiša tako da smo uspjeli da ,,uhvatimo" i dugu..inače na Svetoj gori ima 20 živih manastira od čega su 17 Grčki,jedan Bugarski(Zograf),jedan Ruski(Pantelejmon) i Srpski Hilandar..U Esfigmenu su ziloti
-
na putu za Esfigmen, sa lijeve strane u daljini se vidi Pirg Kralja Milutina...
-
Mala napomena uz istorijat Hilandara: Manastir Hilandar je pod jurisdikcijom Vaseljenske Patrijarsije u Carigradu.
-
Mala napomena uz istorijat Hilandara: Manastir Hilandar je pod jurisdikcijom Vaseljenske Patrijarsije u Carigradu.
Svi manastiri na Svetoj gori su pod jurisdikcijom Carigradske Patrijaršije,osim Esfigmena koji ne priznaje njihovu vlast,zato ih i zovu zilotima...
Члан 105.Устава Републике Грчке, уређење Свете Горе
1.Атонско полуострво, од Велике Вигле надаље, које покрива област Свете Горе је, у складу са древним повлашћеним статусом, самоуправни део Грчке Државе, чија власт над њом остаје неприкосновена. Са духовног гледишта, Света Гора је под директном јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. Сви који на њој монахују стичу грчко држављанство чим постану искушеници или монаси, без другог документовања.
2.Светом Гором управља, сагласно њеном уређењу, двадесет Светих Манастира, међу којима је подељено читаво атонско полуострво, чија територија је неотуђива. Њоме управљају представници Светих Манастира, који чине Свештену Заједницу. Није дозвољена апсолутно никаква измена система управљања или броја светогорских Манастира, нити њиховог хијерархијског поретка и њиховог положаја према подређеним обитељима. Иновернима и шизматицима забрањено је настанити се на Светој Гори.
3.Детаљна формулација светогорских уређења и њиховог функционисања износи се у Повељи Свете Горе коју, у сарадњи са представником Државе, саставља и изгласава двадесет манастира, а верификује Васељенска Патријаршија и Влада Грчке.
4.Доследно поштовање светогорских уређења спада у духовном смислу под врховни надзор Васељенске Патријаршије, а у управном смислу под надзор Државе, којој искључиво припада и очување јавног реда и безбедности.
5.Горе наведене власти Државе спроводи управитељ, чија су права и дужности дефинисане законом. Законом су такође прописане и судска власт коју спроводе манастирске власти и Свештена Заједница, као и царинске и пореске предности Свете Горе.
-
posle 40-tak minuta hoda stižemo u Esfigmen,nismo ulazili u Manastir pošto smo dobili informaciju da nijesu baš raspoloženi za posjete...Vaseljenski patrijarh Vartolomej, kažu, želi monahe da izbaci iz manastira jer se protive nameri da se ubrza ekumenski dijalog i ostvare tešnje veze sa Vatikanom.
Konzervativni pravoslavni monasi prisiljeni su da krijumčare hranu i lekove i da probijaju obruč policije i obalske straže čiji je cilj da ih prisili da napuste manastir Esfigmen.
Probijanju blokade prisustvovao je i BBC-jev Malkolm Brabant. Njegovu reportažu za “Svet u dva” priredila je Jelena Bogavac.
Krećemo se noću, kako bismo izbegli policiju i obalsku stražu. Vodič je sedamdesetogodišnji monah, koji priča telefonom dok se velikom brzinom spušta niz strmi puteljak.
Otac Avshentios je glavni snabdevač manastira Esfigmen. On je taj koji ide u nabavku u, kako ga monasi zovu, spoljni svet. Sveta gora i 20 pravoslavnih manastira koji su na njoj u Grčkoj imaju poluautonomni status. Od ostatka zemlje deli ih ograda, i do manastira se uglavnom stiže čamcima, s mora.
Iako se Esfigmen nalazi na samoj obali, monasi koji probijaju blokadu idu kopnom, preko brda. Na samom vrhu brda, isporuke oca Avsehentiosa čeka jedan od mlađih monaha i prastarim džipom, prašnjavom stazom vozi do samog manastira.
Blokada je počela pre pet godina i u manastir mora da se donosi sve, od najosnovnijih svakodnevnih potrepština, do dragocenih lekova.
Džon Rigas, koji u Americi agituje u ime monaha iz Esfigmena, kaže da oni žive u strašnim uslovima:
“Otkako je blokada počela, umrlo je 18 monaha, koji nisu imali nikakvu lekarsku negu. To je prosto nemoralno.”
U kuhinji, dvojica monaha pripremaju večeru, obrok koji monasi jedu posle poslenje molitve. Večeras će to biti pržena jaja, koja takođe moraju da se unesu preko granice, kako bi se dopunila skromna vegetarijanska ishrana.
Monasi su se ranije uglavnom hranili ribom, ali sada je to nemoguće, jer je obalska straža zapretila da će da im oduzme čamce:
“Naravno da se osećam proganjanim i izolovanim.”
Otac Savas jedan je od istaknutih pripadnika bratstva.
“Ne mogu ni da pecam ispred sopstvenog manastira. Ovde sam preko dvadeset godina, skoro čitav život, a ne daju mi ni da pecam. Zamislite.”
Teolozi koji predstavljaju Vaseljensku crkvu i Vatikan ove jeseni su učinili velike korake u pravcu prevazilaženja raskola koji traje već skoro 1.000 godina.
Poboljšanje odnosa rimokatolika i pravoslavaca znači da će pritisak na pobunjenike iz Esfigmena rasti, kako bi se u manastir dovelo neko poslušnije bratstvo. Iguman Metohije je starešina bratstva:
“Grčka vlada mora da sprovodi zakone koji su primereni Svetoj gori. Niko ne sme da nas progoni zbog naših verskih uverenja, jer svako je monah slobodni duh, koji može da veruje šta god želi.”
Džon Rigas je mnogo oštriji:
“Šokantno je da grčka vlada, u vreme finansijske krize, baca pare grčkih poreskih obveznika kako bi finansirala patrole policije i obalske straže oko manastira Esfigmen. Sve što monasi žele je da ih puste da se na miru mole Bogu.”
BBC je nekoliko puta od grčke vlade tražio razjašnjenje, ali ga nije dobio. Pre izbora, vladajući socijalisti su obećali da će smanjiti uplitanje države u crkvena pitanja. Problem na Svetoj gori su istina nasledili od prethodne administracije i opterećeni finansijskom krizom nisu uspeli da ostvare bilo kakav pomak na tom planu. Sukob vaseljenskog patrijarha i bratstva iz pobunjeničkog manastira se nastavlja nesmanjenom žestinom.
-
Poslije razgledanja zidina Manastira i negove bliže okoline,vraćamo se nazad u Hilandar...
-
.. vraćamo se u Hilandar,prespavamo u novoizgradjenim konacima...
-
Posle prospavane noći u Hilandaru,a bogami večina nije ni spavala pod uticajem čudesne atmosfere...neobjašnjivo je kakav osjećaj obuzme čovjeka i kako osjeti neki unutrašnji mir i spokojstvo...puni takvih utisaka ,pozdravismo se sa bratijom Manastira,sa skrivenim mislima u sebi da ćemo ponovo doći jednog dana...malo tužni zbog rastanka,uputismo se na trajekt ,pa na sljedeću destinaciju-METEORE..na putu za Meteore svratili smo u KAKOV-metoh Manastira Hilandar...
-
Kakov imu u posjedu ogromne količine kestenove šume,a Grčka je izuzetno siromašna sa šumom... ima svoju pilanu,preradu drveta,ogromne voćnjake i vinograde od čijeg groždja i prave čuveno Hilandarsko vino...a posjeduju i veliki Šaranski ribnjak :party:
-
jel moze koja rec o ovoj slici ?
(http://www.mojaladja.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=6857.0;attach=52021;image)
a moglo bi i o ovom ribnjaku
-
jel moze koja rec o ovoj slici ?
(http://www.mojaladja.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=6857.0;attach=52021;image)
a moglo bi i o ovom ribnjaku
A Ti bi Kapetane malo pecao u ribnjaku? :yahoo: :party:
-
A Ti bi Kapetane malo pecao u ribnjaku? :yahoo: :party:
pusti pecanje nego sta je iza ovih vrata zazidanih kamenom ?
-
A Ti bi Kapetane malo pecao u ribnjaku? :yahoo: :party:
pusti pecanje nego sta je iza ovih vrata zazidanih kamenom ?
nisu to vrata nego neki prozor ispod stepeništa ,kao neki detalj više..
-
.posle malog odmora u Kakovu,nastavljamo put prema Meteorima i u sumrak stižemo u Kalambaku,mali gradić u podnožju Meteora...tu smo proveli noć da bi ujutro obišli Meteore...
-
Čitava Kalambaka je u znaku Meteora,puno radnji sa suvenirima ,ikonama...mada imaju neko čudno radno vrijeme... :sorry:
-
ujutro,napravili jednu zajedničku fotografiju za uspomenu i krenuli u obilazak Manastira...
Ходочашће светињама Грчке – Метеори
СВЕТИ МЕТЕОРИ
Трагом највећих светиња православне Грчке, пут се успиње до саме границе поднебесја, где почињу небески простори – до метеорских стена и манастира. Свети Метеори – монашки град на стенама – највећи су и најзначајнији православни центар монаштва грчког тла после Свете Горе. Ближи небу но земљи, стене над плодном Тесалијом и храмови грађени на тешко доступним местима, откривају потпуно величанство Божије творевине. Ова чудесна пространства обоготворене природе су толико лепа да свако овде осећа истинитост Божијег постојања, присуства и стварања. Овде се све стене, као светлосни стубови, уздижу Богу на молитву и славословије. Метеори имају распон Крста – своју висину и дубину, ширину и дух победе живота над смрћу и безданом.
Најхладније стене, најоштрије, најтеже приступачне – највећи су извори молитве. Топли, изобиљем обдарени домови и удобан живот не рађају истинску молитву. Молитва тражи огољен пут до Господа, као што су ове метеорске стене. Тражи да допустимо Творцу да у нашој души подигне, исто тако чудесно и необјашњиво, чврсте и врлетне стене вере, наде и љубави. Да на својим плећима понесемо бреме живота, као што су метеорски монаси носили цигле, камен и цреп, не би ли и на врховима наше вере никли овакви чудесни храмови, где се небо и земља спајају кроз молитву и лепоту. Вера, нада и љубав најдивније васкрсавају у човеку када му се у зеници ока огледа, као у јутарњем језеру, спој величанствене лепоте Божије природе и Његових храмова. Ако је Бог, уместо крила, по речима Св. Симеона, човеку дао песму "да на њој летјети может јако ангел", онда је песму отелотворио у лепоти природе, да се у њој може осећати као ангел. Зато искрени саучесник у лепоти природе, када отвори двери срца за Божију посету, гледајући та чудесно лепа пространства, може чути песме ангела...
Ове Божијом руком вајане стене сачињавају један од најчудеснијих геолошких феномена наше планете. Сматра се да су настале таложењем камења и блата у ушћу реке која се у прастара времена уливала у Тесалијско језеро. Након геолошког издвајања брдовитих маса Олимпа и Осе, језерска вода је нашла излаз у Егејско море кроз кланац Темпи; тај талог се у току милиона година под дејством ветрова, киша и земљотреса расцепио у камење и огромне збијене стене.
У списима је забележено да су још почетком 11. века монаси и подвижници живели овде, најпре по стенама и пештерама, а скупљали су се у манастиру на Литургију. У 14. веку Св. Атанасије Метеорски формира прву организовану манастирску заједницу и манастир Велики Метеори. Од тада се оснивају 24 манастира, све до 16. века, када настаје врхунац манастирске заједнице. Данас је већина манастира у рушевинама, а очувано је само шест: Велики Метеори, Варлаам, Св. Тројица, Св. Стефан, Русану и Св. Никола Анапафса.
Манастир Св. Стефана
Ово је најприступачнији светометеорски манастир, са панорамским погледом и сестринством од око 30 монахиња. Почетак монашког живота на светостефанској стени био је 1192. године. По предању, оснивачи манастира су преподобни Антоније и Филотеј. Мала капела Св. Стефана је сазидана 1305. године, а проширена 1545. Живопис из 1549. године скоро је потпуно очуван. На фрескама је сачуван акатист Пресветој Богородици. Манастир има две цркве: малу, посвећену Св. Стефану и велику, посвећену Св. Харалампију. Црква Св. Харалампија је светотогорског типа, украшена величанственим дрворезом, чува мошти-главу Св. Харалампија, крај које се дешавају многа чуда. Велика трпезарија данас је претворена у музеј, са изложбом највреднијих реликвија манастира: рукописима, поствизантијским иконама, дрворезима, златним одеждама и тканинама.
Велики Метеори
Овај мушки манастир се налази на највишем месту на Метеорима, 625м изнад мора. Посвећен је Преображењу Господњем, а основан 1340. године од Св. Атанасија Метеорског и преподобног Јоасафа, бившег краља Јована Уроша Палеолога, последњег Немањића. Живопис је радила критска школа, предвођена чувеним Теофаном Крићанином; карактеришу је живе боје и покрет на композицијама, као што је то рађено и на Светој Гори. У манастирској цркви се чувају мошти оснивача и ктитора. На спољашњој олтарској апсиди је бифора са ктиторским записом о оснивању манастира. Људе су некада спуштали и дизали у мрежама, данас се до манастира долази уз 200 степеника, направљених 1922/3. године.
У оквиру комплекса су и: торањ, музеј фолклора који прича причу о борби Грка против Турака, костурница, храм Преображења из 1388. године, трпезарија налик на светогорске, у коју стаје сто људи, музеј реликвија и кухињско огњиште. Под реконструкцијом су: болница-старачки дом и четири капеле: Богороматере, Јована Претече, Св. Константина и Јелене и Св. Нектарија. У манастиру је сачувана сасвим пребогата ризница, са 640 рукописа, од тога 48 на пергаменту, из периода од 15. до 19. века, поствизантијске иконе из 14. и 15. века, стари ручни радови – дрворези, везови са златом и сребром, повеље Андроника III Палеолога, цара Душана, преподобног Јоасафа. Монаси су помагали грчке устанике против Турака у долини, чак се и борећи заједно с њима.
Варлаам
По предању, први пут га је настанио аскет Варлаам у 14. веку. Манастир је основан 1517/18. године, када су се тамо населила браћа Теофанис и Нектарије. Величанствени католикон светогорског стила сазидан је 1542. године и посвећен Свим Светима. Главни храм је живописан 1548. године. Ту је и капела Три Јерарха, стара трпезарија (данашњи музеј), болница и кухињско огњиште – једна од најлепших и најелегантнијих грађевина своје врсте.
Манастир Св. Тројице
Овај мушки манастир налази се на импресивној и врло стрмој стени. Према предању, подигао га је први монах, Дометије. По списима преподобног Јоасафа, од 1362. године је већ био организовани манастир. Данашњи главни храм је подигнут 1476. године. Ту је и капела Св. Јована Претече, трпезарија, келије, гостионице, цистерне са водом и импозантни Народни фолклорни музеј са богатом ризницом старих тканина, посуђа и алата.
Русану
Русану је круна на самом врху стене, покривајући целину њене мале површине, смештен у центру светометеорског простора. Женски је манастир, основан 1529. године од браће Јоасафа и Максима, посвећен Преображењу. Живопис из 1560. године је један од најсјајнијих и најзначајнијих из поствизантијског периода. У 16. веку овде је радила библиографичка радионица. Слави се и спомен на свету Варвару, којој је посвећена мала капела.
Манастир Св. Николе Анапафса
Организован манастирски живот почео је овде почетком 14. века. Фреске храма су најстарије потписано дело Теофана Крићанина.
Метеори су заштићени од стране УНЕСКО-а и других међународних организација као споменик човечанства. Територија Метеора је од 1995. године, по закону Државе и Св. Арх. Синода Грчке Цркве, проглашена за "свето место, непроменљиво и неприкосновено", актом који обезбеђује православни идентитет и очување територије.
-
Iako je stepenište za Velike Meteore napravljeno još dvadesetih godina prošlog vijeka ,još uvjek se mogu vidjeti monasi u korpama kako se prebacuju do manastira...
-
evo kako je nekad izgledala kuhinja u meteorima ...vise se ne koristi,samo za razgledanje... :sajkaca:
-
i još malo...
-
......
-
Meterori su čudo.... :good:
bio sam tamo pre 20 godina i zadivljen sam gledao u čudo prirode....
-
Meterori su čudo.... :good:
bio sam tamo pre 20 godina i zadivljen sam gledao u čudo prirode....
:good: Čudo prirode i graditeljstva...zamisli kako su manastiri izgradjeni na takvim liticama,ručno bez tehnike...i danas sa svom tehnikom bio bi složen poduhvat sve to sagraditi :preved:
-
da.... definitivno destinacija koju čovek u svom životu treba da obiđe....
-
detalji sa meteora...
-
:)
-
.....
-
:this:
-
i dalje Meteori...
-
Kalambaka-manji grad a više fontana nijesam vidio... :dance1: