E, ovako treba... > NAUTIČKA DISKUSIJA

Uspešan uvoz brodića iz Holandije

<< < (2/21) > >>

Alexa:
Pridruzujem se cestitkama. U slicnoj temi koju sam ja pokrenuo pre nekoliko godina bilo je dosta polemike o svrsishodnosti takvog poduhvata ali, ja i dalje tvrdim da se na takvom trzistu kao sto je Holandija za svoj novac moze dobiti najvise. Interesantna je i Norveska (pored Svedske) ali sto je dalje, komplikovaniji je transport. Ipak se vredi pomuciti jer se ovde za taj novac nemoze kupiti takvo plovilo.
 thumbup thumbup thumbup

mesechar:
sjajna prica daj jos

dell_mare:
DEO 2.

Hvala svima, zaista nisam znao da će ova priča izazvati ovoliko pažnje. Nakon cele priče ću, radi lakšeg snalaženja, ostaviti kratak sažetak o dokumentima i redosledu operacija za kupovinu brodića u Holandiji.

Sve je bilo spremno. Bivši vlasnik se raspitao oko usluge utovara i doznao da je najjeftinija i jedina izvodljiva kamionskim kranom (200 eur). Inače su u to doba sve marine zatrpane brodovima koji se servisiraju pa je nemoguće prići šleperom marinskom kranu. Razmišljao sam danju i noću o tom brodu, stavio više puta na papir redosled operacija koje treba izvesti. Prva od njih bila je odlazak u Holandiju da se sa brodićem upoznam. Žena, ja i drugar nautičar, rezervisali smo najjeftinije karte Wizzairom do Ajndhovena (100 eur povratna po osobi). Ajdhoven je oko 140 km od Haga pa sam odmah rezervisao i rent-a-kar za tri dana (100 eura). Bitno je rezervisati unapred jer su cene niže. Ideja je bila da provedemo tri dana u Holandiji, da pored kupovine broda, posetimo i Amsterdam. Posle dve nedelje isčekivanja, odleteli smo u Holandiju u kojoj nikad nisam bio. Let do Ajndhovena je trajao dva sata. Službenik rent-a-kara daje nam skoro novog VW Pola, izlazimo na autoput...i naravno, kao i u većini zapadnoevropskih država, autoput je osvetljena pista sa tri trake u jednom smeru i nema nikakvih problema sa snalaženjem - LEPO PIŠE svaki znak. Inače autoputevi se u Holandiji, kao i u Nemačkoj ne plaćaju. Zbog nestrpljenja, zamolili smo vlasnika da vidimo brod čim stignemo u Hag, što će reći oko 23.30h i on nam je izašao u susret. Došli smo i ugledali brodić kako miruje na jednom od glavnih kanala u Hagu. Nakon upoznavanja sa vlasnikom, odmah smo pojahali brodić onako po mraku, pipkajući i čačkajući sve što dođe pod ruku sve pod svetlom telefonske lampe. Odmah sam shvatio da će ovo biti dobra kupovina. Veoma je stabilan, izgrađen od čelika 4mm u osnovi i 3mm u gornjem delu. Iznenadila nas je pednantna iskorišćenost prostora. Nakon što smo ugodili srcu i pozdravili sa brodićem otišli smo sa domaćinom u neku od lokalnih kafana i zaglavili duboko u noć, nazdravljajući našem poduhvatu...njemu kao da se sve to svidelo, nije se žalio što mora da ustaje rano i ide na posao. Naravno da je tu bilo pravih kafanskih priča...Jedini "problem" je bio to što vlasnik ne pije...zamislite čoveka u svojih 65 godina, razvedenog, sa više brodova u svom vlasništvu koji ne pije. Pomislih, ovo nema šanse da bi se desilo u Srbiji a da nije neki lečeni alkoholičar.

Priča se nastavila dva danas kasnije, nakon jednog turističkog dana u Amsterdamu. Dogovorili smo da natrpamo stvari na brodić, kupimo malo piva i hrane i provozamo se pre potpisivanja ugovora, overe kod notara i povratka za Srbiju. Bio je divan februarski dan, sunce i oko 15C...plovidba je trajala oko 3 sata i to centralnim haškim kanalima. Upalili smo brodić, odmah je počeo da brekće. Britanski motor sa četiri cilindra i zatvorenim sistemom za hlađenje bio je pokriven panelom sa saćem od sunđera što je rad motora činilo tihim. Brektali smo i skoro nečujno prolazili pored centralnih gradskih ulica. Pojedini građani su nam oduševljeno mahali jer se eto neko, posle zimskog sivila, odlučio na plovidbu. Inače i tamo, sezona otprilike traje kao i kod nas. Stari meštri voze brodiće tokom cele godine (kao i kod nas). Probali smo manevrisanje, okretanje koje je bilo u mestu. Sa niskom kabinom lako se provlačio ispod svih mostova u gradu. Vlasnik je dozvolio da isprobamo sve što nam volja traži što smo mi i učinili kako bi se uverili u ispravnost motora, upravljačkog sistema i dr. Ono što je trebalo srediti je struja tj kablovi koji povezuju prekidače na komandnoj tabli sa svetlima u kabinama. Uz to, enterijer bi trebalo zategnuti, promeniti sunđere za spavanje, postaviti wc šolju i slične stvari.

Nakon plovidbe, otišli smo kod notara. Fina gospođa nas je primila i nakon naše priče rekla sledeće: "vama ne treba moj pečat na taj ugovor jer ovakvi brodovi se ne registruju, pa samim tim je i ugovor ništavan u Holandiji"...Na to smo je zamolili da nađe način i pravni osnov da ipak nekako overi neki papir gde stoje naši podaci. Znao sam šta me čeka ako ne dobijem pečat kod notara. Ona je smislila način. Rekla je da će svojim pečatom da potvrdi da su to naši potpisi na tom papiru i da smo to učinili pred njenim očima. Pogledala je ugovor koji je vlasnik sastavio na holandskom pa rekla: "ovaj ugovor ne sme biti na holandskom jer ga vi kao kupac ne razumete zar ne?" ..ja sam odgovorio potvrdno. Ona ga je odnela, prevela na Engleski za desetak minuta, dala na potpis a zatim na njega tresnula pravi voštani pečat, kao od kralja. Ja sam se oduševio i pomislio 'ETO GLAVNOG PAPIRA ZAVRŠENOG'. Ta usluga, umesto prvobitnih 250 eur, koštala je "simboličnih" 70 eur. Nakon kratke pauze za ručak u jednom od fast foodova kod plaže u Ševeningenu, izbrojao sam novce za brodić i za uslugu krana sada već bivšem vlasniku uz poverenje da će sve proći kako treba. Uz novce, ostavio sam mu i dobar komad pečenice koji sam osušio. Rastali smo se i otišli u Srbiju da još jednom pokrenemo transportera da dođe po brodić.

srsa:
Ко лутка.  f85  ok  clap  clap  clap  Уз  мало сређивања биће то још једна дунавска лепотица.  114

MiletaStamat:
Konačno jedna lepa tema na forumu, prava nautička. Nemoj da završiš priču nastavi dalje. Brod je zaista lep. Verujem da ćeš sa svojom porodicom i prijateljima samo uživati na njemu i što više ploviti.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana