Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Кад потону лађе...

<< < (2/4) > >>

dell_mare:
Sve pišem i brišem komentar jer me autor preduhitri sa nastavkom priče. Ja sam ovo sto puta zamišljao da će mi se dogoditi. Verovatno ko god ima čamac ili brod strepi od iste stvari. Priča je odlična iako je događaj proveo gazdu od "sumraka do svitanja". Čamci su kao živa bića, prosto nekad kao da traže pažnju čak i kad je sve u redu. Drago mi je da se sve završilo lepo ali bih ja ipak proverio te kamere, da se ne desi nekom drugom opet. I ja isto mislim da ga je neko nagazio, i da je potonuću pomoglo to što je već možda bilo vode u njemu. Pozdrav.

broker975fx:
Pa prica je prilicna zona sumraka. Ne znam sta vam to znaci nekoga ga nagazio pa potonuo, morao bi da bude pred potonuce onda. Mozda je neko brodom na njega naseo pa ga potopio ali onda bi bilo nekokog traga. Dalje ako je u njemu bila prilicna kolicina vode da li je neki talas mogao dodatno da ubaci vodu, mada je to tu gde si gotovo nemoguce. Ima jos jedna luda mogucnost koju sam cuo da se desila jednom liku a to je da je tipa prao camac na crevu marine pa tipa otisao da nesto uzme a onda svratio do kluba a upaljeno crevo ostavio na camcu ili pored camca, kako god
epilog je slican.

Ljuba:
Za plastične čamce ne znam, nemam iskustva ali evo vidim kod mene u marini ima 1 plastikaner (i to neka poznatija marka) i kolega se stalno žali da mu negde prima vodu. To se dešava kada su dvojica u čamcu, dakle pod nekim teretom. Kada je sam ništa, sedne još 1 voda polako krene, ne znam ima li duplo dno. Gledao, pregledao...ne može da nađe.
Ima i pumpu sa plovkom pa ga to spašava.
Inače taj sistem za spašavanje treba imati 2 kompleta kada je brod u pitanju, 1 imam ali još 1 ću da ugradim.
Pomoćni mi je metalni sa 3 vodonepropusne komore, opet ne znam kako je kod plastike a komore nisam hteo da otvaram kao što to mnogi rade za spremišta. Ovako, ako se i napuni vodom da preliva da potone ne može, jednom prilikom bio je pun vode pa do pola sigurno (kišurina neka teška ga napunila), nije mrdnuo.

Sve su svemu Lazo, kako si krenuo u penziju lađe su potonule! kuku.
Crni humor na stranu, moguće da je u ovom slučaju ljudski faktor. Nemoguće je da onako potone od kiše tim pre što ima crevo za drenažu. Prvo, nije je bilo u tolikoj meri a drugo, vrućina ispari vodu sve i da jeste. Snimak kamera bi sve rekao ali jbg.

LSI:
Видим из ова три коментара да је ипак остало нешто неиспричано у мојој причи.

Мислим да нисам довољно објаснио конструкцију мог чамца.

Дакле, ради се о чамцу од пластике који има спољно корито и у њему унутрашње, које чини палубу, коморе које су истовремено седишта дуж оба бока и на прамцу, и две коморе, које су у ствари једна са два поклопца, на крми.
Иземђу та два корита, између палубе и дна, налази се празан простор, потпалубље.

Потпалубље, у централном делу чамца, на коме се налазе управљачка конзола и велика кутија за чување рибе, а која мени служи као седиште за управљање, високо је неких 15 цм.
Читав тај потпалубни простор подељен је преградама те висине, које иду од бока до бока, као нека танка ребра, а по поду на одређеним размацима постоје ребра, која ојачавају корито, а која су, колико сам под руком осетио, висока између три и пет центиметара.

Дакле, уколико би у потпалубље ушла вода (а што се мени десило неколико пута после јаких киша) до висине од 15 цм свака од тих секција била би независна једна од друге, а тек ако би воде било више од 15 цм, ако се подигне кроз бокове и доспе у коморе у којима држим опрему и прибор, ниво воде би могао да иде у висину вишу од 40 цм (што је био случај и овог пута - коморе су биле напуњене водом до врха кад смо чамац извукли из воде).

Раније, није ми био проблем да воду из бочних комора, из прамчане и крмене, избацим исполцем и да их осушим сунђером.
Проблем је био у централном делу потпалубља.

Иако се на прегради која дели централни део и крмену комору налазе по једна рупа са сваке стране, уз бокове чамца, пречника око 1 центиметар, кроз које вода из централног дела цури у крмене коморе, то је могуће само ако се чамац нагне крмом надоле под већим углом.
Практично, ако је чамац у хоризонталном положају, као што обично јесте, вода из тог простора, кад ниво у њему падне испод 3 цм, више не може да пређе преко ребара и да исцури кроз поменуте две рупице уз бокове према крми.

То сам видео и тражио сам решење како и ту воду да избацим из чамца, међутим, иако постоје отвори са сваке стране, кроз њих је једва могуће провући руку и зато ми се у том делу задржавала вода. Међутим, ради се о запремини, грубо процењеној од 3 (висина) х 145 х 150 цм. То сам приметио тек прошлог месеца, после оних монсунских пљускова који су ми прилично напунили коморе у потпалубљу.

Закључио сам да ту воду, која заосатаје између ребара на поду у потпалубљу, могу да избацим само помоћу пумпе и управо прошле недеље, не сањајући да би могло да дође до потонућа, обишао сам неколико продавница тражећи одговарајуће црево за ручну пумпу великог капацитета, коју сам добио на поклон од нашег пријатеља Срсе. Али нисам успео до сад да нађем пластично или гумено црево унутрашњег пречника 36 мм да би могло да се навуче на усис и излив из пумпе!
Дакле, ако неко зна где има да се купи такво црево, молим да ми јави!

Међутим, та вода која се задржава, а може да се задржи 50-60 литара, не много више, не може да поремети стабилитет чамца чија пловност је потврђена регистрацијом за шест особа.
Ја сам више пута стојао на боку чамца и кад станем на средину, са својих 70-ак кила, чамац се на ту страну нагне тек неколико центиметара. Ништа ни близу да би вода могла да се прелије преко бока у чамац.

И управо зато је ово што се мени десило у зони сумрака, како рече Брокер.

Тих дана није било кише, било је сунчано и топло.
Нешто се догодило у току ноћи или тог јутра, што је довело до избацивања чамца из равнотеже, нешто га је преврнуло на бок или је нешто притиснуло крму и само у таквој варијанти могла је у чамац да продре велика количина воде.

Зато сам и дошао до закључка да је до потонућа дошло због "људског фактора".

Сви ми возимо аутомобиле и знамо да се људи сударају, мада то нико не жели. Једноставно, несреће се догађају.
Верујем да се то десило и у мом случају.

Место где је мој понтон прилично је добро заштићено од таласа с Дунава.
На простору, који је сад широк мање од 10 м, а кад је водостај нормалан, ни тад није шири од 20 м и на свега 50-ак метара од понтона, није могуће да неко глисером пројури и направи таласе који би наплавили у чамац као што је мој. Кад би се то и десило, онда би воде било и у околним чамцима, а не само у мом...

И тако се опет враћам на, мени једину реалну могућност, а то је да је неко, приликом проласка, током неког маневра, закачио мој чамац и потиснуо га под воду.
Нажалост (или на срећу) на чамцу се не виде огреботине, ни оштећења било које врсте, ни на кориту чамца, ни на мотору, тако да је то само моја претпоставка.

На несрећу, тврди диск на коме је требало да буде снимак дешавања у марини, из неког разлога је неисправан и нисмо могли да видимо шта се дешавало у том делу, који је покривен камером.

Зато сам и написао читаву ову причу, овако опширно (ма, ја другачије и не умем) како би сви мало размислили о томе.

Мислим да је добро да све марине буду опремљене надзорним камерама. То сад више није тако скупа технологија и не мора бити врхунска да би дала информацију о томе шта се догодило.
Где нема камера, чувари би морали да обилазе чамце на свака два, три сата.

Мислим да сви треба да водимо рачуна о заосталој води у чамцу и да учинимо све што је могуће на превентиви.

Кад чамац оде под воду, онда остаје само да се извуче на површину и да се пере, пере, пере... И да се нада да ће мотор после сервиса и даље бити добар и поуздан пријатељ на води.

srsa:
Лаки одлично си прошао како си могао. Изгуби си 2 кила живаца, 2 дана времен а и новац за вађење чамца и сервис мотора, али сад је све у реду. Најважније је да чамац не прима воду кроз дно и корито, а то си утврдио. Е сад како је дошло до пуњења водом и потонућа остаће вечита непознаница и тема за расправе. Као што рекох одлично си прошао.  grandpa

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju