Ribolov > Gde Pecate?

NASA JEZERA

<< < (2/4) > >>

deda:
Белоцркванска језера


  Недалеко од Беле Цркве, у југоисточном делу Војводине, у Банату, смештено је 7 вештачких језера (Главно, Врачевгајско, Шаранско, Шљункара…). Настала су вађењем шљунка са дна Панонског мора. Шљунковита обала и пешчане обале водама језера дају прелепу прозирну боју. Језера са околином су веома погодна за рекреацију и излете.

Изузетно су богата рибом (амур, смућ, шаран, сом…), те су за љубитеље спортског риболова прави изазов. Најпознатије је Главно или Градско језеро, које располаже ватерполо игралиштем, скакаоницама, тушевима, као и аутокампом. Плажа је делом бетонирана, док је на осталим језерима потпуно природна. На овом језеру организују се и летње школе пливања, роњења и једрења. Посебна вредност је чиста и бистра вода која се ретко где среће. Поред језера, купање је могуће и на рекама Нери и Карашу, док токови Дунава  и канала Дунав – Тиса – Дунав употпуњују доживљај у овом јединственом природном амбијенту.

deda:
Лудашко језеро


Лудаш, површине 387 ха и дужина 4 km, друго је највеће језеро Северне Бачке, налази се на додиру две природно-географске целине: Суботичко-хоргошке пешчаре и Средње бачке лесне заравни, на 12 km источно од Суботице.

Језерско окно настало је пре око милион година, тако што га је издубио ветар, а спречио је и даље отицање воде, заустављајући је међу пешчаним динама.Од искона, разноврсност животног простора језера и његове околине пружала је дом изузетно богатом биљном и животињском свету. Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Kиреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Влажне поплављене ливаде и само језеро на пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш, кога је данас скоро потпуно потиснуо са истока донесен блиски рођак сребрни караш, најпопуларнији плен међу спортским риболовцима. Овде живи 20 врста риба од којих и заштићени чиков.

Најпознатији представници птичјег света Лудаша су птице мочварице, због чијег присуства се од 1989. третира се као IBA подручје од међународног значаја за птице, површине 539 ха. Спада у обједињено подручје под називом „Суботичка језера и пустаре“ са листом од 11 врста које задовољавају међународне критеријуме. Мећу њима се издвајују: риђа и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка, бела и брката сеница, шеварски цврчић, који се гнезди само овде у нашој земљи у тршћацима језера и друге. Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра. Лудашко језеро је 1994. проглашено Специјалним резерватом природе, са површином од 846,33 хектара.

Археолошка истраживања показују да је на обали Лудашког језера било најстарије насеље у овом крају. Архаичне сеоске куће Лудаша, најстаријег салашарског насеља околине језера, припадају најјужнијој варијанти мађарског равничарског типа куће.

Због свог значаја и заштите природних вредности и одлика, а пре свега станишта птица мочварица, Лудашко језеро заштићено је као Специјални резерват природе.


ИНФО


ЈП „Палић – Лудаш“
Визиторски центар Лудаш
Преспанска 12, 24414 Хајдуково
тел. ++381 (0)24 754-000
www.ludas.rs

deda:
 Bovansko jezero

Površina 4 km²
Najveća dubina 50 m
Najveća širina 0,5 km
Najveća dužina 8 km
Vrsta jezera veštačko,
akumulaciono


Na polovini svoga toka, reka Moravica je pregradjena i od 1978. godine je nastala akumulacija Bovan (po istoimenom selu) ili Bovansko jezero kako ga svi zovu. Dugacko je oko 7 km, i pokriva nekih 500 ha vodene povrsine. Pri nultom (najvisem) vodostaju dubina kod brane dostize i 80m. Gorgnji deo jezera je plici, sa prosecnom dubinom manjom od 2m i predstavlja mresnu zonu za veci broj ribljih vrsta koje zive u jezeru. Nizvodno, jezero ulazi u tesnac, obale su strmije i dubina je znatno veca. Donji deo jezera se sa izlaskom iz tesnaca siri i cini nekoliko velikih i dubokih zaliva.

Veoma je bogato ribom i predstavlja najposecenije jezero u ovom delu Srbije. Juzno od Jagodine, preko Zajecara i Knjazevca, Krusevac i okolina, pa sve do Leskovca vecina ribolovaca iz svih ovih mesta dolazi na Bovansko jezero da okusa svoju ribolovacku srecu. Citav Nis sa svojih 4500 ribolovaca peca na Bovanskom jezeru. Broj ribljih vrsta je izuzetno veliki pocev od plemenitih vrsta: som, smud, saran pa zatim amur, tolstolobik, klen, grgec (bandar), linjak, mnostvo bele ribe: srebrni karas (babuska), deverika, bodorka (zutooka), beovica.

Inace, opstine Aleksinac i Razanj koriste vodu iz Bovanskog jezera za pice. Sto se tice opstine Sokobanja ona je u prethodnoj 2001. ucinila puno na ocuvanju kvaliteta vode reke Moravice, te je u oktobru 2001. ponovo ozivela i pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, deponija koja je bila nadomak Moravice se gasi i zatvara. Klanica koja je bila jedan od retkih zagadjivaca je prikljucena na kolektor, tako da slobodno mozemo reci da ce vode Moravice i Bovanskog jezera u narednum godinama biti jos cistije.

Sto se tice uslova pecanja na Bovanskom jezeru, moramo pomenuti da ovim vodama gazduje Savez organizacija sportskih ribolovaca «Juzna Morava II» sa sedistem u Nisu, cijim gazdovanjem ribolovci Sokobanje nisu zadovoljni. Inace «Juzna Morava II» je zakupila ovo jezero tako da je zvanicni vlasnik Bovanskog jezera do 2005.god

budens72:
Deda, čini mi se da slika jezera Sot, ne odgovara tom jezeru... Mnogo puta sam bio na sotskom jezeru i mogu reći da je jedno od najlepših na Fruškoj gori. Njime gazduje NP"Fruška gora" i zastupljene su skoro sve vrste slatkovodnih riba. Ono što bih istakao je da u jezeru ima kapitalnih primeraka štuke i soma, naravno i šarana i amura i naravno svih vrsta bele ribe. Ako vas put nanese,obavezno ga obiđite  :good:

ova slika koja je postavljena za jezero Sot mislim da odgovara jezeru "Bruje" koje se nalazi u Erdeviku. Takođe u Erdeviku postoji i veliko jezero "Moharač"(oko 70 ha) koje takođe ima kapitlnih primeraka soma,šarana i štuke

bugi:
Preskocili ste Gruzansko ili Knicko jezero
Ogromno je i puno kapitalaca
Licno sam se napecao stuka i smudjeva
Bio vise desetina puta i uzivao

A Bovansko jezero je isto super...bio i odusevio sa sa ekipom koja tamo varalicari...Nislije...pravi drugari

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana