Moja Ladja
Nautika opšta... => OPŠTA DISKUSIJA => Temu započeo: Nemo 07, 11, 2010, 02:19:48 pre podne
-
Zeleo bi pokretanjem ove teme da razotkrijem zasto svako od nas voli da bude na vodi.
Ne bitno je koja je fela u pitanju motornjak, jedrilica, gliser ili pecanje.
Napisite kako ste ucinili svoje prve korake ka nautici.
-
daleke 81 82 ujka me je vodio na belu stenu , troje dece i dvoje odraslih u lahosu sa 20 konja... sad ne znam ni kako smo stali u taj gliser koji ima nesto preko 3 metra ...
pa onda na male vode na pecanje ...
voda vas odmah ili osvoji ili ostavi ravnodusne...
-
Mene je moj deda "inficirao" Dunavom još u mojoj drugoj godini života i evo do danas bolujem od iste bolesti....nema leka :dance1:
-
daleke 81 82 ujka me je vodio na belu stenu , troje dece i dvoje odraslih u lahosu sa 20 konja... sad ne znam ni kako smo stali u taj gliser koji ima nesto preko 3 metra ...
pa onda na male vode na pecanje ...
voda vas odmah ili osvoji ili ostavi ravnodusne...
To si lepo rekao :)
-
Rodjen uz reku, gajio se uz reku, zivim uz reku..... treba li sta vise? :drinks:
-
Otac me je zarazio, a njega drugari sa velikim gliserima. Prvi put sam ušao u čamac sa godinu i par meseci, to je bilo na Korčuli. Kasnije smo išli na Dunav u NS i B. Palanku, Turiju na DTD kanal gde sam i naučio da skijam. Sticajem okolnosti sam na Begeju, par km od kuće tako da kad god mogu šmugnem na vodu, sa čamcem ili bez, al na žalost sve slabije. Gliser pa se nema gde sakriti od kiše, a nešto sa kabinom neka sačeka bolje vreme.
-
U stvari ja ni ne znam kada je to tacno pocelo jer sam bio zaista mali tada. Mada koliko znam jos kada sam bio beba. Cale se bavio proizvodnjom camaca pa sam pored njega naucio kako se to radi.
U tom mladjem preiodu uvek smo imali camac.
Znam da bi cale taj neki koji je imao prodao, dodao malo love i kupio malo veci.
Kasnije kada sam dosao do nekih godina poceo sam da jedrim.
Ideja da pocnem da jedrim je bila secam se SAD ILI NIKAD.... Odlucilo je samo sada...
Taj virus imam i dan danas, a anti virus je da stalno plovim. A kada mi se ukaze prilika virus prenosim i na druge.
Kada sve saberem ceo zivot sam na vodi....
-
:good:
Na to pitanje tražim odgovor poslednje 52 godine.....
Rođen sam na nekih 200m od Tise, a odrastao mnogo bliže.... od kada znam za sebe - znam za Tisu i vodu uopšte.
To se jednostavno popije zajedno sa majčinim mlekom, to se voli bez objašnjenja, bez razloga koji se može rečima iskazati.
Plovila su potpuno sporedna stvar, nisu neophodna da bi se volela voda. Razlog zašto ih imamao je da bi bili još bliže vodi i slobodi.
p.s.
Zar niste mogli naći neko lakše pitanje..... :give_heart:
-
Imate li mogućnosti ako želite da postavite slike sa vode iz mladjih dana.
Mislim da bi bio dobar štos, mislim na sve članove.
-
(http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/hs387.ash2/66576_1296681596635_1818217003_587987_8289380_n.jpg)
Ovo sam ja pre jedno 30 godina!
Jel' sve jasno ili ima pitanja?! :taunt: :dance:
-
(http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/hs387.ash2/66576_1296681596635_1818217003_587987_8289380_n.jpg)
Ovo sam ja pre jedno 30 godina!
Jel' sve jasno ili ima pitanja?! :taunt: :dance:
Svaka čast Sale :good:
-
Ovo sam ja pre jedno 30 godina!
Jel' sve jasno ili ima pitanja?! :taunt: :dance:
Ovo nije fer.
Kad sam ja imao toliko godina nije svako imao foto apaprat. U stvari, nas su tada kupali, češljali i svečano oblačili da bi nas odveli kod čike-fotografa...
Dakle, slika iz tog perioda nemam. Ali i danas mi je sećanje živo na jedan trenutak kada sam, otprilike u Saletovim godinama (ovim sa slike), preko Crvenog krsta, putovao u Mali Lošinj na oporavak.
Ukrcali nas na brod i strpali u kabinu ispod palube jer je bilo nevreme.
More ustalasano, pršti voda oko okruglih prozora, a klinci oko mene masovno plaču i povraćaju nenaviknuti na ljuljanje.
A ja - eh, da ste mogli da vidite junaka!
Stao na sred prostorije, ruku spuštenih kraj tela i ljuljam li ljuljam ... - mislim da sam tada nekako osetio da će moj životni poziv biti vezan za vodu i putovanja.
Kasnije, pokazalo se da mi je život vezan za putovanja, samo se more negde izgubilo (kao i kod većine Panonskih mornara).
Ali neka, evo, pod stare dane, došao sam i ja do svoje ladje. Sada joj predstoji lepo sredjivanje, a od proleća - eto mene na vodi bar par puta u toku sezone.
-
Ja rodjen u selu na padinama Zlatibora, gde , pre pedeset godina nije bilo vode ni za pice... Takodje odrastao u tom kraju gde svaku reku mozes da pregazis u dubokim patikama. E sad ako ima neki stucnjak, psiholog, da mi objasni kako to da nikada nisam stao na skije a ceo zivot sam zurio u daljinu i mastao o velikim rekama i morima...
-
Ajd i ja da napisem istorijat....
Nije neki ali dobro.
2008 godine,kraj leta, kum u nekoj zameni dobija katamaran 3x7 metara lociran u zabranu u Obrenovcu.... Posle par odlazaka tamo, shvatam da vise volim to parce raja nego bilo gde da odem... Odmorim glavu, opustim se skroz.... Te 2008 smo dobili camac od komsije, na koriscenje .... gumenjak vojni , dugacak 2 metra :) tomos 4 i sreci nikada kraja....
(http://img580.imageshack.us/img580/8107/93211478.jpg)
Kako se blizi zima ne prestajem da razmisljam o camcu, svom camcu.... Kome god trazim savet, koji da kupim itd... svi mi kazu da sam se nalozio, kao bio si 3 puta na savi i hoces camac... U dogovoru sa bratom, nekako smo skupili 2000e .... i krenuli u potragu....
Nalazim camac fisherman 450, cena 4500 evra sa motorom... ubedjujem vlasnika da mi ga proda za 2000e bez motora i on pristaje...
Odlazim u uzice da ga dovezem.... I odmah pocinju radovi na njemu u garazi... Svi prijatelji dolaze i cude se....
Cak rodjeni cale prica da smo kreteni i da smo bacili pare... On nikada nije bio na camcu...
(http://img837.imageshack.us/img837/8030/25575198.jpg)
Moram da kazem sulude stvari koje sam zbog camca uradio....
1. Dao sam coveku kaparu od 1000e , a camac sam video na slikama... Ne znam da li bih se ikada vise usudio da to uradim.... ali imao sam srece....
2. Imao sam camac , ali ne i motor, a i nisam imao pare.... blizi se maj ... Izlazi oglas , gliser sa yamahom 40 1500e , idem da pogledam yamahu, cisto se raspitujem oko cena... Odlazim kod coveka u krnjacu, ispricam mu ja da mi treba motor, da li bi me sackao da uzmem kredit itd i da li prodao samo motor..... On mi kaze samo sine ti donesi 1000e i nosi sve iz dvorista, i camac i motor i prikolicu :) ... Sve je to lepo ali ja nemam 1000e .... Uzimam pozajmicu od tetke , dok ne podignem kredit, i kupujem camac... odmah skidam yamahu i komande a sve ostalo dajem u oglas.... Kada sam dovezao drugi camac, tada su svi poceli da misle da nisam bas normalan.... Taj camac je prodat prvim oglasom za 900e bez motora... tako da sam yamahu dobio bez kredita... :)
cele 2009 god sam se vozio sa njim i super me je sluzio.... Moj cale nikada nije seo na taj camac.... Jer toboze ne voli on reku itd... ali ne jos zadugo :)
Verovali ili ne posle samo godinu dana od prvog kontakta sa rekom Savom, saznajem da imam svoj plac od 3 ara na savi... Kako taj plac ne vredi nista, jer pokojnom dedi nikada nista nije uspelo sta god da je posejao.... Sava poplavi,i ostane bez icega.... Bio je negde septembar, tada sam prvi put i video plac.... E sada sam ja zamislio svoj mali raj na njemu :) Opet u dogovoru sa bratom, krecemo pred kraj 2009 da pravimo planove za splav.... Posle obilazenja jedno 30 majstora i cena od 1000- 20.000 evra nalazim super majstora u ostruznici i pocinjemo sa pravljenjem konstrukcije.... Ona je bila brzo gotova, ali zbog vodostaja ove godine sve do maja cini mi se nisam mogao da ga spustim u vodu... Treba sada kupiti sve ostalo, a opet sam ostao bez novca :) ...
Odlucujemo da prodamo camac i zavrsimo kompletno splav.... U maju se rastajem od mog fishera....
A da... negde u julu , moj cale je prvi put dosao na splav, koji je imao samo daske na podu, i polako malo po malo, krenuo je da izlazi ranije sa posla, on moj stric, drugi deda .... I da rade na splavu.... Vidim ja nije naivno, kuci ili gde god da odemo, moj cale samo prica o splavu, kao da ga nista druo vise u zivotu ne zanima... Da li su i on i stric i deda zavoleli vodu i da budu na njoj?
Sada vec 100% tvrdim da jesu... ZA sebe tvrdim da sam je zavoleo prvog dana, kada sam krocio kod kuma na katamaran , za svog oca, strica i dedu tvrdim da su zavoleli onog dana kada su prvi put dosli na splav da pomognu....
(http://img718.imageshack.us/img718/540/finish1g.jpg)
Ja se izvinjavam svima na ovolikom tekstu... Ali reko ajd da podelim ovo sa vama....
I eto me posle 2 godine samo, uzivam svakodnevno na savi... Splav sam skoro komplet zavrsio, bas pre neki dan sam stavio i plinsku grejalicu pa cu sada moci i zimi da uzivam :)
p.s. sada gledam mozda se neki datumi malo ne poklapaju, ali to je to od prilike ;)
-
Ajde i ja da se pridruzim.
Ceo zivot zivim pored reke.Prvo secanje na vodu,bilo je
potkrepljeno dobrim batinama od oca.Tada smo ziveli u
Ljubljani,i mi klinci iz zgrade,rasturimo par podruma i na-
pravimo splav na nekoj bari pored Save.
Majka mi je bila iz Petrovca na Mlavi.Tu sam provodio
ostatak raspusta posle letovanja na moru.Pravili smo neku
vrstu camaca od letava,na kojima smo zakucavali lesonit
pa preko svega terom lepili ciradu.Predpostavljate da i ta
rabota nije bila bezbolna.Cirada kostala dobrih batina.
Kad sam malo odrastao,gledao sam da se sto duze mo-
tam po moru,i da sto vise ronim.
Da ne duljim,moj drugi otac Cika Mile,kome sam pomo-
gao da napravi kabinu,dosolio je ljubav prema vodi i trajno
me inficirao.To je bilo u vreme kada su svi splavovi u ovo
doba godine,prevlaceni u zimovnik,cukaricki zaliv.
Ajde dosta je to od mene,odma me vata neka tuga za
proslim vremenima ili sto bi rekao pokojni Bora Stankovic
z'l za mladost.
-
Na ovo pitanje ne mogu da dam tačan odgovor. :heat:
Mislim da niko nije uticao na mene. Od kada znam za sebe voda me je privlačila kao magnet. Da budem precizniji, privlačile su me ribe u vodi, ali to ne menja mnogo stvar. I danas pamtim detinje zgode i nezgode pored vode i razne batine dobijene zbog bežanja na razne reke tokom detinjstva.
Možda je u pitanju i genetika, ali sem mog ujaka koji je bio strastveni ribolovac, niko u porodici nije bio nešto zaljubljen u vodu. Ujak me je kasnije naučio mnogo čemu, ali u ranom detinjstvu nikada nisam išao sa njim, pošto smo se viđali jednom u godini ili ređe.
Bilo kako bilo, zbog ribolova sam se odricao mnogih stvari u životu. Kako godine prolaze ta veza sa vodom postaje sve jača i ko zna kako će se sve to završiti. Nema veze meni je na vodi lepo. Za sve ostalo, snaći ćemo se ... :drinks: :drinks:
-
Od detinjstva sam vezan za Dunav i prirodu oko njega.
Sa svojima sam kao klinac redovno svaki vikend provodio na pecanju/kampovanju/izletima uz Dunav za razliku od sadasnjih klinaca koji vikende provode uz racunare. I sad skoro dve decenije posle obilazim kamp mesta uz reku il' kanal sa prijateljima i devojkom sto cesce, pa skoro svaki vikend.
Jednostavno mir i tisina uz Dunav ne mogu se meriti s' icim drugim. Do nedavno mi je bila jedina zelja da nabavim camac, a od kad sam se zaposlio, ispunio sam sebi i tu zelju. Jeste da je "low budget" gumenjak, ali je moj. Tesko sam ga platio, ali sad cu uzivati godinama uz njega.
:stop:
Tako da je odgovor To mi je u krvi.
-
Posto vecina ljudi koja me zna, zna da imam jedrilicu a one su poznate po tome da imaju veliki gaz.
Moja jedrilica ima gaz oko 1.4m sto je za Dunav mozda i puno.
Svaki put kada me pitaju: kako ti onda ides na obalu to je veliki gaz za camac. :skull:
Moj odgovor je: Ja imam camac da bi bio na njemu a da hocu da budem na obali onda mi ne bi ni trebao. :slow_en:
Dobar deo vreman sam proveo jedreci, a trenuci da se vozim na motor mogu na prste da nabrojim ili da sam se usidrio.
-
Svaki put kada me pitaju: kako ti onda ides na obalu to je veliki gaz za camac.
Moj odgovor je: Ja imam camac da bi bio na njemu a da hocu da budem na obali onda mi ne bi ni trebao.
Respect! :good:
-
Posto vecina ljudi koja me zna, zna da imam jedrilicu a one su poznate po tome da imaju veliki gaz.
Moja jedrilica ima gaz oko 1.4m sto je za Dunav mozda i puno.
Svaki put kada me pitaju: kako ti onda ides na obalu to je veliki gaz za camac. :skull:
Moj odgovor je: Ja imam camac da bi bio na njemu a da hocu da budem na obali onda mi ne bi ni trebao. :slow_en:
Dobar deo vreman sam proveo jedreci, a trenuci da se vozim na motor mogu na prste da nabrojim ili da sam se usidrio.
i kod mene je 1,4 metra .... a da je vozim na motor vozim ... vazda imam vetar nizvodno i nikada uzvodno ... juce sam orcao brzinom od 8 km uzvodno samo sa prednjim jedrom eto za zadnja dva meseca prvi put da ima vetra za uzvodno ....
-
Mir , spokoj, tišina.Samo prirodni zvuci,kolorit stvoren od prirode,šumovi prirodni.
U vreme puberteta, kada je većina mojih prijatelja volela da stoji ispred stare pošte ,da bi bili viđeni od šetajućih devojčica i devojaka , ja sam radije vreme provodio na vodi ,uz vodu.Za neupućene , devojčica i devojaka je bilo i na tim mestima koje sam ja odabrao.
Prosto nezamislivo da onda i ribolov nebude zastupljen.Mada, brzo sam prihvatio filozofiju , da je važno učestvovati
.Često mi se dešavalo da odem na pecanje i po dolasku na planirano mesto i ne raspakujem pribor,već vreme provedem tumarajući po okolnoj šumi, praveći kojekakve kolibice po vrbovim krošnjama.
Vreme jednostavno učini svoje i postaješ zavisnik.
Sad više nije pitanje ,, zašto volim vodu i biti na njoj;; već kako se odbraniti od potrebe za njom ,u vreme kada ti je život nametnuo neke nove obaveze, neki drugi ritam.Kako izaći na vodu , kada znaš da treba da odeš na posao, kada znaš da treba popraviti bojler kome je izgoreo grejač. Kako ne otići na vodu , kada ti je ćerka otišla na porođaj ,i očekuješ prvo unuče.
Još uvek pamtim prvi čamac.Drveni ribarac, šiklja.
Društvo i ja smo obožavali da ga na sred reke prevrnemo kontra i da sedimo na tabanu koji je služio kao paluba za sunčanje.A i kad se stoji na prevrnutom čamcu , dođeš nekako više iznad vode pa te devojčice lakše prepoznaju.Živiš kao klinac u ubeđenju kako si faca, a odabranica na obali misli;;koje budale.
Ono što mi je danas neshvatljivoKakav to moždani sklop odlučuje da na 35-40 stepeni provodi vreme gušeći se u stanu umesto da siđe do reke gde je temperatura uvek za nekoliko stepeni niža nego u uzavrelim gradskim četvrtima.
Kako je moguće da postoje oni kojima je lepše da se izležavaju na kauču ,uleglom od ležanja po ceo dan,od šetnje obalom reke. Na žalost postoje i ti ,koje ni puškom nemožeš poterati u prirodu, i drago mi je da nisam jedan od njih.
Za mene dilema ne postoji
-
ne tako davno...gledam s obale..ljudi...camci...voze se nekud...pecaju...prvo sto sam pomislio hrpa neradnika...ja se ubijam od posla a oni sjede pecaju...trose gorivo....i tako prosetao se par puta do njih jh neki tetak me provozao u čiklu...e eto sad sam gori od svih onih "neradnika" zajedno jh
a zasto....odmara...opusta....i tako stalno...bez prestanka ....
-
Pa ne mogu u planinu. no125
TU SAM RODJEN, BREEEEEEEEE............ kgk
-
Jos u srednjoj skoli za trampu od Deda Alekse Rusa sam uzeo drveni camac.Pecao sam od malih nogu na jezeru
Kudrec. I popravljao camac svake godine.Sledeci je bio Zodijak promenio sam tri.Zadnji sam cuvao dugo za pecanje mama i tomos 3,5 sa rezervarom na sebi koji i danas cuvam.Zodijaka mi sjebala deca na jezeve ostao mi
mali Elan neki kajaci i Kabinas GASA na koji sam se primio.Mali mi a nebi ga menjao.A voda nije zaraza to je neizleciva bolest koju ne treba leciti.Kad vas vidim na vodi znam da ste zarazeni kao i ja.
-
GASO svaka ti je ka Njegoseva 114 kgk