Moja Ladja

Nautika opšta... => Nautički priručnik => Temu započeo: skipper 17, 01, 2009, 00:17:43 pre podne

Naslov: Prva Pomoć - First Aid
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:17:43 pre podne

SANITETSKI KOMPLET NA BRODU

Kvalitetna medicinska pomoći na vodi zavisi od kvaliteta obuke onoga koji pomoć pruža, o kvaliteta priručnika kojim se služi, i o sastavu sanitetskog kompleta na brodu. Da bi takav sastav mogao optimalno funkcionisati, neophodno je da između svih njegovih elemenata postoji potpuna usklađenost, jer vaša nedovoljna obuka učini će neupotrebljivim i najbolji sanitetski komplet koji imate na brodu baš kao što vam ni upustva iz priručnika ili sa kopna neće pomoći ako ih ne znate sprovesti ili ako nemate šta upotrebiti. Zbog toga je izuzetno važno da vaša medicinska obuka bude u potpunosti u skladu sa vašim priručnikom isanitetskom kompletu koji imate na brodu.

Na brodu bi trebalo imati sanitetski komplet koji sadrži:

- Aspirin tbl 20 x 500mg (2)
- Alkohol 70% a 200g
- Analgin tbl 10 x 0,5mg
- Baralgin a 20tbl
- Dimidril tbl. 30 x 25mg
- Chloramphenicol 1 % ung
- Panadon a 10 tbl (2)
- Nelit plv. Sacc.(3)
- Jecoris Olei a 25 g
- Geocorton spray a 5 ml
- Vata a 50g
- Komprese sterilne a 110
- Gaza ster. A 1m
- Gaza ster. A 1/2m
- Zavoj 5x5 (5)
- Zavoj 10 x 5 (3)
- Zavoj PP tip 2 (2)
- El. Zavoj 8x5
- Virplast 5x2
- Hansaplast 10 x 8 (2)
- Hansaplast strips a X (2)
- Trougla marama s kopčama (2)
- Makaze manje

Priručnik koji koristite na brodu mora biti usklađen s vašom obukom i sa sastavom vašeg sanitetskog kompleta ili će mu funkcionalnost biti mala. Danas se na tržištu nalazi nekoliko medicinskih priručnika različitog kvaliteta. Najpotpuniji, najopsežniji još uvek je službeni priručnik Svetske zdravstvene organizacije (International Medical Guide For Ship’s). On je napisan za pomorce u trgovačkoj mornarici a nadmašuje i stepen medicinskoga znanja
nautičara i visinu opreme koja se nalazi na tim brodovima, i njihove potrebe, što ga čini nepraktičnim za upotrebu.

PRE UPOTREBE BILO KOG OD OVIH SREDSTAVA, KONSULTUJTE SE SA VAŠIM LEKAROM ILI FARMACEUTOM  

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:19:09 pre podne

VAĐENJE UTOPLJENIKA

Vañenje davljenika iz otvorene vode je jako opasan i težak postupak za koji se spasioci posebno uvežbavaju. Poznato je da davljenik u samrtničkom ropcu ima ogromnu snagu i nekontrolisano ponašanje zbog hipoksije mozga. Ako niste posebno uvežbani i sigurni u sebe, davljeniku ne prilazite, jer ćete i vi postati žrtva. Pokušaćemo da damo neka uputstva kako mu pomoći a da sačuvate sopstveni život. Prvo razmatramo slučaj kada davljenik nije daleko od obale i kada je moguće ne ulazeći u vodu, ili ulazeći do dubine na kojoj možete da stojite, da mu pružite nešto za šta bi se
uhvatio. Najbolje je dodati mu neku granu, veslo, štap za pecanje, konopac, košulju ili bilo šta. Ako je davljenik daleko, tako da morate da plivate do njega, ponesite sa sobom nešto što bi mogli da mu doturite kako bi se za to uhvatio. Najbolje je nešto čvrsto, po mogućstvu što duže - to bolje. Lagani štap za pecanje je solidno rešenje ali ne pružajte ruku! Ako ga vadite iz vode, a nalazite se u čamcu, morate prvo imati za sebe dobar oslonac kako vas ne bi povukao sa sobom. Kada je davljenik izvučen iz vode, prva pomoć se sastoji prvo u oslobadanju disajnih puteva. Davljenik se okreće na trbuh preko kolena spasioca i pritiskom kolena na trbuh ispumpava mu se voda iz pluća i želuca (vidi sliku) a zatim se pristupa davanju veštačkog disanja Ako je potrebno, gurne se i ruka u usta davljeniku i izvuče strano telo koje se može dohvatiti. Po izbacivanju vode iz disajnih puteva odmah započeti klasično oživljavanje veštačkim disanjem i spoljnom masažom srca. Davljenik se po izvlačenju iz vode mora utopliti. Davljenje je karakteristično za vodene površine, a ribolovci su oni koji vreme provode na vodi. Setite se da ima ribolovaca koji su doživeli ribolovačku penziju a ne znaju da plivaju ili su veoma loši plivači!

Preporuka: Ako ne znate da plivate, kod pecanja iz čamca obavezno nosite sigurnosni prsluk. Prsluk se preporučuje i plivačima kada se peca iz čamca u zimskim uslovima, pogotovo pri lošem vremenu. Ovde valja napomenuti da su svi čamci na vodi nestabilni, naročito na talasima i pri naglom skretanju. Izbegavajte da stojite na čamcu koji se kreće! Ako vi bozite kolege u čamcu, nikako ne menjajte pravac ako neko od njih ustane ili već stoji, jer su šanse da upadne u vodu veoma velike.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:20:32 pre podne

HIPOTERMIJA
Pod hipotermijom se podrazumeva smanjenje telesne temperature ispod 35 stepeni, uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri čemu je gubitak telesne temperature veći od njene proizvodnje u telu.
Hipotermija se javlja progresivno, a težina problema zavisi od toga koliko se smanjila telesna temperatura. Ukoliko smo uspeli davljenika izući iz vode, prva pomoć je neophodna! Vrlo je važno da se u slučaju pothladjenja deluje odmah. U suprotnom može doći do oštećenja životno važnih funkcija i organa (srca,disanja, intelektualnih funkcija i metabolizma).

Ono što ne bismo smeli činiti je:

Ne davati alkoholna pića pošto alkohol širi krvne sudove i time pospešuje gubitak toplote iz organizma.Kofein izaziva gubitak vode iz organizma, a dehidracija je jedna od faktora koji uzrokuju hipotermiju.Nikotin iz cigareta pospešuje skupljanje perifernih krvnih sudova što povećava opasnost od smrzavanja. Osobu ne izlagati nepotrebnim naglim pokretima i micanjima pošto bi joj mogli štetiti.

PRVA POMOĆ

Unesrećenom bi se svakako sastojala prvo iz vađenja iz vode, kao i
- proveri vitalnih funkcija davljenika (puls, disanje, svest...) i ukoliko je potrebno pribeći reanimaciji
- skidanju vlažne odeće i obuće
- oblačenju tople odeće
- naše telo je takođe izvor toplote, tako da ga možemo iskorititi za zagrevanje unesrećenog ("koža o kožu" je efikasan način zagrevanja)
- ukoliko smo u mogućnosti uneti unesrećenog u toplu prostoriju... i što pre skloniti od hladnog vetra...- ukoliko smo u mogoćnosti, zapaliti vatru
- dati topli napitak ukoliko je svestan i može da guta
- ako je unesrećeni polusvestan, ne dati mu da zaspi
- postepeno zagrevanje je bolje i bezbednije (ne koristiti direktan izvor toplote)
- staviti mu toplu oblogu na vrat, grudi i prepone
- ukoliko je hipotermija blaga, možemo i sami pomoći, međutim kod ozbiljnije hipotermije unesrećenog zbrinuti koliko je to moguće i odmah nazvati Hitnu Pomoć, ili unesrećenog svojim kolima odneti u bolnicu

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:21:44 pre podne

Temperatura vode i vreme preživljavanja

Temperatura u ° C Približno vreme preživljavanja
niža od 2 kraće od 3/4 sata
2 do 4 kraće od 1 1/2 sat
4 do 10 kraće od 3 sata
10 do 15 kraće od 6 sati
15 do 20 kraće od 12 sati
viša od 20 naodreñeno (zavisi od umora)

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:23:49 pre podne

OSEĆAJ TOPLOTE I OSEĆAJ HLADNOĆE

OSEĆAJ HLADNOĆE ili Indeks Ohladjivanja (Wind Chill) uzima u obzir uticaj vetra na kožu čoveka.
PRIMER: na +2 C pri vetru od 10 m/s Osećaj Hladnoće je kao da je -5 C bez vetra.

OSEĆAJ TOPLOTE ili Toplotni Index (Heat Index) uključuje uticaj relativne vlažnosti i temperature na osećaj toplote.
PRIMER: na 30 C i pri relativnoj vlažnosti od 90% osećaj toplote je kao da je 41 C! Ako je vlaga samo 20% osećaj toplote je kao da je 28 C.

THSW Index objedinjuje uticaj temperature, vetra, relativne vlažnosti vazduha i sunčevog zračenja na osećaj hladnoće i toplote kod čoveka pa je najsloženiji, ali i najpribližniji pokazatelj osećaja hladnoće tj.toplote. Naravno, subjektivni osećaji toplote ili hladnoće dodatno zavise i od mnogo individualnih faktora kod svakog čoveka ponaosob.

UV Indeks (UltraVioletni) predstavlja intenzitet sunčevog biološki efektivnog ultravioletnog zračenja, pretpostavljajući totalnu ozonsku koncentraciju i apsorpciju atmosfere. UV-indeks je vrednost proporcijalna sunčevoj radijaciji (upadno zračenje W/m2) u podne podeljenom sa relativnom svetlosnom
efikasnošću na kožu ukupno po svim talasnim dužinama UV zračenja. Izračunava se prema uputstvu koje je ustanovila WMO (Svetska meteorološka organizacija). Model za izračunavanje uzima u obzir: totalni sadrzaj ozona, oblačni pokrivač, nivo mora, kao i dnevni i godišnji položaj sunca. Upotrebom ovakve bezdimenzione skale, osobe sa različitim tipovima kože i osetljivosti, u mogucnosti su da uspostave odnos UV-indeksa sa individualnom reakcijom svoje kože. Objavljivanje UV-indeksa daje mogućnost da se individualno ponašanje prilagodi predviñenom UV-intenzitetu.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:42:07 pre podne

HRANA NA BRODU

Prehrana na brodu i problemi koji su s njome vezani čine značajan deo istorije pomorske medicine. Prehrana na brodu obično je dobra, ali ako su vremenski uslovi loši, a udaljenosti duže, pripremanje hrane može biti gotovo nemoguće, i prisiliti posadu da jede samo hladna ne kuvana jela. Toplo vreme je problem za skladištenje hrane. Frižideri na brodovima su tipično mali. Kako bi se štedele baterije, oni obično rade samo kada je motor upaljen, a isključeni su za vreme jedrenja. Za vreme toplih dana, hrana koja je donesena na brod može se lako pokvariti i tako postati opasna za jelo. Dodatni faktori koji utiču na probleme prehrane su nažalost, preterana upotreba alkohola, kafe i duvana. Konzumiranje hladnih pića, što je uobičajna stvar u nautičkom turizmu, ima dopunski negativni efekat na probavni trakt. Čak i sveža riba može ponekad biti opasna za jelo. Jedriličari često kombinuju njihov sport sa ribarenjem, zaboravljajući da ulovljena riba nije sigurna za jelo kao ona kupljena u prodavnici. Iako postoje mnoge mogućnosti trovanja na moru, nautičari se u suštini trebaju brinuti o tri glavna tipa trovanja sa ribama. Ribu nakon ulova treba odmah očistiti i čuvati u frizideru, a nikako, npr. u vodi. Nažalost, ljudi ponekad ostave uhvaćenu ribu da bude vučena u vreći iza broda kako bi izbegli nezgodan miris na palubi i pripremaju je tek uvece, kada je brod usidren ili vezan. Ukoliko se riba ne stavi odmah u frižider u njoj se može razviti histamin koji uzrokuje simptome skombrotoksizma. Simptomi se javljaju 30 minuta do 4 sata nakon jela, u vidu utrnuća oko usta i jezika, pečenja i suvoće u ustima, vrtoglavice, mučnine, povraćanja, proliva i grčeva u stomaku. Usne, lice i jezik oteknu, otrovani se znoji, a koža ga može svrbeti. Sluznica očiju, koža lica i tela se zacrvene. Odmah valja isprati želudac,
započeti s uzimanjem preporučenih lekova i krenuti prema kopnu i obratiti se lekaru.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:43:44 pre podne

