Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Regata Vode Vojvodine 2010

<< < (10/17) > >>

IKA:

--- Citat: Kapetan  07, 07, 2010, 16:24:14 posle podne ---dobra retrospekcija regate, samo ono sto mi je zao sto je prosek godina ucesnika oko 50 :( da li mladi imaju druga posla ili nemaju para za ladje  :sorry:

btw kako je izgledala organizacija , jel mozes vise o tome posto je svako iskustvo dragoceno  :good:

--- Kraj citata ---

ovaj post možeš da obrišeš. Nije mi jasno na osnovu čega si zaključio da je većina učesnika 50-ogodišnjaka!
Totalna zabluda u samom startu , koja i doprinosi da se na ovakve manifestacije neodazivaju . Nebih da sad izvlačim prosek godina učesnika ali veruj da je bilo učesnika i od 4 god i od 74 nepostoji pravilo za godine na regatu idu ljubitelji takve vrste druženja , plovidbe i uživanja u prirodi.
Pođi sledeće godine i iznenadićeš se da je većina učesnika mlađa od tih navedenih 50

IKA:
Željko neizrecivo mi je drago da smo se sreli posedeli ,popričali , i hvala ti na dopuni ove teme fotosima koje sam ja izostavio. Takođe mi je drago što upoznah Gocu.
Uderonjama sam imao čast da nas na odiseju poseti LSI veseli Laza sa svojom suprugom i kumom, sa kojima smo proveli izvesno vreme.Zamolio bih Lazu da i on postavi par fotografija jer ja zbog određene zauzetosti oko sređivanja kormilarskog dela broda nisam snimio taj susret.
Iskreno sam se nadao da ću u Somboru imati priliku da upoznam i Mosija ali na žalost to se nije desilo pa se nadam da će biti još prilika

IKA:
što se tiče organizacije regate organizator zaslužuje najviše ocene.Na samom početku regate organizator nam je uručio plan puta i program celog toka regate, kao i spisak svih učesnika sa brojevima telefona upravljača svih čamaca. Kao poklon podelili su nam svakom plovilu po 20l goriva (što na mojih 120 l ima određenu olakšicu) po pakovanje peškira , kišnu kabanicu sa znakom "Vode Vojvodine" zastavom regate. Ono što je mnogo važnije organizator nam je uz pomoć lokalnih organizacija obezbedio u svakom mestu gde smo pristajali snabdevanje hlebom (pa i burekom) vodom gorivom , mada u većini mesta prodavnice su na desetak minuta hoda od kanala.
Izuzetak su Despotovo gde su članovi lovačkog udruženja poslali do kanala desetak traktora sa prikolicama koji su regataše odvezli do lovačkog doma gde nam je priređen doček uz folklor i gde nam je serviran ručak uz štrudle kakve u životu nisam jeo i zbog kojih ću u Despotovo ići i van regate.
u Somboru nam je opština obezbedila 3 autobusa koji su nas od somborskog štranda ,gde smo bili na vezu prebacila u grad sa turističkim vodičem čije su priče  o Somboru i somborskim znamenitostima opčinile sve koji su pošli , a to su uglavnom bili oni koje je kapetan spomenuo(oko 50 i preko50) jer mlađi nisu zainteresovani za obilazak muzeja ,galerija , njima je draže jurcanje po štrandu. No svako je slobodan da svoje vreme troši po svojoj volji.
O samoj regati i organizaciji svoje utiske bih voleo da iznesu gospođa Zdravka i njen suprug Mile koji su sa svojim brodom " marmil" bili na regati kao i doktor Ugarković sa svojim "Uranom" kao jedni od učesnika regate iz Beograda te ih pozivam da iznesu svoje impresije kao i da postave svoje fotografije.
Zastavicu "moja lađa" su nosili ODISEJ -MARMIL -FLIPER(iz temerina) - MAŠA (BG)

Još da dodam ,da je uslov za učešće na regati bio da plovilo mora biti registrovano. Niko nas nije kontrolisao ali je logično da organizator neće propagirati plovidbu neregistrovanih plovila pogotovo što se od Bogojeva plovilo Dunavom.Hrvatska policija nam je srdačno mahala i poželela srećan put.

LSI:

--- Citat: odisej  08, 07, 2010, 00:27:36 pre podne ---...
Uderonjama sam imao čast da nas na odiseju poseti LSI veseli Laza sa svojom suprugom i kumom, sa kojima smo proveli izvesno vreme.Zamolio bih Lazu da i on postavi par fotografija jer ja zbog određene zauzetosti oko sređivanja kormilarskog dela broda nisam snimio taj susret.
...

--- Kraj citata ---

Ako je neko imao čast i zadovoljstvo, onda smo to bili mi koji smo došli u Deronje i imali kod koga da zakucamo na vrata.

Bilo je pravo zadovoljstvo ponovo sresti Iliju i njegovu suprugu Vesnu posle vožnje po neverovatnom pljusku koji nas je pratio od Fruške gore do Bačke Palanke. I gle, divna čuda, kada smo stigli do Deronja, čak se i malo sunca probilo izmedju oblaka.

Sa vrha nasipa ugledali smo dugi niz privezanih brodova, velikih, manjih, sasvim malih ali svaki mi je izgledao lepši od drugoga.
A na samom kraju tog niza bio je privezan "Odisej".

Ljubazni domaćini primili su nas kao drage goste. Domaćica je u trenutku skuvala kafu, a ja sam se pitao da li je moguće da čovek ostane toliko miran kao što je bio kapetan Ika u situaciji u kojoj smo ga zatekli.
Naime, stigli smo u trenutku kada je on rasklapao sklopove daljinske komande - prethodnog dana ostao je bez upravljača, a pri tom teglio je prijateljevu ladju!

Čovek je izgledao savršeno miran, kao da se ništa specijalno nije desilo.

BIlo mi je žao što nisam mogao ništa da učinim da bih mu pomogao u tom trenutku.

Ika i Vesna su nam se zatim pridružili ispod šatre, pa da vam malo dočaram kako je to izgledalo, pogledajte ovih par fotografija (kvalitet sa mobilnog telefona - molim za razumevanje):

Moja kuma, koju je Ilija pomenuo, uživala je u muzici orkestra koji nam je ustupio svoj sto kada smo došli pod šatru (svi ostali stolovi bili su zauzeti):


Kao što rekoh, Ilija i Vesna su nam se pridružili. Moram da priznam da je Ilija bio malo ozbiljniji ali mislim da je Vesni bilo lepo (a možda je to Ilija pokazao solidarnost sa mojom ženom, koju sam tog trenutka hteo da upotrebim umesto salate - toliko je bila kisela kada su se muzičari okupili oko stola; inače, tih dana sam joj baš objašnjavao kako se teško dolazi do para i da treba da štedimo!):


A to u vezi sa štednjom očigledno se nije odnosilo na mene (što se da videti sa ove fotografije):

Da su mzičari bili bolji, ja bih verovatno još manje štedeo ali kako su mi se nekoliko puta izvinjavali što ne mogu da se sete pesama koje su mi njihove kolege svirale i pevale pre više od trideset godina, ostala je neka parica za sledeći festival.

Drugih fotografija nije bilo jer je vrlo brzo po našem dolasku opet počela kiša, a nebo se otvorilo kada je počeo zvanični program pa su se svi nabili pod šatre tako da smo zbog gužve krenuli put Beograda oko deset sati uveče.

Inače, ne sećam se da li je Ilija pomenuo da je u Deronjama bilo organizovano i takmičenje u kuvanju riblje čorbe i da je njegov kotlić vraćen na brod - prazan!

Toliko od mene - više priče i slika sa nekog drugog festivala u Deronjama.

Arsa:
Iko svaka cast. :good: :drinks:

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana