Moja Ladja
E, ovako treba... => Majstorije i popravke - Uradi sam.. => Enterijer => Temu započeo: veljko 28, 04, 2010, 09:39:54 pre podne
-
Zanima me dali neko zna dobru farbu sa kojom bih ofarbao kabinu broda , Naravno da nije poliuretanska farba . Razmisljao sam o farbi za automobile, sinteticka . Dali je to dobra ideja . A inace se radi o beloj boji . Posto je to kabina ona je dosta izlozena suncu , pa mi se desava da obicna farba za metal matira i pozuti. A razmisljao sam da uzmem Zorkinu farbu za radijatore . Molim za savet .
-
Ja sam isto koristio Hempel.... hempel prirucnik (http://www.plovidba.info/forum/Pic/Attach/Hempel.pdf)
Firma: Ocean Color Novi Beograd
Adresa: Tosin Bunar 148
Grad: Novi Beograd
Broj Telefona - Telefon: 011 606 633
-
Kaže mi nekoliko ljudi da je zorkina za radijatore jako kvalitetna i da lepo može da posluži za tu namenu, ja se isto razmišljam.
-
Jel neko ima neko iskustvo sa ovim farbama, nisam nikad čuo za proizvođača ali imaju kompletan marin program http://www.pomoravlje-nis.co.rs/index.php?header=jahting&folder=siroka_potrosnja&subfolder=jahting&content_page=jahting_intro (http://www.pomoravlje-nis.co.rs/index.php?header=jahting&folder=siroka_potrosnja&subfolder=jahting&content_page=jahting_intro)
-
Bilo je na forumu i pitanja o tome da li se može koristiti Zorkin radijator lak za farbanje nadvodnih delova (kabina, kokpit).
Odgovor je: može.
Potrebno je u senci naneti jedan ili dva sloja laka. Ostaviti da se osuši na vazduhu i biće jevtinije nego da se koristi PU lak, a trajaće možda malo kraće.
I neće da promeni značajno nijansu na suncu - više će požuteti u mraku, ako čamac držite u nekakvom zatvorenom prostoru!
-
Evo da dam na jednom mestu kako treba bojiti čamac:
OPŠTA UPUTSTVA ZA BOJENJE
Da bi lepo i kvalitetno ofarbali čamac treba raditi pažljivo pridržavajući se upustava proizvođača boje o pripremi površine, nanošenju i nameni boje.
1. Pre upotrebe boju treba promešati. Mešanje laka (bezbojnog) nije preporučljivo jer time samo postižemo da nataložene nečistoće opet pomešamo sa lakom.
2. Kod primene dvokomponentnih boja, pre upotrebe treba dobro promešati osnovnu (A) komponentu, a zatim dodati katalizator (B) komponentu u određenom težinskom odnosu. Posle umešavanja komponenti dodati adekvatnu količinu preporučenog razređivača, koja zavisi od načina nanošenja (četka, valjak, špric...) Voditi računa o vremenu upotrebljivosti pripremljene smeše (naznačeno na ambalaži).
3. Četke treba da budu što kvalitetnije. Uvek koristiti što veću četku kojom se može dobro farbati. Prilikom farbanja četku držati pod uglom od 45o, jer tako ne ostavlja tragove.
4. Valjak mora biti od prirodnog (končanog) – kratko ošišanog krzna. Naime, ako je krzno dugo, unosilo bi vazduh u premaz što bi izazvalo mehuranje. Valjak od prirodnog materijala postojan je u jakim razređivačima koji ulaze u sastav dvokomponentne boje.
5. Nanošenje boje – špricanjem daje premazu dobro razlivanje i ravnomeran sjaj ali se postižu manje debljine i veći je rastur boje. Zato preporučujemo da se samo poslednji premaz nanosi špricanjem, a prethodne nanositi četkom i valjkom.
6. Pre početka farbarskih radova proveriti vremensku prognozu. Izaberite topao dan, bez vetra, sa temperaturom od 15oC do 25oC i maksimalnom vlažnošću do 70%. Vodite računa da ne dođe do kondenzacije vlage iz vazduha na pripremljenoj površini za farbanje ili na već obojenim površinama koje još nisu suve na dodir. Ako rosa padne na sveže obojeni čamac, premaz će izgubiti sjaj, a u gorim slučajevima pojaviće se krateri i pruge. Posebno su dvokomponentni premazi osetljivi na vlagu. Zato će Vam investicija u jednostavnu polietilensku nadstrešnicu iznad čamca višestruko kompenzovati trud i troškove za njegovu primenu.
7. Pre nanošenja novog sloja premaza, prethodni sloj obavezno prebrusiti brusnim papirom No 320.
8. Za razređenje uvek koristiti odgovarajući razređivač.
9. Poštovati vreme međuslojnog nanošenja premaza, naznačeno na ambalaži.
10. Antivegetativni premaz preko dvokomponentnog premaza nanositi u intervalu od 18-36 sati od nanošenja dvokomponentnog premaza.
11. Kod zaštite čamaca od aluminijumskog lima pre nanošenja preporučenog sistema zaštite, lim se mora odmastiti a zatim naneti reaktivni premaz WASH PRIMER.
12. Dok farbate morate biti odeveni u odeću od sintetike, čistu i bez nabora. Vunena ili pamučna vlakna iz radne odeće mogu biti uzrok defekata u premazu.
13. Nemojte pušiti dok farbate. U cigareti koja tinja pri pušenju, a usled pirolize razređivača i drugih lako isparljivih sastojaka boje stvaraju se jako otrovne stupstance koje će Vam brzo uništiti zdravlje.
PRIPREMA POVRŠINE ZA NANOŠENJE BOJE
Pre svakog bojenja proveriti u kakvom je stanju podloga. U slučaju postojanja mehaničkih oštećenja na ojačanom poliestru treba izvršiti sanaciju primenom poliestarskog Kita. Ako je stara boja gruba, ispoštena i ljušti se, treba je odstraniti; što se može učiniti na nekoliko načina:
- specijalnim sredstvima u obliku pasti,
- plamenom,
- brušenjem ili
- peskarenjem.
Skidanje stare boje specijalnim sredstvima u obliku pasti
Ovim pastama se skida stara boja sa čeličnih i drugih površina. Pasta se nanosi četkom ili lopaticom na površine sa starom bojom. Nakon 5-10 minuta stari premaz omekša i može se odstraniti špahtlom. Postupak ponavljati dok se sva boja ne skine. Zatim površine dobro isprati vodom, a nakon sušenja oprati odgovarajućim razređivačem. Pasta se mora potpuno ukloniti jer njeno prisustvo i u tragovima smanjuje prionljivost novog premaza, a time smanjuje i njegovu trajnost. Stara boja na ojačanom poliesteru ne skida se pastom. Jaki razređivači koji ulaze u sastav paste omekšavaju površinu ojačanog poliestra što dovodi do dubinskih oštećenja istih.
Skidanje stare boje plamenom
Pod dejstvom plamena (s desna u levo) stari premaz omekšava i bubri, te ga je lako odstraniti špahtlom. Budući da po odstranjivanju stare boje plamenom, u drvenim vlaknima i porama ostaje nešto boje, to drvene površine treba prebrusiti i brusnim papirom No 100. Brusiti duž vlakana. Tako grubo prebrušenu drvenu površinu izgladiti sa brusnim papirom No 220.
Skidanje stare boje brušenjem
Za skidanje stare boje mogu se koristiti ručne vibracione brusilice. Treba izbegavati kružne brusilice jer se njma vrlo teško postiže ravna površina. Brusni papiri (različitih granulacija) se koriste za skidanje stare boje i međuslojno brušenje. Hrapavost brusnog papira se označava brojevima od 40-600. Veći broj označava finiju hrapavost brusnog papira.
- Brusni papir hrapavosti 60-120 koristi se za odstranjivanje starog premaza koji su uklonjeni pastom ili plamenom.
- Brusni papir hrapavosti 100-200 koristi se za finiju obradu površina sa kojih je stara boja uklonjena plamenom ili pastom.
- Brusni papir hrapavosti 220 koristi se za brušenje stare “zdrave” boje pre nanošenja novog sloja.
- Brusni papir hrapavosti 280-320 koristi se za brušenje drvene površine pre lakiranja ili za brušenje osušenog međupremaza pre nanošenja novog sloja.
- Brusni papir hrapavosti 320-400 koristi se za brušenje između nanosa završnih premaza.
- Brusni papir hrapavosti 400-600 koristi se za otklanjanje manjih nedostataka u
završnom filmu. Posle ovoga dolaze sredstva za poliranje.
Skidanje stare boje peskarenjem
Peskarenje je najbolji način pripreme podloge za bojnje. Upotrebljava se grub i suv pesak, a pritisak treba da je između 4-5 bara. Nemojte peskariti ako nemate odgovarajuću zaštitnu opremu, jer je sat peskarenja (bez zaštitne opreme) dovoljan da se dobije silikoza. Peskarenje je primenljivo samo na betonskim i čeličnim površinama (debljine preko 1,5 mm).
ZAŠTITA PLOVNIH OBJEKATA OD ALUMINJUMA
1. Zaštita podvodnog dela i pojasa između dna i oplate plovnog objekta
- WASH PRIMER 1 SLOJ ( pa sačekati 24h)
- EPOKSI OSNOVNI .......................................... 1 sloj
- EPOKSI KATRAN ............................................. 2 sloja
- MAESTRAL ANTIALGIN ..................................... 2 sloja
2. Zaštita oplate, palube i unutrašnjih površina
- WASH PRIMER 1 SLOJ
- EPOKSI OSNOVNI .......................................... 2 sloja
- POLIURETANSKI LAK ..................................... 2 sloja
Ako na palubi želite neklizajuću površinu onda istu zaštitite kao i palubu od ojačanog poliestra.
WASH PRIMER – 1K – razrediti 20-30% i naneti. Ovo je jednokomponentni premaz, a razredjivač za njega je 5720. On je reaktivni prajmer, sa zadatkom da malo ogrubi površinu i omogući nanošenje novog sloja boje. Nakon 24h, naneti sledeći sloj boje (epoksi osn.).
EPOKSI OSNOVNI ILI FEROPOKS
EPOKSI OSNOVNI
Dvokomponentni osnovni premaz na bazi epoksi smola, poliamidnog sredstva za otvrdnjavanje i odabranih antikorozionih pigmenata. Korisit se za zaštitu suvih metalnih površina koje su prethodno peskarene ili mehanički očišćene i odmašćene. Odlikuje se velikom otpornošćuna vodu, industrijske gasove, kiseline, baze, maziva, goriva i mnoge ugljovodonike. U sistemu zaštite plovnih objekata – čamaca od čeličnog lima, je osnovni premaz za nanošenje među ili završnih Epoksi, Poliuretanskih emajla i kao osnova za poliestarske kitove i slično.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU:
Komponente se mešaju u težinskom odnosu A:B = 85:15. Pre upotrebe dobro izmešati komponentu A, dodati komponentu B i zajedno ih ujednačeno umešati. Masu razrediti odgovarajućim razređivačem i upotrebiti u roku od 6-8 sati. Nanosi se četkom ili špricem u 1-2 sloja.
RAZREĐIVAČ: 5610, razređenje 10-15%, dodavati samo u pomešane (A+B) komponente.
SUŠENJE: suv na dodir za 3-4 sata, ponovno nanošenje za 18-24 sata.
POTROŠNJA: 6-7 m2/kg za jedan sloj.
NIJANSA: oksidno crvena
PAKOVANJE: garnitura (A+B): 1kg
SKLADIŠTENJE: u suvom prostoru na temperaturi od 5oC do 25oC.
EPOKSI KATRAN – ILI BALASTIN
EPOKSI KATRAN
Dvokomponentni debeloslojni premaz na bazi epoksi smola i odabranih katrana. Zbog svoje veoma visoke nepropustljivosti na vlagu, vodu i kiseonik korisit se za zaštitu plovnih objekata, balast tankova i objekata koji su ukopani u zemlju. Koristi se u sistemu sa Epoksi osnovnim.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU: komponente se mešaju u težinskom odnosu A:B = 90:10.
Pre upotrebe dobro izmešati komponentu A a zatim dodati komponentu B i sve zajedno dobro izmešati. Masu razrediti odgovarajućim razređivačem i upotrebiti u roku od 6-8 sati. Nanosi se četkom, valjkom (končani) ili airless uređajem u 2-4 sloja.
RAZREĐIVAČ: 5610, razređenje 5-8%, dodavati samo u pomešane (A+B) komponente.
SUŠENJE: suv na dodir za 6-8 sati, ponovno nanošenje za 24 sata.
POTROŠNJA: 4 m2/kg za jedan sloj.
NIJANSA: crna
PAKOVANJE: garnitura (A+B): 3kg
SKLADIŠTENJE: u suvom prostoru na temperaturi od 5oC do 25oC.
POLIURETANSKI LAK ILI SUPERVEREKS
POLIURETANSKI LAK
Dvokomponentni poliuretanski završni premaz na bazi poliester-izocijnatnog veziva, odabranih pigmenata i pounila. Odlikuje se visokim sjajem, otpornošću na atmosferske i mehaničke uticaje, ne žuti. Koristi se u sistemu sa Epoksi osnovnim ili Pur prajmerom za zaštitu plovnih objekata od čelika i ojačanog poliestera.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU:
komponente se mešaju u težinskom odnosu A:B = 70:30. Pre upotrebe dobro izmešati komponentu A a zatim dodati komponentu B i zajedno ih dobro umešati. Masu razrediti odgovarajućim razređivačem i upotrebiti za 4-6 sati. Nanosi se četkom, valjkom (končani) ili špricem 1-2 sloja.
RAZREĐIVAČ: 5780, razređenje 12-18%, dodavati samo u pomešane (A+B) komponente.
SUŠENJE: suv na dodir za 8-10 sati, ponovno nanošenje za 24 sata.
POTROŠNJA: 8 m2/kg za jedan sloj.
NIJANSA: bezbojni i po RAL ton karti.
PAKOVANJE: garnitura (A+B): 1kg
SKLADIŠTENJE: u suvom prostoru na temperaturi od 5oC do 25oC.
MAESTRAL ANTIALGIN
MAESTRAL ANTIALGIN
Premaz na bazi sintetičkih smola sa vrlo delotovornim antivegetativnim svojstvima. Koristi se za zaštitu brodova, čamaca i jahti. Onemogućava pojavu algi i drugih biljnih obraštaja na zaštićenim površinama koje se nalaze u vodi. Nanosi se preko Epoksi-katranskog, Epoksi, Hlorkaučuk ili Poliuretanskog sistema premaza u roku od 24 -36 sati od nanošenja zadnjeg premaza iz navedenih sistema. Po nanošenju zadnjeg sloja Antialgina, trebalo bi u roku od 48 sati uroniti brod u vodu.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU: pre nanošenja masu dobro izmešati a zatim razrediti sa odgovarajućim razređivačem. Nanosi se četkom, valjkom (končanim) ili špricem u jednom do 2 sloja.
RAZREĐIVAČ: 5470, razređenje 10-15%.
SUŠENJE: suv na dodir za 2-3 sata. Preko Epoksi-katrana ili Poliuretanskog laka naneti u intervalu od 24 - 36h.
POTROŠNJA: 4-5 m2/kg za jedan sloj.
NIJANSA: oksidno crvena, tamno plava, bela.
PAKOVANJE: 1kG
SKLADIŠTENJE: u suvom prostoru na temperaturi od 5oC do 25oC.
NAPOMENA: po nanošenju kompletnog sistema, sačekati par dana da se boja potpuno osuši i umreži, a zatim plovilo spustiti u vodu.
(Primedba LSI: Obratite pažnju na malu kontradiktornost - u opisu postupka stoji da bi čamac trebalo spustiti u vodu najdalje u roku od 48 sati od nanošenja anitalgina. Meni su u Zorki potvrdili da u vodu treba spustiti čamac u roku od 24 sata ali nikako duže od 48 sati. Ipak, gore data napomena kaže nešto drugo, pa savetujem svima da se raspitaju pre nego što počnu da rade!)
-
Ja sam isto koristio Hempel.... hempel prirucnik (http://www.plovidba.info/forum/Pic/Attach/Hempel.pdf)
Firma: Ocean Color Novi Beograd
Adresa: Tosin Bunar 148
Grad: Novi Beograd
Broj Telefona - Telefon: 011 606 633
hempel jeste poliuretanska farba...
-
Hvala na edukaciji i na savetu. A hempel nije za mene :)
-
TREBA MI HITNO SAVET!
Da se nadovezem posto je tema skoro ista:
Izvukao sam camac i sad ga spremam za farbanje, kupio sam Zorkinu epoksi osnovnu i sad treba da skinem alge i da malo osmirglam pre nanosenja osnovne.
Pitanje je sledece: Na limu je stara epoksi u dobrom stanju ali ima tackice rdje poput bubuljica tu i tamo. Na tim mestima je lim pojeden oko 0.1 -0.3mm. Da li da prvo ta mesta namazem antirostom pa onda da ispunim poliester gitom pa da farbam ili prvo antirost pa farbanje pa git pa opet farbanje?
Ne znam da li treba da sperem i kako antirost kad pobeli?
-
ako kratere ,tj. bubuljice izbrusiš do belog metala antirost nije potreban jer epoksi osnovni ima tu funkciju, nevidim ni razlog za gitovanjem , ali ako baš hoćeš ide brušenje , feropoks git, feropoks. Izbegavaj git tipa soft jer on upija vlagu , koristi gitove tipa poliester git sa vlaknima . moj savet ti je da koristiš posle feropoksa epoksi katran -balastin pruža mnogo jaču zaštitu nego samo feropoks
-
ako kratere ,tj. bubuljice izbrusiš do belog metala antirost nije potreban jer epoksi osnovni ima tu funkciju, nevidim ni razlog za gitovanjem , ali ako baš hoćeš ide brušenje , feropoks git, feropoks. Izbegavaj git tipa soft jer on upija vlagu , koristi gitove tipa poliester git sa vlaknima . moj savet ti je da koristiš posle feropoksa epoksi katran -balastin pruža mnogo jaču zaštitu nego samo feropoks
u principu se slazem samo jedna primedba, feropoks je isto sto i epoksi osnovni, dakle preko njega normalno ide epoksi katran za podvodni deo ili PU lak za nadvodni (nista za radijaore, sem ako imas radijator na brodu :) )...do sad kad sam gitovao isao sam prvo sa vlaknima pa u veoma tankom sloju bez vlakana cisto da poravna hrapavu povrsinu vlakana i pokazalo se kao dobra kombinacija...git sa vlaknima je elastican i trpi blago uvijanje lima...
sto se tih "bubuljica" tice pod hitno nabavljaj magnezijum protektor, galvanske struje su jedini krivac toj pojavi (izgleda kao da je neko cigarom buskao)...najgore je sto nekad zna lim toliko da se istanji u tim kraterima da srafciferom lako prodjes kroz trup na mestu bubuljice a okolo zdrav lim...inace antirost pocrni kad zavrsi sa procesom, dokle god je beo, treba ga obnavljati...
-
Jedna napomena u vezi gita.Poliester gitovi,a postoje dva tipa sa i bez vlakana
identicno se ponasaju na vlagu.Upijaju mislim oko 2 promila.Git sa vlaknima je pre-
dvidjen da se nanosi u debljem sloju,jer vlakna sluze kao armatura i sprecavaju pu-
canje.
Jedino ako koristis epoksidni git on je 100 posto vodootporan.
-
Slazem se sa savetima ali imam jos pitanja:
Gde da kupim epoksi git?
Ostrugao sam i namazao antirostom jer nisam mogao da ostavim osmirglan lim dok sve ne osmirglam a nemogu brzo celog da ga osmirglam. Koristio sam brusilicu sa metalnom cetkom (oblik zvezde sa uvrnutim zicama u krake). Sada je smirglanje gotovo i namazan je antirostom da prenoci dok se oporavim. Tamo gde je ostala osnovna boja malo je lepljiv antirost.
Da li da ga operem nekim benzinom ili cime vec?
Nameravam da predjem slajfericom smirgla "80" pre epoksi osnovne pa mozda i ne treba da perem taj antirost?
Posle samo prasinu da skinem, krpom i mazem epoksi.
Da li mi treba razredjivac (uzeo sam jednu konzervu da imam ako treba)?
Da li mogu da koristim sundjeraste valjcice ili ce se raspasti?
-
Epoksidni git prodaje hempel,ima prodavnica u tusinom bunaru,valjda se zove
Okean ili tako nesto.Ili da ga sami pravite.Sada je postao Pera garmin ekspert,konsul-
tovati ga.
-
Slazem se sa savetima ali imam jos pitanja:
Gde da kupim epoksi git?
do utorka na zalost nigde :(
-
Evo sta sam hteo da gitujem, moram da stavim elektrode obavezno, :agree:
-
Kako je lepa ova zadnja slika. Svaka čast
-
uh, da druze to je to...magn. protekt. imas u beomarine radnji, mislim da su u svim drugim radnjama cink proekt...a to ti ne treba...u krajnjem slucaju mozes na buvljaku da uzmes magnezijumsku sipku za bojler (ista funkcija)...ina na sebi ima navoj na jednom kraju pa je pricvrsti negde gde ce ti biti koliko toliko dostupno (ispod zadnje platforme i sl.)...bitno je da bude u vodi i da je u kontaktu sa metalom (!) , nikako preko farbe...zavari neki nossac na platformu
-
Vinklic zavaren na zadnju platformu pozadi. Nosice dve paralelne sipkice za bojler. Mogu da kontrolisem istrosenost i da zamenim iz camca a nece kociti pri voznji ni kaciti kese i djubre.
-
Vinklic zavaren na zadnju platformu pozadi. Nosice dve paralelne sipkice za bojler. Mogu da kontrolisem istrosenost i da zamenim iz camca a nece kociti pri voznji ni kaciti kese i djubre.
to je to :good:
-
Pade mi na pamet ideja da kada se camac dugo ne koristi moze da ima dodatnu zastitu, ako se poveze magn. protektor nekom zicom pa se uroni s pramca preko palube. Naravno zica je povezana na masu camca pa ima dodatnu zastitu s pramcane strane.
Kad se isplovljava samo se izvuce napolje.
-
marke gde si nasao te sipke za bojler ?
-
marke gde si nasao te sipke za bojler ?
Ja uzeo na buvljaku, komad 250 dindži, moraju malo da se obrade ali jedno 5-6 komada i to bi moglo da bude to :)
-
I ja sam uzeo na buvljaku ali zasto 5-6 komada kada je povrsina samo jedne sipke velika koliko i namenski protektori za camce. Mislim da je jedna dovoljna za 7m camac a dve bi trebalo da su sigurno dosta.
-
I ja sam uzeo na buvljaku ali zasto 5-6 komada kada je povrsina samo jedne sipke velika koliko i namenski protektori za camce. Mislim da je jedna dovoljna za 7m camac a dve bi trebalo da su sigurno dosta.
Koliko sam razumeo trebalo bi po težini a meni se vrti cifra da je za mene potrebno min. 300-400g. Nemoj da me držiš za reč to sam mislim ovde negde na forumu čuo
-
bolje vise nego manje .... ici cu i ja ovih dana da kupim ...
nego posto mora da budu u vodu da li i spoj sa koritom mora da bude u vodi ? da znam da li da vadim brod iz vode ili ne :)
-
Jacina reakcije zavisi od povrsine dodira sa vodom a od tezine zavisi koliko ce da traje jer se trosi.
Velicina - povrsina protektora zavisi od poodvodne povrsine camca koji se stiti.
E sad ako pronadjem i neku formulu stavicu je.
-
Protektor radi u dodiru s vodom, spoj ne mora da bude pod vodom samo nadvodni deo nece nicemu sluziti.
-
Nisam pronašao podatak da li se i za čamce od aluminijuma preporučuju protektori.
Da li znate nešto o tome?
-
mislim da ima i za njih ali ne znam koji materija.
-
za almg preporucuju magnezijumske protektore,ima ih u Beomarine,ko sto Jerry rece,raznih dimenzija i cena.Takodje se raspitajte po vecim stovaristima,pojedini su imali cistog magnezijuma u seckaju ih :)
-
Da li je 24 casa maksimum ili minimum izmedju nanosenja prvog i drugog sloja. Ako je maksimum moram odmah na posao????
-
Da li je 24 casa maksimum ili minimum izmedju nanosenja prvog i drugog sloja. Ako je maksimum moram odmah na posao????
Prema uputstvu koje sam dobio iz Zorke, svaki naredni sloj trebalo bi naneti u roku do 24 sata (samo je u slučaju antialgina navedeno 24-36 sati.
Ipak, sve to zavisi od temperature vazduha i brzine kojom se boja suši. Obično je to od nekoliko do osam do deset sati da se sloj osuši "na dodir" ili na "vezivanje prašine", a onda sve ostalo je vreme lagane polimerizacije (vezivanja, umrežavanja) pri čemu boja poprima svoje konačne osobine.
Ako je temperatura okoline viša, vreme vezivanja je kraće.
Ukoliko se proces vezivanja završi, naredni sloj će se teško vezati za njega. Zato se i preporučuje da to bude unutar tih, pomenutih, 24 sata.
-
E to me i buni na kantici boje pise sledeci sloj naneti posle 24h.?
-
Posto su boje na istoj bazi zar novi premaz malo ne otapa (povrsinski) prethodni sloj i tako se vezuje.
-
Boja prestaje da bude lepljiva na dodir i na prašinu posle nekoliko sati ali proces vezivanja traje na temperaturi od oko 20oC i po nekoliko dana.
Medjutim, kako temperature u veme farbanja umeju da budu i znatno više, vreme vezivanja se skraćuje. U zavisnosti od vrste boje (od njenih komponenata) to može da bude i drastično.
Zato proizvodjači daju ta uputstva u kojima kad kažu do 24 h onda su tu uvek podrazumevana manja odstupanja (sat-dva ranije pa čak i kasnije ako je hladnije vreme) i ako se u tim intervalima nanose sledeći slojevi konačni rezultat bi trebalo da bude dobar. Medjutim, ako piše do 24 h, a naredni sloj se nanese posle 36 h ili kasnije, tada već može da se desi da se novi sloj ne veže dobro za onaj prethodni.
-
Lepo pise "naneti sledeci sloj POSLE 24h" a ne do 24h to me i buni. Kako god danas nisam stigao da predjem drufgi put pa cu sutra pravo s posla na farbanje.