UTICAJ OKOLINE

Nagle promene temperature, kombinovane sa više ili manje visokim stepenom vlage u  vazduhu, kiša, vetar, magla, jaka solarna radijacija i drugi  akroklimatski faktori imaju veći uticaj na brodu nego bilo gde drugde. Jake oluje su sigurno jedan od najopasnijih faktora u jedrenju i mogu lako ugroziti živote celeposade. Većina nautičara jedri u letnjim mesecima kada su temperature visoke. To može postati problem, posebno za ljude koji dolaze iz hladnijih područja. Bilo da se radi o adaptaciji na toplu ili hladnu klimu, ekstremno prenaprezanje cirkularnog sistema može dovesti do zastajanja srca. Debljina, slaba kondicija, neophodno prilagodjavanje na mali skučeni prostor, nedostatak sna, napetost, psihološka nestabilnost i na kraju, neumereno korišćenje alkohola i nikotina, glavni su faktori na brodu koji predstavljaju dodatni rizik. Znajući činjenicu da period aklimatizacije ima dve faze, od kojih svaka traje oko 60 dana, a da pri tome većina nautičara u charter turizmu iznajmljuje svoje brodove od 7 do 14 dana, nagla promena klime za one koji dolaze iz hladnijih zona, može imati uticaj na zdravstveno stanje. Budući da nema dovoljno vremena za potpunu aklimatizaciju, opadaju im telesne sposobnosti, što može biti ozbiljan problem u uslovima jedrenja. Kako tropska odredišta postaju sve popularnija a velike charter kompanije ustanovljavaju svoje baze u tropskim azijskim i afričkim morima za očekivati je da će aklimatizacija u budućnosti biti značajan problem.
Jedrenje nije ograničeno samo na tople zone. Postoji i velika populacija jedriličara koji jedre u severnim, hladnim okruženjima. Svi oni moraju naučiti kako se suočiti sa hladnoćom u dve različtie situacije:
- Na palubi, neodgovoran pristup hladnoći smanjuje zadovoljstvo i ugrožava efikasnost.

Eksperimenti sprovedeni na brodovima pokazali su pad sposobnosti za izvoñenje različitih zadataka koji je bio simultan sa padom temperature ruku. Kada je temperatura kože pala ispod 15ºC pojavio se i pad u snazi i u preciznosti pokreta ruke. Na svu sreću, moderna jedriličarska oprema je gotovo savršena za jedrenje u teškim vremenskim uslovima, ali nisu baš svi jedriličari u charter turizmu voljni platiti značajnu količinu novca za takvu opremu. Iako im životi nisu direktno ugroženi, smanjena efikasnost i smanjene telesne sposobnosti svakako mogu imati neželjene posledice, poput ozleda ili nesposobnosti za izvršavanje nekih vitalnoh zadataka na brodu

- U vodi, čovek je u stvarnoj borbi za preživljavanje. Čak i u vodi za rekreaciono plivanje po svim standardima, poput vode tople 28ºC, ljudski život može biti ugrožen!
U svakom slučaju, jedriličar ne sme imati opravdanje da ne zna kako utopliti sebe i ne predvidi da će u hladnim vremenskim uslovima njegova efikasnost patiti.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 17, 01, 2009, 00:45:21 pre podne

OPREZ NA VODI

Odlazak na plažu ili bazen najbolji je način da se pobedi letnja žega,ali pri tom treba misliti i na - bezbednost Kad doñe leto, svi bi da su u vodi ili oko nje. Nije ni čudo - odlazak sa društvom na bazen ili plažu najbolji je način da se pobedi vrućina. Većina ljudi tada ne razmišlja o bezbednosti, a statistika to i potvrñuje. U uzrastu od pete do 24. godine, utapanje jedrugi po redu najčešći uzrok stradanja nesrećnim slučajem. Tokom 1997. u SAD je samo u potapanju čamaca nastradalo 819 ljudi. Mada ovi statistički podaci deluju vrlo sumorno, najveći broj nesreća vezanih za vodu može se izbeći poštovanjem svega nekoliko jednostavnih preporuka. Ne plivajte sami, bez obzira da li je reč o bazenu, reci, moru ili jezeru. Čak i najiskusnijim plivačima se dogodi mišićni grč, a tada je vrlo teško izaći iz vode. Kad je neko uz vas sigurno vam može pomoći ili bar dozvati pomoć. Takoñe je važno da poznajete svoje mogućnosti. Ako niste dobar plivač, ili tek učite da plivate, ne idite u dublju vodu u kojoj ne možete da dotaknete dno. Posebno ne pokušavajte da "držite korak" sa iskusnim plivačima. To nije uvek lako, naročito ako vas prijatelji izazivaju.Ljudski je imati želju za takmičenjem, ali kad je reč o vodi, takva potreba može biti krajnje opasna. Ako ste dobar plivač, pripazite na prijatelje koji nisu tome najvičniji. Ako vam se učini da su umorni ili da se osećaju neprijatno, predložite im da naprave pauzu za odmor. Najbolje je da plivate na mestima koja su pod nadzorom. Niko unapred ne može da predvidi promene struja, ili druge opasnosti, a spasioci su obučeni za sve vanredne prilike. Ako naiñete na oznaku "Ne skačite u vodu" ili "Zabranjeno plivanje", poštujte zabranu. Ako nameravate da skačete u vodu, prvo proverite da li na tom mestu ima skrivenih stena. Kad god plivate, nastojte da izbegnete ono opasno "previše" - da budete previše umorni, da se previše udaljite od prijatelja, da vam bude previše hladno, da previše boravite na suncu. Ako ste dugo po suncu vozili bicikl ili samo zadremali sunčajući se, ni ne pomišljajte da se rashladite skokom u hladnu vodu, jer
bi to verovatno izazvalo mišićni grč. Više ljudi godišnje nastrada na jedrenju nego u avionskim i železničkim nesrećama, ali uz malo zdravog razuma i vožnja čamcem može biti bezbedno zadovoljstvo. Pre svega shvatite da alkohol i voda nikako ne idu jedno s drugim, bez obzira da li ste na vodi ili u njoj. Jedna trećina nesreća na vodi izazvana je pijanstvom - činjenica da alkohol umanjuje sposobnost procene na vodi je još izrazitija. Američka obalska straža
upozorava na stanje koje naziva "jedriličarskim zamorom" - kombinacija vetra, buke, visoke temperature i vibracija čamca, veoma izcrpljuje. Ako se tome doda i alkohol, jedriličarski zamor postaje dvostruko, čak i trostruko veći. Za razliku od kopnenih puteva, na vodi nema oznaka, a vremenske prilike mogu biti nepredvidive, pa je vrlo važno da se reaguje brzo - ako ste popili koju čašicu, to nije moguće. Pre isplovljavanja obavezno recite nekom ko ostaje na kopnu kuda ćete ploviti i koliko namjeravate da se zadržite, za slucaj da se nañete u nevolji. Ako planirate dužu plovidbu, obavezno ponesite radio prijemnik i slušajte vremensku prognozu. Nemojte predaleko i ne zaboravite mobilni telefon. Niko nikada neće izvesti statistiku koliko je života spasila ova sprava, ali je broj sigurno ogroman. Voda nije najbolje mesto za pokazivanje hrabrosti. Ako ste se uplašili ili nešto ne znate, ne ustežite se da zatražite pomoć. Ako vam se u vodi dogodi mišićni grč, nastojte da ne paničite. Pokušajte sami da ga se oslobodite masiranjem, ili zovite u pomoć. Ako vam se čamac prevrne, takode je prvi savjet da ne paničite - neka od lakših plovila, kao sto su kanui ili lake jedrilice, lako se mogu ispraviti. Kod većih čamaca to, naravno, nije moguće, pa ih se držite dok ne stigne pomoć. U svakom slučaju, ako nemate dug staz u plivanju ili veslanju, nije naodmet da uzmete časove iskusnog trenera.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 17:58:01 posle podne

POREMEĆAJI KOJI NASTAJU UTICAJEM TOPLOTE

Pri visokim temperaturama u telu se dešavaju sasvim ozbiljne promene koje kod sportskih jedriličara utiču na rezultat a kod rekreativaca na sigurnost plovidbe.Temperatura tela reguliše se kardiovaskularnim sistemom, baš kao kod frižidera motor (srce) tera tečnost za hlađenje (krv) kroz cevi (krvne sudove u kožu) čime se uz znojenje odvodi temperatura iz tela. Toplota ubrzava metaboličke procese u telu što je poželjno u kratkotrajnim sportskim naporima ali je za dugotrajne napore kao što je jedrenje, izrazito nepovoljno. Temperatura u toku napora raste kako je intenzitet napora i njegovo trajanje
duže a temperatura i relativna vlažnost viši. Visoka temperatura vazduha je nepovoljna zbog toga što zbog potrebnog hlađenja dolazi do premeštanja krvi iz mišića u kožu tako da se povećava znojenje što lako dovodi do dehidracije. I gubitak soli je takođe veći kod neaklimatizovanih jedriličara.
Aklimatizacija je ustvari proces prilagodjavanja kojim se naš organizam prilagođava višoj temperaturi okoline a za koji su po nekim autorima potrebna dva ciklusa od po 60 dana. Ako znamo da se brod u čarteru iznajmljuje na petnaestak dana jasno je da kod visokih temperatura ustvari jedrimo neaklimatizovani. Na ovo se posebno pazi u vrhunskom jedrenju pa se ekipe ubrzano adaptiraju na te neuobičajene uslove. Za aklimatizacijski trening se obično koristi sauna. Dva puta nedeljno se provodi trening u sauni: 3 puta 6 - 9 minuta na temperaturi od 90 - 100 ºC i relativnoj vlažnosti vazduha od 10 - 20%. Izlaganje visokim temperaturama može izazvati niz poremećaja a ovde ćemo opisati toplotnu iscrpljenost.

TOPLOTNA ISCRPLJENOST
Posljedica je izlaganja visokoj temperaturi i neprilagođavanja organizma na širenje krvnih žila u koži. Ovo širenje krvnih žila u koži jedna je od prvih reakcija tijela na povišenu temperaturu okoline, pa tako dolazi do preraspodjele krvi iz središnjih dijelova tijela u periferiju, što može dovesti do kolapsa.
Alkoholizirana stanja, proljevi, povraćanja i jako znojenje povećavaju mogućnost toplotne iscrpljenosti. Unesrećeni je apatičan, često polukomatozan ili u nesvijesti, a može biti i uzbuđen, konfuzan i nemiran. Koža mu je blijeda, vlažna, orošena hladnim znojem, a znojenje može biti vrlo obilno.
Temperatura tijela je normalna ili neznatno povišena. Ovakvom stanju mogu prethoditi glavobolja, vrtoglavica, žeđ, slabost, mučnina, pomućeni vid, a ponekad i grčevi mišića. Prva pomoć pruža se tako da unesrećenog položite na leđa i podignete mu noge. Raskopčajte ga i smjestite u
hladniji prostor, ako je moguće, ili barem u sjenu. Ukoliko su prisutni i grčevi ili nagon za povraćanjem, treba mu dati vodu u kojoj je rastvorena jedna žlica soli na jednu litru vode, a ako je prisutna samo žeđ, daje mu se čista voda. Ukoliko ne dođe do brzog i potpunogoporavka, treba nazvati službu RADIO-MEDICO od koje ćete dobiti upute za upotrebu lijekova. Pojavu ovakvog stanja morate spriječiti nošenjem odgovarajuće odjeće i uzimanjem dovoljne količine tekućine svaki dan. Neaklimatizirane osobe trebale bi svaki dan, četiri puta dnevno uzeti sa vodom 1-2 grama kuhinjske soli (oko ¼ do ½ ravne žličice), a naročito za jako sparnih dana.

TOPLOTNI UDAR
Ovo je stanje koje može biti opasno po život, a javlja se kod naglog, prekomjernog povišenja tjelesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.Obično se javlja u situacijama kada je temperatura zraka visoka, a zrak zasićen vodenom parom. U brodskim
uvjetima do njega može doći u potpalublju pri radu motora ili pri izrazito sparnim danima, a osobito pri naporima ako odjeća nije prilagođena takvim uvjetima. Toplotni udar može početi naglo, bez najave. Koža je topla, suha i crvena, temperatura je visoka (40,5°C ili više), a puls ubrzan (čak i preko 160). Mogu se javiti i grčevi, zjenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Takvom stanju obično prethodi razdoblje u kojem unesrećeni osjeća vrtoglavicu, žeđ, umor, slabost i mračenje pred očima. U najtežim slučajevima može doći do nesvijesti, kome i smrti. Intervenirati morate brzo i energično, a pomoć se pruža rashlađivanjem unesrećenog. Ako je u potpalublju, treba ga iznijeti i staviti u hlad, skinuti odjeću, politi ga hladnom vodom i masirati. U tome budite uporni dok mu ne smanjite temperaturu - ne ispod 38°C (38,5°C rektalno). Temperaturu mjerite svakih deset minuta, a najpraktičnije je da to radite rektalno. Ponekad dođe i do prevelikog snižavanja temperature, pa će biti potrebno zagrijavanje, a ako se temperatura
ponovno previše povisi, ponovit ćete postupak rashlađivanja. Ako je pri svijesti i ako ne povraća, daju mu se hladni napici. Ako je u nesvijesti, okreće ga se u bočni položaj, a ako je došlo do prestanka disanja i rada srca, započinje se s reanimacijom.Savjetujte se s RADIO-MEDICO službom i unesrećenog obvezno prevezite do liječnika. Sunčanica i toplotni udar mogu se spriječiti odijevanjem primjerenim uvjetima koji vladaju na brodu (glavu
zaštititi kapom, a tijelo laganom prozračnom odjećom), a u potpalublju valja voditi računa o ventilaciji.

TOPLOTNI GRČEVI
Obično se javljaju kao posljedica intenzivnog i teškog fizičkog rada neaklimatiziranih osoba u ambijentu s visokom temperaturom. Neodgovarajuća odjeća također pridonosi ovoj pojavi što se javlja kada je temperatura okoline veća od 38°C. U takvim uvjetima dolazi do intenzivnog znojenja, što dovodi do gubitka soli iz organizma, a to opet izaziva grčeve. Nastup grčeva je nagao i unesrećeni obično pada na pod sa savijenim nogama. Zahvaćeni su obično listovi nogu, mišići ruku i trbušni mišići. Bol može biti tako jaka da unesrećeni zapomaže od bolova. Koža je blijeda i znojna, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanja. Grčevi obično dolaze u napadima i, ako ne interveniramo, mogu se ponavljati satima. Unesrećenog treba položiti na leđa, smjestiti u hladovinu, raskopčati ga i dati mu da pije zasoljenu vodu (jedan gram soli, tj.oko ¼ ravne žličice svakih 30 do 60 minuta s dosta vode, što treba ponoviti 5 do 10 puta). Toplotni grčevi sprečavaju se kako je u predhodnom broju opisano kod prevencije toplotne iscrpljenosti.

SUNČANICA
Nastaje izlaganjem glave izravnom utjecaju sunčevih zraka, a češće se javlja kod svijetloputih i ćelavih ljudi. Koža je suha i topla, a tjelesna temperatura je iznad normale. Javlja se glavobolja, crvenilo lica, šum u ušima, vrtoglavica, nemir, smušenost, a u težim slučajevima proširenje zjenica, omamljenost, nesvjestica i, na kraju, koma i smrt. Puls i disanje su ubrzani. Unesrećenog odmah treba smjestiti u hlad tako da bude u polu-ležećem položaju. Treba ga raskopčati, hladiti mu cijelo tijelo, a na glavu stavljati hladne obloge, najbolje vrećicu s ledom. Tijelo je dobro hladiti polijevanjem vodom, a tjelesnu temperaturu valja stalno kontrolirati. Kada tjelesnu temperaturu uspijete smanjiti ispod 38°C, možete prestati s rashlađivanjem. Bolesniku pri svijesti dajte hladne napitke, a kavu i alkohol mu zabranite. Upotrijebite lijekove protiv bolova (1 do 2 Paracetamol tbl., svakih 6 sati), savjetujte se sa službom  RADIOMEDICO,te krenite prema kopnu i najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 18:10:09 posle podne

PRVA POMOĆ

Prva pomoć je skup mera i postupaka kojima se spašava život i zdravljeunesrećenog. Ona mora biti efikasna, pružena brzo, po pravilnom postupku.
Nepravilno pružena prva pomoć može više naškoditi, nego pomoći unesrećenom.

VRSTE PRVE POMOĆI
• samopomoć
• uzajamna pomoć
• pomoc drugom licu

PRIBOR I MATERIJAL ZA PRVU POMOĆ
• 1 bočica alkohola ili asepsola
• 1 bocica rastvora joda i hidrogena 3%
• 1 kotur flastera
• 3 sterilne gaze, veličine 0.25m˛
• 1 gaza od 1m
• 2 zavoja širine 5cm
• 2 zavoja širine 10cm
• 1 elastičan zavoj
• 1 prvi zavoj
• 1 pakovanje trouglastih marama
• 1 pakovanje hanzaplasta
• 1 pakovanje vate 100g
• 3 sigurnosne igle
• 1 makaze
• 1 pinceta
• 1 lupa ili uvećalo
• 1 krema za sunčanje
• 1 serum (protiv ujeda zmije)
• tablete protiv bolova (analgetici - acetisal, analgin, andol)
• žilet
• 2 komada kremerovih šina
• esmarhova traka (platnena ili gumena)
• kompresivni zavoj

KRVARENJE
Krvarenje može biti spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje može biti:
• Kapilarno - krv se spontano zaustavlja i ističe u manjim količinama
• Vensko - krv izlazi jednako iz rane i tamnija je
• Arterijsko - krv izlazi u mlazevima, u ritmu rada srca i svetlocrvene je boje
Unutrašnje krvarenje je opasnije i teško ga je prepoznati. Bolesnik oseća vrtoglavicu,muka mu je, hvata ga nesvestica, ubrzano diše, na mestu rane (povrede) vidi sepodliv i otok. To je vrlo ozbiljno stanje i povređenog treba hitno odvesti lekaru.

OGREBOTINE
Ogrebotine su po učestalosti na prvom mestu medu povredama. Kod ogrebotina jeoštećen samo površinski sloj kože, pri čemu je prateća pojava kapilarno krvarenje.Krv se zaustavlja spontano. Manje rane se čiste hidrogenom ili rastvorom joda, aveće rane se zaustavljaju laganijim zavojima ispod kojih je sterilna gaza.

NAGNJEČENJA
Nagnječenja su povrede nastale tupim predmetima kod kojih koža nije povređena.Bolovi se ublažuju hladnim oblogama, a raznim kremama i mastima se postižeubrzano povlačenje potkožnih krvarenja.

DUBOKE OTVORENE POVREDE
Duboke otvorene povrede mogu zahvatiti tkivo sve do kosti. To su poslediceneopreznog rukovanja oštrim predmetom (nož, sekira). Prvo treba zaustaviti
krvarenje i dezinfikovati ranu, a u slucaju životinjskog ugriza smesta zatražitilekarsku pomoc. Kod dubokih ozleda vrata, grudnog koša i debelog mesa trebaizvršiti tamponažu rane i povređenog smesta preneti u zdravstvenu ustanovu.

STRANO TELO U KOŽI
Strano telo može biti: trn, kamenčić, iver... Tada se vadenje vrši sterilnom pincetom,ali ako je strano telo: nož, sekira, kolac, klin... ne sme se vaditi. Ranu zavitikompresivnim zavojem i povređenog hitno odvesti u ambulantu.

POVREDA OKA
Kod povrede oka, povređeni treba da miruje. Na oko staviti čistu gazu i preko njestaviti zavoj ili flaster. Ništa ne stavljati u oko (masti ili kreme) i povređenog povestilekaru.

POVERDA UHA
Kod povrede uha postupiti kao i kod povrede oka.

ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA
Krvarenje se može zaustaviti pritiskom na tačke digitalne kompresije i kompresivnimzavojem. Krvarenje se može zaustaviti i pritiskom na venu ili arteriju i to: ako krvari arterijska krv pritiska se na mestu bliže srcu od rane i suprotno, ako je krvarenjevensko pritiska se od rane dalje od srca.

PRELOMI
Prelomi mogu biti otvoreni ili zatvoreni. Kod otvorenih preloma prvo zaustavitikrvarenje, a zatim imobilisati povredeni deo. Kod imobilizacije treba dva susednazgloba staviti u nepokretan položaj. Prelom može da bude: naprsla kost, slomljenakost i najteži prelom je prelomljena kost na više mesta.

OPEKOTINE
Opekotine su povrede nastale delovanjem nekog zagrejanog tela ili neke hemijskesupstance (baze, kiseline). Opekotine se dele po težini povrede na:
• I stepen: najlakši - javlja se crvenilo i svrab
• II stepen: javlja se crvenilo sa plikovima punim žućkaste tečnosti
• III stepen: teža povreda - javljaju se žive rane
• IV stepen: tkivo je mrtvo i ugljenisano
Opečenu površinu treba očistiti i prekriti sterilnom gazom i zaštititi od moguceginficiranja laganim zavojem. Pri težim opekotinama se obratiti lekaru. Povredenomdavati što više tečnosti da pije.

SUNČANICA
Sunčanica je posledica prekomernog izlaganja suncu. Unesrećeni ima glavobolju,obuzima ga osecaj malaksalosti i nesvestice. Odgovara mu ležeci položaj u hladovini,sa raskopčanom odećom i hladnim oblogama na vratu i prsima. Davati mu dostatečnosti.

ZMIJSKI UGRIZ
Na mestu zmijskog ugriza prepoznajemo dve rupice i otok oko njih. Unesrećenogodmah odvesti lekaru radi davanja protivotrova.

KRPELJ NA KOŽI
Krpelj je veoma opasan jer može prouzrokovati teške bolesti. Odstranjuje sepincetom ili iglom i to tako što ga vrtimo u suprotnom smeru od kretanja kazaljke nasatu. Treba voditi računa da se krpelj odstrani u celosti što se može proveriti lupom.

TOPLOTNI UDAR
Toplotni udar nastaje kod osoba koje borave duže vreme u pregrejanoj prostoriji iliterenu sa visokom vlažnošću. Pomoć je ista kao kod sunčanice. Toplotni udarpočinje:
• pojačanim znojenjem
• zamorom
• otežanim disanjem
• nesvesticom

SPASAVANJE DAVLJENIKA
Prva pomoć se sastoji u tome što se davljenik što pre izvadi iz vode. Zatim trebanastojati da se iz njegovog organizma što pre izbaci voda (iz pluća). Davljenik sepostavlja glavom naniže, presavijen preko osobe koja pruža pomoc (preko kolena).Kada se davljeniku izbaci voda iz pluća, pristupa se veštačkom disanju i masaži srca,sve dok davljenik ne počne da diše ili do dolaska lekara. Posle svakog uduvavanjavazduha u grudni koš tj. pluca, sledi pet ritmičkih pritisaka na grudni koš.

SMRZOTINE
Smrzotine nastaju kada sama hladnoća oštećuje tkivo. Najčešće su smrzotinama izloženi prsti, uši, nos, zbog slabe cirkulacije. Prema dubini oštećenja tkiva, dele se na tri stepena:
• I stepen - koža je modroljubičasta ili bela, dok se povređeni žali na bol i utrnuće.
• II stepen - nastaju plikovi ispunjeni su krvavim sadržajem.
• III stepen - ošteđeno tkivo odumire, samo odpada pa nastaju rane koje teškozarastaju.

Prva pomoć se pruža tako što se vrši postepeno zagrevanje tela. Najbolje je delove tela koji su promrzli potopiti u hladnu vodu, a zatim polako dolivati toplu vodu sve dok temperatura vode ne bude jednaka temperaturi tela. Nakon maksimalno pola sata provedenih u vodi, promrzle delove osušiti, umotati vatom ili mekim pokrivačem i polako podići da se spreči razvijanje otekline. Ako su nastale rane, uviti ih zavojem. Korisno je izvršiti imobilizaciju, ako su u pitanju smrzotine ruku ili nogu.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 18:15:46 posle podne

VEŠTAČKO DISANJE

Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt, koja ako duze traje postaje prava smrt. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje, a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca.

Vestacko disanje
Pripremanje povredjenog za vestacko disanjeVestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje, sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna uslova. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta, nos, zdrelo, dusnik i krupne dusnice) prolazni, a drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom, narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima, tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti, jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica, a glava zabaci unazad. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti.

Metoda "usta na usta"
Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.
1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda "usta na nos"
Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos.
1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda "usta na usta i nos"
Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo).

Metoda pomocu ruku
Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih otrova.
Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.
1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki.
2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj.
3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od podloge.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Spoljasnja masaza srca
Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je  samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje.
1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i drugu.
2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.

Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca

Kada je spasioc sam
Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.

Kada su prisutna dva spasioca
Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.

Pomoc kod mehanickog gusenja
Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost, iskolacene oci, naporno i cujno disanje, pomodrelost lica i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican je polozaj ruku - unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju.

Pomoc osobama u besvesnom stanju
Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje.
Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta, jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje.

Pomoc osobama u svesnom stanju
Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko to ne pomogne, treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene). Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju, ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama.

Samopomoc
Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog kosa prislonimo uz ivicu stola, pulta ili slicnog. Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak. Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode disajni putevi.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 18:19:28 posle podne

MORSKA BOLEST  

Dosta vam je morske bolesti ? Možda ipak postoji lek!

Opšte mere prevencije protiv morske bolesti
1. Što manje kretanja
- poželjno je smestiti se u sredinu broda gde su pokreti najblaži
- smestiti se u polusedeći položaj
- pokrete glave i tela svesti na najmanju moguću meru
2. Smanjiti vidnu aktivnost
- fiksirati pogled na horizont ili neki drugi stabilni spoljni objekat
- izbegavati posmatranje predmeta koji se pomeraju
- izbegavati čitanje
- zatvoriti oči ako se nalazite u donjoj palubi ili zatvorenoj kabini
3 . Poboljšati ventilaciju i ukloniti štetne spoljne uticaje (biti na svežem vazduhu i duboko disati)
4. Smanjiti pokrete: izbegavati ili smanjtii ubrzavanja i usporavanja, okretanja i pomeranja plovila
5. Preusmerite pažnju
- biti za kormilom i upravljati brodom
- izvoditi neku mentalnu aktivnost
6. Prehrambene preporuke:
-izbegavati unos velike količine hrane na usta, uzimati male obroke više puta i izbegavati alkohol.
Lekovi:
Dekstroamfetamin, Dimenhidrat, Meklizin, Prometazin, Skopolamin hidrohlorid i Skopolaminski flaster
Nuspojave:
Pospanost je najčešći simptom, osim nakon simpatomimetika. Simptomi su obično povezani s dozom.

PRE UPOTREBE OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA VAŠIM LEKAROM ILI FARMACEUTOM

Bolest kretanja – kinetoza
Definicija
Bolest kretanja poznata je pod brojnim nazivima, kao npr. kinetoza, morska bolest, avionska mučnina, automobilska mučnina, sindrom loše adaptacije na pokret.
Bolest kretanja je normalan odgovor na pokret kad više centara tela (vidni,centar ravnoteže,osećaj za položaj u prostoru) različito doživljavaju pokret. Može se takođe javiti nakon kretanja kad se kretanje očekuje, a ne dogodi se već osoba ostane u mestu. Nastaje prilikom ubrzanog kretanja u raznim smerovima i kada ne postoji vizualni kontakt s okolinom.
U tom trenutku centar ravnoteže šalje poruku o kretanju, a centar za vid šalje poruku o mirnom sedenju u kabini broda, aviona ili automobila. Trećina do polovina putnika u avionu oseti smetnje tokom turbulencija.Strah ili teskoba olakšava pojavu simptoma, a neke su osobe sklone bolesti kretanja od detinjstva.

Simptomi
Razvoj simptoma varira u zavisnosti od jačine nadražaja i sklonosti osobe. Početni simptom obično je nelagodnost u gornjem delu stomaka, a nakon toga slede mučnina i povraćanje. Koža postaje bleda i javlja se znojenje i vrtoglavica. Pogoršanje označava pojačano izlučivanje sline, osećaj topline u telu, lakoće glave, često depresije i apatije. Dodatni simptomi su česti, ali variraju od sobe do osobe: puštanje vetrova, ubrzano disanje, uzdisanje, stenjanje, glavobolja, osećaj stezanja obruča oko glave, panika, konfuzija. Nakon nekog vremena se telo prilagođava (npr. osoba razvije morski "ljuljajući" hod). Većina osoba se prilagodi nakon 2-3 dana i simptomi nestaju, a kod 5% simptomi traju dok postoji kretanje..

Učestalost i rizici
Učestalost je manja od 1% tokom vožnje u velikom avionu do 100% tokom vožnje u brodu na nemirnom moru. Vožnja brodom najčešće uzrokuje bolest kretanja, a nakon toga vožnja avionom, autom, a najređe vozom. Do druge godine života je retka. Najčešća je od 3-12 godine, a nakon toga mnogo ređa. Žene su podložnije (1.7:1), a simptomi su češći tokom menstruacije i trudnoće. Lična sklonost ka razvoju simptoma najvažnja je u previđanju sledećih napada (3, 4). Sklonost povećavaju i okolne činjenice: slaba ventilacija, smrad, dim, ugljn monoksid. Diferencijalna dijagnoza i komplikacije
Navedeni simptomi mogu označavati i druge bolesti: poremećaji ravnoteže, gastroenteritis, metabolički poremećaji i trovanja. Na visini se može javiti i visinska bolest sa sličnim simptomima. Bolest kretanja trebala bi prestati nakon prestanka kretanja. Komplikacije su retke, a uključuju snižen pritisak (hipotenzija), dehidraciju, depresiju i paniku.

Lekovi za sprečavanje bolesti kretanja

Lekovi koji se uzimaju na usta trebaju se popiti pre putovanja, kako bi se na vreme postigla potrebna koncentracija u krvi.
Kad simptomi počnu, apsorpcija leka je otežana, a kad počne povraćanje - nemoguća je. Može se dati injekcija u mišić. Kad počnu teški simptomi, mogu se staviti čepići u otvor debelog crijeva ako injekcija u mišić nije moguća iz bilo kojeg razloga.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 23:26:07 posle podne

ALERGIJSKA REAKCIJA NA HRANU

Alergijska reakcija na hranu najčešće nastaje na alergene iz jaja, mlijeka, kikirikija, ribe, piletine, soje i brašna.

klinička slika

Simptomi variraju u intenzitetu i trajanju. Najčešće se javlja svrbež, crvenilo kože, grčevita bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, proljev. Može se javiti otežano disanje, suzenje oka i curenje nosa. Klinička slika može prijeći u po život opasan anafilaktički šok.

postupak

Kod blažih alergijskih reakcija, potrebno je samo ukloniti iz prehrane hranu koja je izazvala alergiju, prijeći na dijetnu ishranu i nakon nekoliko dana ponovo uvoditi, u malim količinama, hranu koja je izazvala alergiju. Simptomi postepeno i spontano prolaze. U težim slučajevima, uz dijetu treba otići k liječniku kako bi propisao medikamentoznu terapiju.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 23:27:58 posle podne

ALERGIJSKA REAKCIJA NA LEKOVE

Alergijska reakcija na lijekove nastaje kao odgovor organizma na alergene koji su u sastavu nekog lijeka. Lijek uzet na usta, rijetko izaziva težu kliničku sliku.

Klinička slika
Javlja se crvenilo, svrbež i urtikarije kože, otežano disanje zbog grča (spazma) dušnika i bronha. U teškim slučajevima takva klinička slika može se razviti do anafilaktičkog šoka.

Postupak
Otkriti koji je lijek izazvao alergiju
U lakšim slučajevima simptomi spontano prolaze kroz 12-24 sata.
Ukoliko je reakcija organizma na lijekove bila teža i bolesnik se nakon nekoliko sati ne osjeća bolje, obratiti se liječniku kako bi dobio odgovarajuću medikamentoznu terapiju.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 22, 02, 2009, 23:31:29 posle podne

ANAFILAKTIČKI ŠOK

Anafilaktički šok je najteži i po život opasan oblik alergijske reakcije. Uzroci: lijekovi, vitamini, sastojci hrane, pelud, ubodi insekta...

Klinička slika
Može se razvijati vrlo brzo i to sa otežanim disanjem koji uzrokuje otok dišnih putova, grč (spazmom) bronha. Vrlo česte su i promjene na koži i sluznicama (urtikarije, crvenilo i svrbež).

Postupak
Bolesnika staviti u ležeći položaj i osigurati prohodnost dišnih putova.
Odmah pozvati medicinsku pomoć.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 21, 03, 2009, 22:47:12 posle podne

UJED ZMIJE


U našoj zemlji postoje uglavnom dve vrste otrovnih zmija čijeg se ujeda teba bojati: šarka i kamenjarka ili poskok. Nijedna od njih nije mnogo velika. Šarka je dugačka oko 70 cm a kamenjarka je još manja. Šarka je poznata po karakterističnoj šari na leđima po kojoj je i ime dobila. Ova šara je izlomljena (cikcak) linija, tamnije boje, koja se proteže duž celih leđa. Kamenjarka ili poskok ima na nosu mali roščić. Kreće se naročito u malim poskocima. Taj skok joj je veći kad napada plen, zbog čega je narod i nazvao poskokom.

Otrovne zmije imaju jedan od dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice se izruči izvesna količina otrova u ranu.

U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.

Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

Šta treba raditi kod ujeda zmije?
Prvo treba izvući iz rane koliko je god moguće više otrov. To se može uraditi na dva načina. Ili se na ranu stavi čaša (ventuza), kao što se stavlja kod proboda ili se rana jednostavno isiše. Naravno onaj koji isisava otrov iz ove rane ne sme imati niti kvarne zube niti ranjiva bolna mesta. Inače rizikuje.

Druga stvar koju u takvim slučajevima treba uraditi jeste da se ujedeni ud (zmija najčešće ujeda za nogu ili za ruku ) dobro podveže i stegne odmah iznad ujeda. Ovu povesku treba na svakih 15 do 20 minuta prenositi za po nekoliko santimetara dalje od rane, odnosno bliže korenu uda.

Treće što reba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana.

Najvažnije od svega je da se osoba koju je ujela zmija odnese što pre lekaru, koji će joj dati serum protiv zmijskog ujeda.

Naslov: ???: PRVA POMOĆ - FIRST AID
Poruka od: skipper 21, 03, 2009, 22:49:51 posle podne

TROVANJA UGLJEN MONOKSIDOM


Prilikom sagorevanja uglja, ćumura i drva stvara se gas ugljen-monoksid. Ako se to sagorevanje vrši bez dovoljne količine kiseonika, stvara se otrovan gas ugljen-monoksid.

Trovanja ovim gasom relativno su dosta česta. Najčešća su slučajna ili profesionalna, a ima ih i namernih i kriminalnih.

Slučajna trovanja ugljen-monoksidom kod nas nastaju obično kada se žar od nedogorelih drva ili uglja unese u sobu u nekom sudu radi zagrevanja prostorije u kojoj se inače ne loži vatra. Trovanje može nastati i kada se zatvaranjem "cuga" spreči dolazak dovoljne količine vazduha u peći, radi sporijeg sagorevanja, ili pre nego što su drva ili ugalj dobro progoreli, ali su ovakva trovanja manje nagla. Trovanje se dešavaju hronično preko zime za vreme loženja peći, kada ne postoji dobro strujanje vazduha u grejanim prostorijama (nedovoljno provetravanje) ili kada se prostorije uopšte ne vetre. Slučajna trovanja ugljen-monoksidom mogu nastati i u prostorijama koje se greju ili se u njima kuva na gasu, Ako se plamen ugasi a dolaženje gasa ne zatvori.

Profesionalno se truju radnici u nekim rudnicima ili pored visokih peći i krečana kada u prostorijama nema dobre i stalne izmene vazduha. (uređaja za provetravanje) ili kada na pećima postoje pukotine.

Trovanja ugljen -monoksidom nastaju zbog toga što se ovaj gas čvrsto vezuje za hemoglobin u krvi i onesposobljava ga za prenošenje kiseonika iz pluća u tkiva, odnosno onemogućuje obavljanje disanja.

Kod prekih trovanja smrt nastaje vrlo brzo. Oštećena osoba se onesvesti čim udahne vazduh sa velikom količinom ovog gasa, nastupe konvulzije i smrt. Ako u vazduhu nema mnogo ugljen-monoksida, trovanje je postepeno i lagano. Oštećena osoba dobija sve jaču glavobolju, praćenu poremećajem vida i zujanjem u ušima, dok ne nastupe nesvest i smrt. Ako je gas prisutan u neznatnoj količini, trovanje se završi glavoboljom, nesvesticama, povraćanjem, paralizama i opštom slabošću, koji postepeno iščeznu kada trovanje prestane.

Otrovani ugljen-monoksidom imaju ružičastu boju kože i usana, koju zadržavaju i posle smrti.