Nautika opšta... > OPŠTA DISKUSIJA

Скелеџијина прича

<< < (12/25) > >>

Zoran Marinković:
 :friends:

Vidim da sam i ja pogrešno shvaćen. :this:

Ni jedno plovilo na ovoj planeti nije 100% sigurno....I najsigurniji brod (Titanik) je pao na prvoj plovidbi.
Moje prvo plovilo je bio KANU titelske proizvodnje, što znači da je rađen po svim zakonima i propisima, a najmanje je sigurno plovilo, čak nisam siguran da podleže registraciji i ne znam da li se uopšte polaže neki ispit za korišćenje.
 
Ako se setimo našeg Olimpa i pokušamo da izračunamo koliko je sati, dana i kilometara prešao - baš je čudo da je uopšte živ.

Pre nekih godinu dana na drugom forumu, na temu kanua sam pisao sledeće :  (citiram)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav našem Olimpu !

Moram biti iskren prema tebi, kao i prema sebi !  Svaki put kada pogledam tvoje reportaže prvo ti zavidim do neba i obuzme me tuga i sećanje na moj kanu,
moje prvo plovilo koje sam u životu kupio i u kom sam učio moje sinove da veslaju. 012

A evo zašto ga više nemam :

Pre nekih 25 godina sam kupio kanu koji je rađen u Titelu, firma PREMIX, verujem svima nama poznata. Pre toga sam godinama ostavljao silan novac na moru
vozeći svakojake sandoline, i to svake naredne godine sa još više žara, tako da mi nije bilo spasa :  kupio sam sopstveni kanu.

I onda su počeli problemi :

Titelski kanui imaju potpuno oblo dno, bez ikakve uzdužne letvice da bi sekli vodu i usmeravali kretanje kanua. Nedostatak pomenute tzv kobilice je u mnogome otežavalo
održavanje pravca, odnosno upravljanje čak i kada nema vetra. Donekle se mogao koristiti na mirnim vodama i kanalima, ali na Tisi i Dunavu je bila noćna mora.
Uporno sam se trudio da ga koristim takvog kakav jeste, ali se početni elan istopio kao pahulja u paklu.
Razgovarao sam sa nekim majstorima da ga doradim ugradnjom letvice i nanošenjem sloja plastike, a oni su sve to dizali na nivo svemirske tehnologije
i tražili za doradu više nego što sam platio nov kanu.

Sve bi to nekako i izdržao, dok jednog dana iznenadni vetar nije počeo da ga nekontolisano nosi po Tisi, kao suvi list, i to zajedno sa mojim sinom, koji je bio
novopečeni plivač i još noviji veslač. Sam Bog zna kako sam uspeo posle nekoliko stotina metara da ga konačno uhvatim, zadnjim trunkama snage. Skoro da sam se onesvestio od umora i straha. Sva sreća da sinu nije ispalo veslo van kanua. Ni nesećam se kako sam se popeo u kanu a da ga ne izvrnem, verovatno me je vodila neka viša sila.

Dve nedelje sam se noću budio u znoju i buncao, jedva sam se nekako smirio i opustio.

Onda je nastala jedna duuuga pauza, dok nism ponovo spustio kanu u vde kanala DTD. Terao sam sebe da potisnem sećanja, nisam dozvoljavao da sada mlađi sin
vidi strah u meni i da odustane od lepote zvane Veslanje.

Kada jednostavno nisam uspeo da mu objasnim kako se vesla kanu sa fabričkim nedostatkom posle ko zna koliko pokušaja, odveo sam ga u jedan kajakaški klub i on je odmah prvi dan video o čemu sam govorio, i velao kajak po celom Dunavu bez ikakvih problema.

Naravno da sam kanu na kraju "prodao". Zašto pod navodnicama : Došao je jedan mladić sa nekim starim jugićem i pitao me da li prodajem kanu.
Ništa čudno, rekli bi, dok mu nisam video sjaj u očima, i to onaj koji sam ja godinama gledao u ogledalu kada sam kao dečak veslao sve i svašta a najslađe sandoline na moru.

To je u meni porušilo sve barijere. Pitao me za cenu. Dugo sam ćutao i gledao momka, i onda ga pitao koliko je on mislio da može platiti.
Iznenađen mojim pitanjem se preračunavao i sa nekom zebnjom mi je rekao da bi nekako mogao izdvojiti 200 maraka (u to vreme), pravdajući se time da mora poravitinešto na jugiću.

 -"Je li može 100 maraka" - pitam ga onako zbunjenog i počeo da tovarim kanu njemu na krovni nosač. Ono oduševljenje u njemu pamtim i danas.

Posle mi je bilo žao što mu nisam vratio i tih 100 maraka, ali već je bio otišao presretan i zadovoljan, mnogo više nego što sam ja bio kada sam ga kupio.

Ostaje mi samo da se nadam da ga je poslužio bar upola onako kako sam mu ja to poželeo.

I sada posle toliko godina čitam tvoje reportaže i doživljavam ih onako kako sam ja maštao o tome kao dečak.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako uporedimo ta dva plovila- Skeledžijin splav je pojam sigurnosti za titelski kanu.

Još jednom podvlačim - UVEK SE MORA BITI MAKSIMALNO OPREZAN, I NIKADA NEĆE BITI DOVOLJNO OPREZA što opet ne znači da se treba odreći i sličnih avantura.


P.s. Izvinjavam se LSI-ju iliti našem Lazi što sam napisao duži post.... :lol: neću više... časna :pioneer:

skeledzija:
Pozdrav !
Eto i moj novi promašaj,a imam ih pun tavan tokom života.
Pošto ja nemam ladju,nije mi mesto medju "ladjašima"-trebali ste me upozoriti na to,pa da me oma banujete,pa ne bi došlo do ovih ,nekih neygodnih rasprava.
 A što sam 4 godine vozikao splavom u močvarnom delu i plićaku,gde čamce ne mogu,mislim da nisam mnogo zgrešio o zakon.Čak sam i radne akcije organizovao tim splavom,pa smo skupljali smeće i pet boce pobacane duž obale rečice,što su savesni ribolovci i izletnici zaboravili sobom poneti.Tokom svog rada,znao sam poslati poljočuvara da pretura smeće po ataru,pa sam na osnovu nekih nadjenih dokumenata (dopisnica,razglednica) terao "vlasnika" da ukloni svoje smeće.Naravno,da sam bio mržen od sve većeg broja ljudi.Ali bar sam postigao,da i danas se još organizuje svakog proleća skupljanje smeća.
 Posredstvom svog rada,borio sam se protiv zalivanja velikih površina zemlje iz bušenih bunara.A pored reka i kanala se ne zaliva.I kada sam ih suočio sa činjenicom,kako za jedan hektar zemljišta godišnje utroši pijaću vodu količinu dovoljnu za tri godine sela sa 2.ooo stanovnika.A to je bilo 2o god.pre,a danas vidimo,sve nam manje čiste vode.Pa sam hteo zabraniti pored reka i otvorenih voda upotrebu herbicida i pesticida (čudili se svi ,kako posle obilnih kiša dolazi do pomora riba),a nisu shvatili,kako se voda slila u reku,noseći sve te otrove.
 Užasne borbe sam vodio protiv divlje seče drveća,zbog toga imam stitinak "neprijetelja ",pa sam i tu gubitnik,zakon ni ušima ne mrda ispod štete 15.ooo din.Stablo od 5o god.pa ima 4 kubika,pa vredi 12.ooo.
A po mom predlogu,kako bi odredio vrednost godine x 1.ooo din,jednako je 5o.ooo din.Izbačen sam sa mojim predlogom.
 Pošto sam se upustio već u svoj bla-bal truć,evo primera mojih promašaja:
 Pre 4o godina sam napravio sebi roto kosačicu za oko kuće (lenj sam za ručno košenje)na beny motor,p nakon godinu se setih pa stavim elektromotor.Bio sam popljuvan,kako nisam normala,kako je struja opasna za
život itd...a danas ista ima u pogotovu svakoj kući.
 Isto tada sam sa mojim mehaničarima izradili jednu polj. mašinu,ja (naivan) pokazao jednoj fabrici,došli stučnjaci,pogledali,poslikali,pa videće i tako.Nakon mesec dana se ista ta konstrukcija pojavila na tržištu kao njihov patent,i dan danas se proizvodi.
 Pre 2o god. sam opet nešto "sanjao i maštao",para nisam imao za izradu a projekta,pomoći nije bilo,a trebalo je prototip da se patentuje i zaštiti za silne novce.Opet mrka kapa,a tada već nisam dao na slikanje onako iz prijateljstva.I potpuno sam digao ruke.Ja svima pomažem,a ostadoh sirotinja.
 I tako,usput sagradio (skoro sam) šest kuća u selu,i to od temelja do dimnjaka (triput pao sa krovova :diablo:)
izradio tridesetak kupatila u ono vreme,a to sve samo iz prijateljstva,možda za poneku kaficu.A svi ti prijatelji nekako su se uzdigli iznad mene,pa danas ih nema već....
 A ima toga još,ali što da Vam dosadjujem,komšija nastavnik,u životu ne ekser nije zakucao,danas u penziji šeta se sa nekim blesavim džukcem,a verujem da je srećniji o meni.Jeste da je 15 puta išao da položi vozački za auto,pa nije uspeo.
  Ni taj splav ne bi bio predmet rasprave ovde,da ,kako sam rekao zet je odneo na Tisu,i rekoh valjad ću ovde naći svoj mir,pa ispade opet naopačke.
 I cele sam noći preturau po netu,pa video turistički splav na drini sa 15 putnika,bez ijednog pojasa,pa video kako sam možda u glavi i prednjačio ispred ovih....i verovatno znate za ove sprave.Znam,drugi materijali,druga tehnika.Ali osnovna zamisao je slična,jedino što sam ja zaostao sa razvojem.
  A je,nisam ovde da se isplačem ,eto izašlo je iz mene .Da bilo šta lažem ili preterujem,nema smisla,niti da se dokazujem i hvalim.Samo kada pogledam unazad,nešto nemam više snage za snove i maštanja.
http://www.easyfloat.hu/i/1.jpg

mossi:
Pa to sam i spomenuo u svom postu: Easy Float to je već ozbiljna dimenzija.
Tj. tvoj splav ima malu zamerku: malo je mali, i nema pravi nosač za motor!

I to je to. Više primedbi nemam!
Samo ne zaboravi: Balaton NIJE Dunav.

mossi:
Ali kad malo bolje pogledaš sliku šta vidiš:

1. decu u kupaćem
2. par stolica
3. lik koji peca u kupaćem
4. motor bez zaliha goriva

To znači da oni nisu odmakli više od 500m od mesta odakle su krenuli, a ne 300-500km!
Tebi (svakom) treba:

1. Hrane
2. vode
3. goriva
4. šator ili krevet
5. pojasevi
6. sidra
7. vesla
8. kanapi
9. posudje
10. garderoba
11. ćebad ili vreće
12. suncobran
13.
14.
15.

Dopiši sam sve što misliš, tj dopisaće ostali članovi.

Vidiš li ti to na tom Madjarskom splavu?
Imaš li mesta za tako nešto na svom splavu?
Dodaj na sve to talase od metar i način da sve to ostane NA splavu suvo i čitavo.

Nije to baš tako jednostavno.

 :drinks:

LSI:
Gospodine Janči,

Čitam ovo što ste napisali i pitam se šta je to ušlo u ovaj naš svet i u ove ljude oko nas?
Zašto obični ljudi ne mogu da uživaju u plodovima svog rada, a kojekakav ološ prosperira?
Zašto obični ljudi imaju problema da vaspitaju svoju decu i svoje unuke na jedan običan, prizeman način, na način koji od njih stvara normalna ljudska bića?

Oko nas je sve više monstruma, lopova i ološa svih vrsta.

Tako je malo potrebno za uživanje u životu. Toliko malo je stvarno važno.
Mislim da će vaša deca i unuci odrasti sa najlepšim uspomenama koje će ih hraniti i u dubokoj starorosti.
To što se vi njima dali, to se parama ne kupuje.

I nemojte žaliti što su se drugi obogatili na vašim idejama.
Šteta je što vi niste mogli da uživate u rezultatima vašeg procesa razmišljanja ali ni oni lopovi neće ništa poneti sa sobom. A to materijalno što će iza njih ostati, nestaće kao što je i došlo.


Zaboravite na sva mudrovanja i savete koje ste ovde dobili i živite mirno i spokojno svoj život.
To što umesto ladje imate svojeručno napravljen splav ne čini vas manje nautičarem od bilo kog vlasnika ladje koja košta mnogo hiljada evra, ma šta o tome mislili i neki članovi ovog foruma.
Neki medju nama neće da prihvate činjenicu da je pojam nautike i nautičara mnogo širi od njihove spoznaje.
Veći ste vi nautičar na tom vašem splaviću od mnogih od nas.

Uživajte vi u svojim planovima. I pokušajte da ostvarite sve svoje želje u granicama mogućeg.
Rekao sam jednom i ponoviću - samo budite oprezni.



I da, kratko za deda Zorana - Samo vi pišite slobodno. Niko meni nije dao specijalnu dozvolu za duge tekstove. Pišite i ne brinite za moju sujetu - iznenadili biste se kad biste mogli da izmerite koliko je ona kod mene mala.
A sem toga, neka malo i vas kritikuju - što bi samo na mene bila povika?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana