Nautika opšta... > Regate, druženja, susreti...

Ови су најгори...

(1/2) > >>

LSI:
Мој покојни отац био је велики голубар, познат далеко ван граница оне бивше, велике Југославије.
У нашој кући сваког дана окупљали су се голубари и њиховим причама није било краја. Сећам се, мајка је говорила да од њих нема горих.

Живот је чинио своје, па ево и ја дођох у неке ране позне године и почех да се бавим овом нашом наутиком. И као некад тата с голубарима, тако и ја волим да се нађем с нашим лађарима. И причама никад краја. Али ово што сам доживео данас, доказ је да и од најгорих има горих.

Управо сам аутом прилазио Земунском кеју, данас око подне, кад ми је зазвонио телефон. Јавио ми се наш пријатељ, ЗоранТ.
Разговор је текао отприлике овако некако:
- Здраво, где си?
- Ево ме код Земунског кеја.
- Идем у Нови Сад, хоћеш са мном?
- Хоћу.

И тако, нађосмо се за неких пола сата и правац Нови Сад.
Добро, ово правац Нови Сад није баш сасвим тачно, јер смо промашили искључење па смо возили још 18 км до петље код Сирига, одакле смо се вратили. НИшта страшно, сад Зоран зна како се у Нови Сад улази и с једне и с друге стране.

У Новом Саду, сачекао нас је наш пријатељ, Миле Грчки.
Миле нас је срдачно примио и одвезао нас до места на ком се налази лађа коју је почео јесенас да прави.

Е, ту сам се уверио да и од најгорих има горих.
А ти гори од најгорих, то су наутичари који сами праве своје лађе!

Људи, да сте ово видели! Кад су њих двојица почели да причају о томе како који шта склапа, како се вари овај лим, како се вари онај лим. Да ли је флах довољно дебео или није, зашто је оно ребро тамо а не овамо...

Па кад је Миле изнео модел и цртеже...

И кад сам ја, посустао од стајања, помислио да је крај, Зоран је извадио лаптоп из торбе и онда је кренула презентација шта све може човек који зна знање.
Нагледах се цртежа, пројекција, кота...

Па онда опет обилазак Милетовог брода... А поклопац на прамчаној комори? Ах, па то је прича за себе и то је морало да се сликама посебно овековечи...

Људи, једва живу главу извукох, једва се аута дочепах.

Ево пар слика да видите о чему сам говорио и да се зна - ова двојица су најгори међу нама!

И на крају, само да знате, нисмо ми од Милета пошли право кући. Шта смо могли него да свратимо и до Занкикија, чија фирма нам је била успут. Свратисмо на љубазно понуђену шољицу кафе и нову рунду разговора о наутици и прављењу лађи...

Боже, какав тежак дан!

DuleN:
Bravo !
Mislim da je ovo vredelo videti...

Bakara:
Odlična reportaža LSI  clap
Ovaj brod izgleda baš ozbiljno, samo napred Mile!

MiletaStamat:
E baš mi je žao vas trojicu, napatili ste se pričajući, ali nekako opet, da sam bio slobodan, rado bih bio sa vama, pa makar i ja imao tako težak dan kao vi. ZoranT i Mile bi trebalo da se udruže i osnuju jednu, za početak, malu radionicu za izgradnju čamaca. Mislim da bi to bio pun pogodak, ljudi koji znaju znanje. Svaka čast!

bugi:
Lazo brate ako su tebe upropastili pricom zamisli sta bi tek uradili nekom normalnom  ha

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana