Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Bezdan 2018

<< < (9/13) > >>

Terca:
 ajde i da oprostim što ih nisi prijavio (služba će ionako saznati ko je tu ko). .. al leba ti budi iskren, da li si ti poštovao "ograničenje od 7km/h"?
i ako nisi, zašto nisi?

zankiki:
Što se mene tiče sve je OK, ali molim nekog da obriše ove zadnje postove, nema nikakvog razloga da ostaju. Neka ostane recimo poslednji Zox-ov od juče u 11:30, gde je napisao kako se takve stvari mogu prijaviti - nije loše da se to zna.

Terca:
Ajd pre brisanja, živ nisam da saznam na koliko obrtaja Marisa postiže 7 km/h nizvodno kanalom?
Jel se tu broji sog ili sow?

Ondak briši.

zankiki:
Ne znam, nikad nisam išao 7 nizvodno... A na ovom delu baš i nema nizvodno - uzvodno, pošto tu voda gotovo stoji.
Inače, na onim delovima kanala gde se oseti da voda teče, sam išao oko 9.5kmh na nekih 1400 obrtaja. SOG.

BTW, sada sam tek video tvoj prethodni post.

Ne znam zašto misliš da ti treba nešto meni da opraštaš? Ja sam kao uradio nešto loše, pa ti treba da mi oprostiš?
Ali tvoju radoznalost ću vrlo rado da zadovoljim.
Išao sam oko 8 kmh, iz razloga što čamac koji vučem na toj brzini pravi dosta manje talase i manje opterećuje brod, nego na 7kmh kada mu utone dupe pošto je kratak pa "ore" kroz vodu.

zankiki:
Sledeće jutro krećemo do grada da obnovimo zalihe vode i hrane. Odmah blizu obale se nalazi benzinska pumpa, gde smo natočili i vodu, a u blizini se nalaze i prodavnice i sladoled.

Krećemo nazad i na johnsonu puca ona slavinica kojom se otvara / zatvara dotok goriva iz rezervoara, tako da moramo da veslamo, ali to je taman lagani trening za Dejana. Dolazimo na brod, kad ono ni frižider ne radi. Na sreću ništa se nije otopilo. Naravno, prva sumnja uvek pada na termostat, što se pokazalo tačnim. Prespajam ga i sve radi.

Potop pristupam popravci motora, slomljenu slavinicu vadim i prespajam da je gorivo uvek otvoreno. Izguraće tako još koji dan.

Svi zajedno konstatujemo da imamo osećaj kao da nam je ovo tek prvi dan putovanja, a na ovom mestu nam je toliko lepo da bi mogli ostati barem 2-3 nedelje. Ovo je definitivno jedno od mesta koje su u užem izboru za selidbu kada budemo u mirnim penzionerskim danima.

Posle podne dolazimo do prevodnice koja nije u funkciji, i približavamo se Dunavu najviše što možemo. Ostavljamo brod i nastavljamo peške do čarde Pikec. Moja posada negoduje što mora da napušta brod i pređe peške mnogo više nego što su za prethodnih nekoliko dana. Pobuna je već bila blizu, kada stižemo. Isplatilo se šetati, pošto jedem odličnu pohovanu štuku, a i vredelo je videti širinu Dunava, makar sa čarde. Vraćamo se nazad po najgorem suncu, što smo posle nadomestili vremenom provedenim u vodi.

Pomalo smo tužni, jer je ovo najdalja tačka našeg putovanja, i od sada pa nadalje je sve povratak.

Pošto smo se osećali jako lepo na proširenju preko puta samog mesta, vraćamo se nazad da u hladovini provedemo poslednje veče na Bezdanu.

Pošto je veče bilo toplo i bez vetra, a voda ravna kao staklo, morali smo organizovati i noćno kupanje.



Mesto za odmor prekoputa Bezdana




....




....





Čarda Pikec na obali Dunava




....




Kakva noć za kupanje!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana