Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Marissa Đerdap 2020

(1/10) > >>

zankiki:
Pošto je destinacija svima poznata i obrađena, neću previše pisati, sem onog najzanimljivijeg...
Subota, 25/07/2020, prvi dan godišnjeg, najavljena kiša ceo dan. Najava je bila takva, da smo čak mislili odložiti početak putovanja za nedelju.
Međutim, kada smo se probudili - sunce sija. Sve i onako imamo uvek u brodu, a ja sam provijante odneo par dana ranije. Tankovi benzina i vode puni - samo da se krene.

Lagano se spuštamo prema ušću Tise. Usput zovem DuleN-a da pitam za pristan u Slankamenu i da li na marini radi restoran zbog ručka. Kad dolaziš? - pita on. Oko 13h. Pa, restoran ne radi, samo cuga i girice, ali mi pečemo prase, biće gotovo oko 13h, dobrodošao si...  jh jh jh

Proveli smo par sati u lepom i veselom društvu, pa nastavljamo dalje... Mislio sam ući u Beljaricu pa prespavati, tamo još nikad nisam bio... Ako ne uspem ući, onda iza vojnih bašti... Međutim, oko Belegiša počinju kiša i vetar, pa odlučujem ne siliti, nego ulazimo iza male ade gde provodimo i noć...

Baš ću postaviti i sliku prognoze... Evo i ovaj vikend je bila očajna, pa ni kap kiše nije pala... Ne treba je ni gledati, nego ploviti...

zankiki:
Sutra rano nastavljamo dalje... Magla, vetar duva, ružno vreme...
No, negde iza Beograda se razvedrava... Ulazimo u dunavac Ivanovo, gde provodimo veći deo dana kupajući se...
Vreme je konačno lepo... Nekoliko sati pred mrak nastavljamo dalje, sa namerom da noćimo u Gajskom ili Kostolačkom dunavcu.
Kako smo prošli Smederevo, odjednom magla, kiša, vetar... Kako smo bili kod Kovinskog dunavca, a u njemu nikad nisam bio, odlučujemo da se sklonimo... Ulazimo unutra, ulaz ružan, a unutra jedan od lepših dunavaca u kojima sam bio... Neka račvanja, ostrva, trava uz obalu, slika nedirnute prirode... Uskoro vetar i kiša smanjuju, mada ne staju do kasno u noć, ali ipak pada kupanjac pred spavanje...

Naravno, pri nizvodnoj plovidbi se svakih pola sata - sat pravi pauza od 10-15 minuta za kupanje dok nas Dunav nosi nizvodno... Voda i onako radi za nas... Znam, znam da se ne sme, ali pazili smo  sajkaca

Kod Smedereva smo zamalo imali neugodnu situaciju, kada je počela kiša i vetar, vidim ribara kako piči preko Dunava ka obali... Oni dok puštaju mreže, uvek stave kantu sa druge strane dok plutaju, pa na osnovu pozicije čamca i kante znam gde je mreža da obiđem... E ovaj ludak je, valjda u želji da se skloni od kiše, ili ne znam zašto i za drugi kraj mreže vezao kantister i otišao... U poslednjem trenutku sam shvatio o čemu se radi, i uspeo da zaustavim brod par metara od mreže... Nije to bilo ni blizu obale.... Debil...

zankiki:
Po kiši se lepo spavalo, pa malo "zaglavljujemo" ujutru, a i u Kovinskom dunavcu je baš lepo i mirno.
Ujutru se prvo sunce provlači kroz granje i prizor je baš lep dok pijem kafu i rakiju.
Izlazimo na Dunav, a tamo opet magla, ali ne zadugo.
Prolazimo Ram, voda kao staklo, i stižemo na Srebrno Jezero. Tamo srećemo mnoge poznate ljude, tu su Zolika (Sirena) iz NS, Joca (Karma) i Peki iz BG. Malo dalje vidim Apićevo korito i brodić "Gaša" i idem da se upoznam sa kapetanom, pošto se poznajemo samo virtuelno. Brodić "Ljiki" iz ribarca. Na marinu uskoro stiže i XENIA sa kluba LIMAN, a na marini zatičemo našeg starog poznanika, jedriličara Zorana.

To je bio ponedeljak, plan je da malo odmorimo, pa u sredu ujutru krenemo dalje nizvodno.

Ovde sam prvi put isprobao jednu stvar koju ću leti da praktikujem, a to je da spustim sto na terasi, i izmedju klupa napravim ležaj. Pošto je na Marissi krov kraći od korita, kada legnem da spavam iznad mene se vidi nebo i zvezde. Oduvek sam voleo da spavam na otvorenom, i stvarno sam uživao na ovaj način.

zankiki:
Samo da napomenem da je osoblje marine na Srebrnom Jezeru izuzetno prijatno i profesionalno, a marina odlično sredjena.
Na raspolaganju su kabine sa WC-om i tuševima, kuhinja, roštilj, kotlić... Sve u ceni.
U kuhinji je veliki frižider sa gomilom pića, možete se slobodno poslužiti čime god želite, a pored je posuda u koju ostavite novaca po želji, koliko mislite da vredi to što ste uzeli. Neverovatan pristup.
Vozili su me i do pumpe po gorivo... To je takođe od velike pomoći, takođe na bazi - počasti ako želiš...

zankiki:
Sreda jutro - krećemo dalje. Na Srebrnom jezeru imamo odlično mesto na marini okrenuto ka Dunavu - lepo je i za kupanje sa broda, a i izlasci sunca su prelepi. U samom jezeru se nismo ni okupali.

Spuštamo se do Golupca, stajemo u gradsku marinu, idemo u nabavku i do pekare. Onda navatamo taxi da nas odbaci do tvrđave. Ko nije bio, a bude u tom kraju, treba obavezno da svrati, stvarno su je prelepo sredili, totalno sam imao osećaj da nismo u Srbiji. Unutra sve čisto, sa video bimovima i objašnjenjima svih bitaka koje su se vodile od postanka tvrđave... Nije veliko i može se lepo obići za sat vremena (najmanja tura).

Oko podne je već jako vruće i spuštamo se ka Porečkom zalivu na stari način - pola sata plovidbe, pa kupanje... Napredujemo tim tempom polako, ali se ne umaramo. Predveče stižemo do Donjeg Milanovca (vidim da je ona nova marina rasturena), i u zalivu srećemo ekipu sa jezera - Zolika, Peki, Joca... Sidrimo se blizu njih... Zolika za sutra najavljuje pasulj na nesreći moje gospođe  ha

Plan je bio da ostanemo dan-dva u Porečkom zalivu, pa da se spustimo do Tekija, budemo tamo na sidru dan-dva, dođemo do brane pa krenemo nazad. Međutim, već smo čuli da kroz kazane i sve do brane divljaju Rumuni sa gomilom turističih glisera i da je sidrenje neprijatno - ljuljanje ceo dan. Zato odlučujemo ostati ovde par dana, a jedan dan se provozati do Tekija i nazad, jer bi bilo stvarno bezveze doći dovde a ne proći kroz kazane, koji su mi možda i najlepši deo Dunava u Srbiji koji sam video...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana