Ribolov > O ribolovu, priboru, radnjama
Zimsko pecanje!
deda:
YU-FITNESS
Leti smo pretrazivali kamena uzvisenja preko kojih voda ubrzava i aerise se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su cista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrza, a smudj u isto vreme izuzetno racionalise svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlace smudja, ali moramo razlikovati njihovu "podobnost" u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova. Omiljeni "kamenjari" mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola nasih pecaroskih zelja. S jedne strane takva mesta mogu biti previse hladna, s druge gotovo idealna. Kojem ce se od ta dva carstva prikloniti "nas" kamenjar zavisi ne samo od njega vec i od brzine protoka vode preko njega, dubine, kolicine kamenja i slicno. Idealan kamenjar za zimski ribolov smudja izgledao bi ovako: iza pojasa proredjenog kamenja pruza se pescano dno limana, preko kojeg voda jedva tece. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smudj. Obicno se na takvim mestima, naspram samog spica kamenjara nalazi rupa posle koje strujanje vode posustaje. Krupniji primerci smudja se upravo tu ustremljuju na plen koji je skroviste potrazio u toj rupi, dok se sitniji primerci love kada se pretrazuje uzvodniji deo kamenjara. Vrlo je bitna i dalja okolina kamenjara koja moze znatno uticati na kolicinu ribe. s ****a koja se nalazi nizvodno od mesta na kome lovimo u mnogome moze uticati na brzinu toka na kamenjaru. s por usporava tok i odbija maticu reke dalje od obale. Ovo se moze vrlo dobro osetiti kada tuda provlacimo varalice, jer nam ih voda znatno slabije nabija u obalu. Dakle, na ocenu povoljnosti nekog kamenjara za zimski ribolov smudja veoma je bitna njegova okolina. Glinena ili pescana, ispregradjivana obrusenim stablima, prepuna podvodnim "stepenicama" (brinama), limanima, takodje su atraktivna zimska mesta za lov smudja. Da bi se na ovakvim mestima ulovio smudj potrebno je veliko iskustvo, znanje i strpljenje. cesto se desava da na 50 metara od obale koja je gusto ispregradjivana potopljenim stablima nema smudja ili je tu samo svratio, onako u prolazu, bez namere da nesto prezalogaji. S druge strane cesto cete na smudja naleteti kada pecate na delu obale koja je na izgled besprekorno cista (bez prepreka), a na njoj nabasate na stara potopljena stabla, gusto rasporedjena na relativno malom prostoru, koja se tesko uocavaju i po najnizem vodostaju.
deda:
INFORMACIJE IZ RIBLJEG ZELUDCA!
Pregledom sadržaja želuca kod ulovljenih riba možemo dobiti niz korisnih informacija, na osnovu kojih možemo planirati naredni izlazak na vodu ili dalji tok ribolova. Kod ribolovaca-mušicara to je uobicajeni nacin da saznaju cime se riba u tom trenutku hrani. Varalicari retko vrše analize prilikom ribolova i najcešce uvid u sadržaj želuca imaju prilikom cišcenja ribe. Analizom sadržaja želuca može se ustanoviti vreme hranjenja ribe, cime se hrani, na kojoj dubini i na kojim mestima. Ako je u želucu polusvarena ribica ili je sadržaj neprepoznatljiv, to znaci da smo u ribolovu bili u pravo vreme, kada riba pocinje da se hrani. Cela nesvarena ribica je znak da se riba pre nego što je ulovljena hranila, što znaci da je ribolov trebalo otpoceti ranije. Vrsta progutane ribice nas može uputiti na mesto na kome grabljivica lovi i to zahteva poznavanje staništa i ponašanja sitnih vrsta riba koje im služe kao hrana. Peš ili balavac su znak da se riba hranila pri dnu, a beovica nas upucuje da se pir obavio na površini ili neposredno ispod nje. Ako u želucu nademo polusvarenu ili prepoznatljivu suncanicu, bandara ili crvenperku, jasno je da je grabljivica neko vreme provela u stajacoj vodi u kojoj se i hranila. Na osnovu informacija o dubini i mestu boravka grabljivice može se odrediti metod ribolova, a vrsta i velicina nadene ribice su od znacaja za izbor vrste, velicine i boje varalice. Pregledom želuca smudeva hvatanih profesionalnim alatima ustanovljeno je da je osnovnu hranu smuda predstavlja beovica (66 procenata), zatim slede krupatica, balavac, bodorka i cikov. Na osnovu toga se može zakljuciti da se smud hrani tamo gde ima najviše beovice, a to su priobalje, srednji slojevi i površina. Kako po danu smud na takvim mestima ne boravi, namece se zakljucak da je njegovo vreme ishrane noc, svitanje i sumrak. Istraživanjem je takode ustanovljena i ispunjenost crevnog trakta po sezonama: prolece pun želudac 10,9%, jesen 13,2% i zima pun želudac 2,3%. Iz ovoga je ocigledno u kom periodu se smud najintenzivnije hrani i koji deo godine je najbolji za uspešan lov.
mossi:
Bravo Deda, dobri tekstovi, pogotovo prvi. :good:
:drinks:
deda:
--- Citat: mossi 10, 12, 2010, 10:50:42 pre podne ---Bravo Deda, dobri tekstovi, pogotovo prvi. :good:
:drinks:
--- Kraj citata ---
Kada te pohvali majstor kao ti onda prija!!
bugi:
:good: dobro napisano
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju