Кад сам ја пре 40 и нешто година решио да се женим, планирао сам да до села Багрдана по младу одем лађом. Ех... да сам сачекао да канал направе, још бих момак био.
Онда сам ташти обећавао да ћемо мало чешће долазити у посете кад будемо могли белом лађом...
Шта мислите како би комшије у Багрдану гледале кад код моје таште дође
"на белу лађу"?
Па док се, у почетку, у она давна времена, још и могло до Сталаћа, после од Мораве направили колектор за спровођење канализације из свих поморавских насеља, па онда нисам хтео да прљам лађу (зато сам одложио куповину за нека боља времена).
Видећи да ће ми и живот проћи пре него што тај лепи сан постане стварност,
ја сам ипак себи лађу купио.
Сад се мислим нешто - пластичан је чамац, неће га ваљда осмоза појести пре него што заплови каналом низ Мораву?
Па ваљда неће, новог сам га купио, потрајаће још једно 20-30 година, а дотле... можда и овај
буде жив. И тад ћу се радовати кад видим
и
(чему ли ћу се више радовати?)... Хајде, одох ја на Дунав, леп је дан свануо...
