Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Bezdan 2018

<< < (7/13) > >>

zankiki:
Pa da počnem, dok je još sveže...

Pošto smo usled odlaganja zbog lošeg vremena došli u problem da moramo umesto u nedelju biti već u subotu popodne u Novom Sadu, odlučujemo da krenemo što pre, to jest već u petak posle posla. Sve stvari su bile na brodu danima ranije, tako da u petak direktno sa posla idem na brod da privežem čamac, sipam svežu vodu i sredim još neke sitnice. Jasna ide po Dejana u školu, i stižu što pre da krenemo.

Jedva sam čekao da se sva ta frka smiri, da te večeri privežem brod negde, bilo gde, sedim na terasi u tišini i posmatram vodu.

Tako je i bilo. Oko pola 6 smo isplovili, mi željni odmora, zbog ubitačnog ritma na poslu, a Dejan verovatno kupanja i novih avantura.

Stižemo do prevodnice, kapije otvorene, zeleno svetlo. Sve po planu, već ih toliko imamo za sobom da je i ona mala trunka strepnje pri ulasku nestala. Prilično brzo sve završavamo (prilično brzo znači bar 10-15 minuta, jer ljudi stvarno imaju dosta papirologije da odrade), i oko 7 nastavljamo dalje. Destinacija nam je triangl kod Bačkog Petrovca.

U prvih par kilometara je bilo dosta ostra trave koja je trebalo obilaziti, ali kako napredujemo voda postaje sve čistija. Ipak je ovo najnizvodniji kraj ovog dela kanalske mreže i sve se skupilo tu. Ovo je ujedno bila jedina trava u plovnom putu koju smo sreli na oko 200km plovidbe kanalima (ovo onako odokativno, ali mislim da nisam mnogo promašio).

U sam sumrak stižemo do triangla, već sam morao da upalim reflektor na nabodem parče obale malo sklonjeno sa plovnog puta. Posle večere se povlačimo u kabinu, a uskoro i krećem na spavanje. Volim od starta navići da rano ležem, ali i da se rano budim i izlaske sunca dočekujem sa kafom i rakijom.


Ulazak u kanal




Prevodnica Novi Sad




Mrak se bliži, a mi napredujemo....




.....




....





....

vepar:
Jos, jos, jos! Pisi dalje...  kgk kgk kgk

zankiki:
Kao i obično sam se budim oko 5... Uvek se ujutru tuho iskradam da ne probudim ostatak posade. Oni kao i ja prilagode spavanje prirodi, ali na neki svoj način. Kao i ja počnu da ležu ranije - kada padne mrak, ali ujutru i dalje spavaju po starom :) Neka, na odmoru smo, i svako ima pravo da ga koristi kako najviše voli.

Pola kafe od juče, rakija, platforma, pecaljka... Zavaljujem se u svoju šaransku stolicu, dok sa sve 4 strane dopiru munje i grmljavina. Nebo tmurno, kao da će nusprodukti varenja da padaju. Kada idem sa porodicom ne pecam ozbiljno, nego samo malo zadovoljim želju tih par sati ujutru dok spavaju. Od kako sam napravio platformu, to je postalo pravo uživanje! Za ovo jutro sam još sinoć spremio jedan ultra-light feeder, da se igram sa belom dok se ne probude.

Posle 5-6 cverglana odustajem, samo pijem kafu i rakiju, slušam ptice i uživam. Prolazim samohodka i pozdravljamo se. Ko ovo ne voli ovakvi trenutci i rano buđenje bi mu bili pravo mučenje, međutim, ja ne mogu da zamislim lepši način da započnem dan.

Posada ustaje, i pošto su posle podne najavili razvedravanje odlučujemo da nam je najbolje da ovo loše vreme provedemo u putu. Odrednica je Ruski Krstur. Usput se čujem sa kolegom Veprom i on mi kaže da je u Novom Sadu potop koji traje već celu noć i pre podne. Mi smo bili samo 20km severnije i nije bilo ni kapi! Takođe ga zovem da mi objasni dokle mogu da priđem Ruskom Krsturu zbog problema koje je on imao sa travom. Pošto Dejan nema nikakvih problema da na mirnim kanalima bez trave upravlja brodom, a još i voli, mi uglavnom vreme provodimo na pramcu izležavajući se.

Oko podne stižemo na triangl, sunce je u međuvremenu izašlo pa je uživanje potpuno. Posle nekog vremena ulazimo u uzani kanal prema Ruskom Krsturu, koji je toliko uzan da se brod ne može okrenuti bez zabijanja pramca u obalu. Kako je samo u njemu priroda prelepa! Gomila lokvanja koji su procvetali, kornjača koje se sunčaju na obali... Mir i tišina. Po savetima našeg kolege, par stotina metara pre mosta ostavljamo lađu i nastavljamo zadnji kilometar čamcem. Oko mosta i posle voda postaje plića i toliko puna trave, da ne znam kako je Vepar tuda prošao onolikim brodom! Mislim da se čak u travi i vidi put koji je izkombajnira. Malo dižemo motor, malo veslamo i stigli smo.

O kako bi pogrešili da nismo obišli ovo mesto! Prelepi slapovi koji se slivaju, plići i dublji bazen sa kanalskom vodom koja teče, dublji je bogami dubok oko 2 metra i dugačak 20-ak... Posle kupanja ručak na čardi pa opet kupanje... Nažalost, dolazi vreme i da se krene, pa se vraćamo do broda, sa namerom da stignemo do sledećeg trangla pre Srpskog Miletića i da tamo noćimo.

Rečeno - učinjeno. Nalazimo lepo mesto u trsci i tu provodimo noć.



Samohodka




Uživanje na pramcu




....




Triangl. Levi kanal vodi ka Karavukovu, a desni prema Krsturu




Mali kanal preko Krsturu




Dalje moramo čamcem




....




Mali bazen




Slapovi




Čarda




Kroz ovo je Radovan proterao brod




....

Nidza:

--- Citat: zankiki  07, 06, 2018, 09:08:13 pre podne --- Ko ovo ne voli ovakvi trenutci i rano buđenje bi mu bili pravo mučenje, međutim, ja ne mogu da zamislim lepši način da započnem dan.

--- Kraj citata ---

 thumbup

zankiki:
Jutro opet započinjem pecanjem, ali opet samo cverglani. Bogami bilo je ozbiljnih komada :)
Praškastu hranu smanjujem na minimum, hranilice punim čistim šećercom kojji koristim i za mamac, u nadi da ću privući neku drugu ribu. Kad sam dobio i par komada na šećerac obustavljam pecanje. Preko puta nas dolazi lokalni pecaroš, koji kaže da ima puno cverglana, ali da ume da se na hranu skupi i krupna babuška pa pecanje ume biti milina.

Posle doručka krećemo prema Somboru. Pažnja mi je usmerena na svaki cm obale, jer ovuda još nikad nismo prošli. Išli smo do Karavukova pa na Dunav, ali nikad severno.

Ovde moram da se osvrnem na razne priče o kanalima. Svako od nas ima neki svoj trip plovidbe, stvari koje voli, način na koji provodi vreme na brodu i u prirodi. Apsolutno prihvatam da su nekom dosadni, neko više voli pesak i širinu Dunava. Volimo ih i mi, ali prosto obožavamo kanale. Voda mirna, čista, u ovom periodu toplija od Dunavske. Priče o travi su definitivno prenaduvane, verovatno može da bude problema krajem godine kada se voda pregreje a vegetacija nabuja, ali od početka godine pa do sredine juna tih problema apsolutno nema. Ima toliko razlčičitih ptica, koje smo na kraju naučili i po pesmi da raspoznajemo! Kornjača smo videli stotine.... Sive i bele čaplje, patke, i mnoge kojima ne znamo imena.

Kanali postaju malo uži i divljiji. Počinje vrućina, sledi režim sat vremena plovidbe, pa pola sata kupanja. Tim tempom stižemo i do prevodnice u Somboru. Prolazimo rutinski i ulazio u levi kanal koji vodi ka Bezdanu. I tu stvarno ulazimo u najlepši deo kanala koji smo do sada videli. Širina je od oko 20-30 metara, imao sam utisak kao da smo u Veneciji pa vozimo kroz one kanale. Sve je prepuno lokvanja sa žutim, belim i roza cvetovima. Dubina je 3 - 3.5 metara, a voda je toliko bistra dase bez problema vidi dno. Stajemo na mesto u blizini kafića koje mi je Terca preporučio, idemo na kafu i sladoled. Usput se raspitujemo za radno vreme, da vidimo da li će nam možda smetati muzika, i kada možemo doći na jutarnju kafu i doručak.

Nažalost, dani su nam prekratki, i još jedan dan ovog prelepog odmora se uskoro završio.


Jutro na kanalu




Prevodnica Srpski Miletić




....




Prelepa priroda!!!




Prevodnica Sombor




....




Mali kanal prema Bezdanu!




....




Ne razumem one kojima ovo nije prelepo!




....




Pripreme za spavanje

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana