E, ovako treba... > Majstorije i popravke - Uradi sam..

Zavarivanje, varenje --postupci i načini zavarivanja

<< < (2/10) > >>

Danube scallywag:

--- Citat: kemppi  30, 10, 2009, 19:59:30 posle podne --- ......

--- Kraj citata ---



Свака част мајсторе, енциклопедијски :drinks:

kemppi:
U brodogradnji se koristi celik sa utvrdjenim hemijskim sastavom i mehanickim osobinama,dok se za za izradu u domacoj radinosti koristi celik koji je samo sa utvrdjenim mehanickim osobinama(tzv.trgovacko gvozdje),tj ima dosta stetnih primesa Sumpor,Fosfor,Kiseonik,Vodonik,Azot sa kojima gradi nezeljena jedinjenja sulfide,fosfide,okside.Giganova probaj da varis obican lim tig aparatom,videces da toliko prsti,icuje,nadima se i izuzetno daje porozan var koliko god da se trudis mozes jedino da ga umiris ako za dodatni materijal(zicu) uzmes prohromsku,koja je visoko legirana pa ce razblaziti procenat stetnih primesa,tj neki elementi iz zice upravo i sluze kao dezoksidansi,da za sebe vezu okside u ocvrslo stanje.Trgovacki celik moze da se kupi u hladno valjanom(zarenom,otpustenom) i toplo valjanom stanju,za izradu camaca trgovci preporucuju toplo valjani jer je jeftiniji i cvrsci,e sad to znaci da taj celik nije termicki otpusten pa nema iste mehanicke osobine po celoj povrsini,tj negde se lako savije a negde gotovo da dodje do pucanja,sto za camac nema veze jer su prilikom izrade samo blaga savijanja,pa zbog toga ne vidim u cemu ima smisla koji je var vise krt,jer pri zavarivanju bilo kojim postupkom elektricni luk,zavarivacko kupatilo i var dok se ne stvrdne moraju biti izolovani od vazduha,jer vazduh ima stetan uticaj na hemijski sastav zavarenog spoja,a tu barijeru pravi sljaka u rel postupku,ili gas u mig,mag tig postupku,topljenjem sljake oslobadja se gas CO2 koji stiti var dok ne ocvrsne,aktivno ucestvuje u hemijskom formiranju metala sava.Kod ostalih postupaka tu barijeri pravi gas,samo pri zavarivanju nisko ugljenicnih,legiranih celika,aluminijuma...CO2 je stetan pa se koristi Argon koji nema nikakvu hemijsku ulogu vec samo da skloni vazduh(napravi inertnu atmosferu),zato pri zavarivanju gde se koristi gas ne sme biti velika promaja,jer cim rastopljeni metal dodje u dodir sa vazduhom,stvara se porozan(supljikav)var.Zato ne obijati sljaku dok var ne ocvrsne,kod tig zavarivanja prohroma to je jos izrazenije pa gas curi pre paljenja luka da obezbedi cistu sredinu,i posle zavarivanja se ne sme skloniti pistolj,i nasteljuje se curenje gasa dok se var ne ohladi.Uvek preporucujem obostrano zavarivanje,jer ako se ne zavari sa druge strane provar nije izolovan od vazduha,pa je krt i porozan,npr. kada se u prehrambenoj industriji vare cevi i sudovi sa druge strane(na mestu provara)se posebno dodaje Argon,jer kada je porozan var to je pogodna sredina za razmnozavanje bakterija i zadrzavanje prljavstine.
@Labud-e
Varenje elektrolucnim(rel) aparatom se ne prodire dublje,vec CO2 aparat(mag)mora biti jaci od 160A da bi vario lim 2mm i deblji,hobi CO2 aparati su 140,150A i namenjeni su za varenje limova do 2mm,sve preko toga je "pljuvanje",jedino se ta granica moze povecati koriscenjem mesavine gasova jer je elektricni luk i Argonu izuzetno jak pa je samim tim manji i unos toplote,tj potreban je manji izlazni napon da bi se dobila dobra penetracija(uvarivanje)

Zoran:
   Ne znam da varim,ali prijatelj,brodski varioc mi je pricao da se u brodogradnji koriste
 bazne elektrode i specijalni aparat za varenje (rotacioni).A ne koriste bravarske,kisele
 elektrode,koje se kod nas najvise koriste.
    Van de Stad preporucuje spolja bazna unutra co2.

broker975fx:
Kemppi, da li preproručuješ ove toplovaljane limove u brodogradnji ili bi bilo bolje koristiti hladnovaljane ili od nerđajućeg čelika. Jel preterana razlika u ceni i kakav je odnos kvaliteta. Možda je ovo za posebnu temu pa ako hoćete možemo je otvoriti.

kemppi:
@Zoran-e
Upravo tako,celik za brodogradnju, spolja bazicna elektroda,iznutra CO2,s'tim sto su rotacioni vise ne zastareli,pa su ih zamenili inverteri,a prilikom varenja aluminijumskog camca spolja tig,a iznutra mig,ali to drugom prilikom.
@broker975x
Uzmi toplovaljani lim,ako mozes sugerisi da obostrano izvare,obavezno ispeskiraj jer toplovaljani imaju jaku skramu preko sebe koju i brusilica tesko skida,a sa farbom nije u ljubavi.Nerdjajuci nemoj,mnogo je skup,ne prima boju preko sebe,a Cr oksid koji ga stiti od korozije ne moze da se obnavlja u vodi, jer je voda izuzetno jaka koroziona sredina,jos kada se alge nahvataju i zatvore ga skroz,a Cr sa vazduhom gradi zastitni film preko sebe stvarajuci tanku prevlaku Hrom oksida,te naslage mu narusavaju pasivaciju,zato je Inox najstabilniji kada je dobro ispoliran,a to pod vodom nece dugo opstati.Ja sam se jedno vreme zanosio da napravim camac od prohroma,cak sam hteo da uzmem materijal 316L koji u sebi ima Molibdena i pojacava mu otpornost na kiseline,a alge prave kiselu sredinu.Ipak sam odustao,jer bi bio lagan i lep,samo dok ga ne izgrebem,a to posle ne moze da se farba.Tabla kiselootpornog prohromskog lima 316L,dimenzija 2x1m debljine 2mm kosta oko 8000 din., pa ti racunaj.
Za brodogradnju su interesantne legure Aluminijuma,moze da se farba,otporan na koroziju(ali ne na baze,sto u brodogradnji nije toliko bitno bitno),lak,legiranjem mu rastu mehanicke osobine,ali je skupo zavarivanje.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana