Nautika opšta... > Turističke reportaže

Tajland

(1/2) > >>

dell_mare:
DEO 1
Dragi nautičari, nakon onog što sam video i doživeo poželeo sam da podelim sa vama neke utiske sa putovanja na Tajland ove zime - pre svega nautičke. Ono što sam imao prilike da vidim je Bangkok, deo Malajskog poluostrva i ostrva u arhipelagu Čumpon (pre svega Ko Pangan). Otišao sam s familijom (žena i dvoje dece male) u sopstvenoj organizaciji svega (letovi, transferi, smeštaj, hrana, rent-a-bike i ostalo) i nisam se pokajao nimalo. Tajland je kraljevina u Indokini sa 70 miliona stanovnika čiji broj stalno raste. Tajlanđani su vredni, produktivni i zbog toga im ekonomija buja u svakom pogledu. Uz to su i ponosni jer nikad nisu bili ničija kolonija za razliku od ostalih država Indokine. Po broju turista su trenutno su drugi u Aziji sa 35-36 miliona str.turista godišnje (Srbija npr ima oko 1,3 miliona stranaca). Po količini plastike koju otpuste u okean su u grupi sa Kinom, Vijetnamom i J.Korejom koji zajedno ispuste 50% svog plutajućeg otpada na svetu. Nakon sletanja, klima najviše ostavlja utisak. Tajland je u zoni vlažne tropske (subekvatorijalne) klime na severu i ekvatorijalne klime na jugu. Temperatura je visoka i postojana (27-34C) a nema godišnjih doba već samo vlažni (naše leto) i sušni period (naša zima). Čim izađete iz aviona, zapahne vas sparina glavnog grada koji ima 8-14 miliona i prostire se 60 x 50 kilometara unaokolo. Takve veličine ja do sad nisam imao prilike da spoznam. Gledajući iz metroa zelenilo oko zgrada i kuća, pomislio sam kako oni uopšte ne razmišljaju o zimi i problemima koje ona nosi. Cevi za vodu i odvodi na dosta kuća stoje na fasadama jer mraza nema. Međutim, iz tih cevi bezmalo sve ide u vode oko grada i direktno u Tajlandski (Siamski) zaliv. Bangkok je je u nanosnoj, aluvijalnoj ravni reke Čao Praja koja se uliva u Tajlandski zaliv preko estuarskog ušća. Oko kuća, zgrada i četvrti postoji mreža kanala kojima se odvija rečni život ove metropole. Tu je i nekoliko pritoka Čao Praje koje su plovne. Na nekoliko njih postoje tzv. plutajuće pijace na kojima se prodaje sve i svašta što raste u tom podeblju. Plovila koja sam tamo video, dalje ću viđati i na moru. Neobične ali lepe konstrukcije od drveta sa malim gazom i sa pogonom na dizel motor, tipični za Indokinu su tzv. LONG TAIL boats (ruea hang yao). To ime - DUGOREPI - baš im pristaje jer iz brodskog motora na krmi štrči osovinski vod kao mutilica za šlag ili nes kafu.

MiletaStamat:
Lepo ste putešestvije imali. Super. Lepo je videti nešto drugo i drugačije od naše svakodnevnice. Verujem da ste uživali.  Uskoro će proleće pa ćemo mi lepo na reku, biće zanimljivo i ovde.

Ljuba:
Bio pre par godina, pa poneki od njih se pate kao i mi  stri

LSI:
Врло леп почетак приче. Чекам наставак...

dell_mare:
@ Ljuba - baš lepe slike, nadam se da si uživao. Patnja im je još veća jer sve moraju da rade na 30 stepeni.
@ Mileta - to mi je i bila ideja, da unesem malo drugačijeg od naše svakodnevice, u trenutku dok svi spremamo brodiće za duge letnje dane

DEO 2 - Boravak u Bangkoku postaje sve teži iz dana u dan. Razlog tome je neprirodna vrućina koja dolazi delimično od asfalta i betona kao i vlaga koja potiče od akvatorije oko celog grada. Ako pogledate kartu Indokine, videćete da se svi veći gradovi nalaze na ušćima nekih reka u more i da su raštrkani po rečnim ostrvima. Odmah sam se setio kako su naši gradovi poput Beograda, Novog Sada (zlatna greda), Smederevo, Pančevo, Zrenjanin itd. u stvari iznad reka, na terasama, odsecima, branjeni od vode nasipima i kako mi nikad nismo ni živeli na samim rekama delimično zbog njihove prirode (oscilacije vodostaja, promene u temperaturi vode, led itd.).
 Naravno da bi bilo lepše da nam je temperatura vode reka skoro ista cele godine. Posebno za nautiku. Nakon dva dana u Bangkoku, odleteli smo na jug, u provinciju Surat Tani na malajskom poluostrvu. To poluostrvo je istorijski bitan most za migracije od Azije prema Australiji i Okeaniji od kako čovek postoji. Sa zapadne strane je široko otvoreno Andamansko more a sa istočne Tajandski zaliv koji mu dođe kao najzapadnije more Tihog okeana. Međutim, ništa ne oslikava tu važnost u južnoj pronvinciji Tajlanda. Izgleda da stoji ono pravilo i kod njih - što južnije to tužnije. To pokazuje i karta gustine naseljenosti Tajlanda. Čim smo autobusom makli sa aerodroma, našli smo se okruženi tropskom šumom u kojoj smo raspoznavali par poznatih vrsta - kokosova palma, banana, mango. I ta regija je nizija prošarana rekama i kanalima koji završavaju u zalivu. Na rekama u blizini samog ušća u more, primetio sam morske brodove, brodogradilišta, ribarske koče. Oko njih su plantaže ko zna koje čega. Na usputnim štandovima s voćem uočavamo uglavnom tri vrste - lubenice, mango i papaju. Prolazimo pored Surat Tanija, grada od 130 hiljada stanovnika na ušću najveće reke južnog Tajlanda - Ta Pi. Ona ima deltasto ušće i brojne rukavce gde se odvija egzotičan rečno-morski saobraćaj. Ubrzo stižemo do trajektnog pristaništa pošto ono luka sigurno nije. Tu sam prvi put ugledao more (zaliv) i u njemu rasuta ostrva Čumpon arhipelaga. More svetlozelene boje, oko njega tamnozelena šumovita obala iz koje ponegde proviruje Buda. Inače, Taji (Tajlanđani) su 95% Budisti koji drže do običaja i tradicije. To svakog dana prelazi na vas. Na mene je prešla njihova smirenost. To mi je nekako i trebalo s obzirom s kim sa putovao  bongo

Sa pristaništa brodovi polaze na veća ostrva pomenutog arhipelaga - Ko Samui, Ko Pangan i Ko Tao. Na stotine turista se sliva na to mesto da bi prešli na ostrva i svi su blago razočarani plovilima i uslugama koje ih čekaju. Pristanište izgleda kao gomila otpada bačenog u more uz koji pristaju mali trajekti koji puše kao da idu na gume i stare krpe. Doslovno to tako izgleda a i miriše. Popesmo se na trajekt, on poče da ćufta. Oblaci crnog dima iznad nas, čađ pada svuda unaokolo. Neki se smeškaju, neki i snimaju sve to a neki se i mršte. Meni je sve to bilo simpatično pa sam snimio neke scene. Ispod nas elise dižu mulj sa dna i ostavljamo braon trag. Pitam se, hoće li ovde uopšte i biti kupanja i zaključujem - nema meni do mog plavog Jadrana. Iz ranca vadim kajsijevaču, uzimam guc i mislim - aj nek nam je sa srećom.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana