Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Dunav, Tisa, Begej, DTD, Dunav za 1. Maj

<< < (2/9) > >>

vepar:
Vez prakticno ne postoji, stao sam uz metalne talpe kojima je utvrdjena obala... barem je mesto u samom centru i ekstra zaklonjeno od vetra... a cistota Begeja diskutabilna... vise se oseti nego prosle godine. Mada mi prevodnicar rece da je to zbog vodostaja. Do pre dva dana su drzali vodu u kontra smeru i kaze da je tada opsta katastrofa... nizbodno od prevodnice je i sada lepo...

vepar:
Trenutno smo u Ruskom Krsturu, stvarno je prelepo, bice fotografija samo da ih sortiram, umanjim i pokacim. Sledeca stanica Bogojevo, Tikvara pa NS...

vepar:
E pa da počnemo... Kao i uvek dan pre plovidbe brod u potpunosti spremim za put natankujem gorivo, vodu, uplaim frižider unesem sve stvari i rasporedim ih po brodu na za to predviđena mesta. Ovim izbegavam grozan početak godišnjeg odmora i plovidbe gde se preznojim, umorim i unervozimo se svo troje... Ovu akciju zdušno preporučujem i svima ostalima jer čini plovidbu lepšom i ugodnijom a i smanjuje se kašnjenje polaska...

vepar:
Prvi dan smo plovili Dunavom nizvodno 43 km i onda Tisom uzvodno 10 km do Titela. Na Dunavu je od samog jutra duvala Košava koja se sa protekom dana pojačavala... Na kraju je duvala brzinom od 45 km/h i pravila ozbiljne talase tako da plovidba uopšte nije bila ugodna, a talasi su zapljuskivali i vozački prozor tako da su i brisači radili... Ulaskom u Tisu vetar se drastično smanjio a talasi su postali neprimetni i počelo je uživanje u plovidbi. Kada smo stigli u Titel privezali smo se uz splav restoran odmah nizvodno od gradske plaže. Gazda Trle nije bio tu ali i osoblje splava je bilo veoma ljubazno i ponudili su nam struju i vodu, što smo ovog puta odbili jer su tankovi puni. Hrana je odlična i jeftina a usluga vrhunska. Celu noć bude tu i čuvar tako da se brod može slobodno ostaviti i otići do brega ili u centar na dobar sladoled. Jedini nedostatak pristajanja uz ovaj splav predstavlja granje i prljavština koju je Tisa nanela na brod u toku noći, ujutru sam pola sata čistio oko broda i gurao omanja ostrva naplavina dalje nizvodno. Godišnji odmor je sada stvarno počeo a svoj bio ritam smo uskladili sa prirodom, tako da smo legali sa zalaskom sunca a budili se u svitanje.

vepar:
Drugi dan smo nakon jutarnje kafe i rakije (za neke članove posade jetarnjeg mleka) uplovili u Begej i krenuli put Zrenjanina. Košava jedva da se osećala u Begeju tako da je plovidba tekla mirno i opušteno. Do brane je Begej lep a obale su lepe i pitome i stvarno vredi oploviti ovu rečicu. Prevođenje u Stajićevu je prošlolagano a prevodničar mi je skrenuo pažnju da je sada razlika u nivoima voda svega 10 cm i da su do pre tri dana držali vodu u kontra smeru što izaziva pomor ribe (koji se zaista mogao videti, čak i u Tisi) i neverovatan smrad. I zaistinu se Begej ove godine osećao više nego prošle. Takođe mi je prevodničar rekao da mi dolazi u susret jedna samohotka iz pravca Zrenjanina pa da obratim pažnju. 3-4 km posle prevodnice na levoj obali Begeja se nalazi predivno mestašce sa uredno pokošenom travom, lepim pristupom sa vode i klupama i stolovima. S obzirom da sam strahovao od susreta sa samohotkom a i da je bilo vreme za doručak odlučili smo da ovde napravimo pauzu za doručak.Samohotka nije odgovarala na više mojih poziva radio stanicom i baš u momentu kada sm uvezao brod naišla je iza krivine. Stvarno deluje ogromno tako poprečena u krivini i uopšte ne bi bilo ugono susresti je na vodi. AIS na samohotci je bio isključen tako da definitivno treba dobro obratiti pažnju na svakoj krivini na kanalima jer ma koliko bilo malo brodova na kanalima uvek se može naleteti na neki...Nakon doručka usledila jdremka pa i nastavak puta ka Zrenjaninu. Što smo se više približavali Zrenjaninu smrad Begeja je postajao sve gori... Ipak nije bilo strašno, daleko od one priče da je to sama kanalizacija i da se ne može izdržati. Drezge i sočivice nije uopšte bilo, makar ne u ovo doba godine.Begej prolazi kroz sam centar Zrenjanina gde mu je desna obala (u centru) kamenita i obrasla u trsku dokle je leva ograđena metalnim talpama i prilagođena za pristan velikih brodova. Struje vode, čuvara i marina za sada nema a izlazak na obalu je moguć samo sa krova brodića poput naših. Centar grada je predivno uređen, pun kafića, prodavnica, većih marketa, pekara, mesara... Moram posebno da istaknem restoran/kafić koji se zove ULTRA CAFE! Hrana je vrhunska porcije ogromne a cenespram novosdaskih smešne, već drugu godinu dolazimo ovde i šta god smo probali je bilo odlično. Mesto na kome smo pristali je jako dobro zaklonjeno od svih vetrova, košava je kidala grane a brodić je stajao mirno, kao da nema vetra. Ove godine smo se uvezali jedno 20 m nizvodno od pešačkog mosta, tako reći ispred gradske pivnice (koju svakako treba obići) i za razliku od prošle godine nismo imali problem sa golubovima. Napominjem vam nikada se nemojte vezivati ispod mostova prošle godine su nam za samo 15 sati toliko iskenjali brod da smo ga tri dana ribali. Tu smo i prenoćilii sutradan posle obilnog doručka u ULTRA CAFE-u smo nastavili dalje uzvodno prema kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana