Nautika opšta... > Iskustva sa vode

Nevreme na reci - saveti i iskustva

(1/16) > >>

vepar:
Danas sam preziveo nesto strasno! Nikada nista slicno nisam ni video!!! Uhvatila me je salauka tacno na krivini pre zezeljevog mosta od jednom bez najave,... vetar je nosio brod od 5t kao da je od papira 20 min smo se borili kontrirali kubota se patila dimila... kormilo je cvrcalo ali izdrzalo je sve. Kada sam digao glavu na pola pakla i video na meteo stanici brzinu vetra od 107 km/h smrzao sam se dunina od 15 m je onemogucila sidrenje a tu je i plovni put i to veoma uzan. Talasi, zena place dete na svu srecu spava, stvari lete, ne pozeleti nikome... kroz 20 min takav pljusak da sam vozio po mapama i gpsu jer se mostovi nisu videli... a za pola sata se sve smirilo i mi nastavismo polako ka marini... usidrili se i vezali... sutra idem da kupim prsluke za svo troje!

zveki66:
Mileta ne zameri, kritika je bila iz najbolje namere, da si samo pet minuta kasnije krenuo uhvatilo bi te onaj najzesci nalet na pola Dunava........zena i ja smo krenuli da pecemo papriku ali s obzirom da su bili sumnjivi oblaci odustali smo, ona se vratila kuci a ja na bovu da malo pecam pa smo se eto i videli po nevremenu

Zoran T:
Lepo korito ovaj Albin...sad je malo visok i lagan dok se ne sredi...garant bi mogao i kao motorsailer da jedri...nije bas motor bio na mestu kako treba moglo je malo levo i puno desno da se skrece i stigosmo...sve je bolje nego da smo se slepovali...
  Mileta...kao reklama za pasaru...mali remorker...

DuleN:
Mileta,
Mislim da ti je zveki66 rekao jednu veliku istinu. Iako znam da si veliki zaljubljenik plovidbe, u nekim situacijama treba biti razuman. Kad si video sta je i kako je, vezi camac za vrbu i ako treba izadji na obalu. Blje pokisnuti nego potonuti...
Vepar, eto i tebi jedno veliko zivotno iskustvo.... Nece pojasi setati na camcu, a samo ce biti jedna velika pomoc, ako ne daj Boze...

Prijatelji moji, uvazavajte reku pa ce i ona postovti vas!!!

LSI:
Милета, Милета, само кад сте се ви нама обоје вратили живи и здрави.
По таквом невремену, посебно кад почне без најаве, тешко је бити паметан.

Многи кажу да се треба привезати уз обалу, ако је икако могуће у заветрини, при чему треба водити рачуна да не постоји вероватноћа да се неко дрво извали баш на место где је чамац.
Опет, има их који кажу да су безбеднији на отвореној води...

Ко би га знао? Тек, после оваквих олуја, свако има своје искуство за успомену.

Читам и Вепрову поруку - 107 км/сат! А они без сигурносних прслука у чамцу. Хвала богу да је њихов чамац заиста добар, а и он је већ толико на води па је успео да не направи неки погрешан маневар. Ја сам више пута на овом форуму писао на тему безбедности - прслуци су један од делова опреме коју сматрам обавезном. Мој чамац је мали, без кабине, за кратке вожње али ја моју децу не пуштам у чамац док не закопчамо прслуке...

Надам се да су се сви наши пријатељи данас безбедно вратили кућама или продужавају боравак на води без неких већих проблема, јер ова олуја је била заиста жестока. Изгледа да је нека Ирмина млађа сестра прошла нашим крајевима. Олуја ме је затекла у Старом Сланкамену, изнад раскрснице с путевима који воде у Крчедин и Сурдук. Кад се ветар подигао, кад се дигла прашина и кад су полетеле гране... није ми било пријатно ни у аутомобилу.

А само петнаест минута пре тога, примио сам позив из Новог Сада - брат ме је упозорио на долазак олује. Одмах сам јавио жени да затвори нашу тенду на приколици, али спуштајући се серпентинама доле ка Дунаву, питао сам се шта ћу затећи. А затекао сам оборен предшатор и искривљене цеви од конструкције која држи предшатор. Све сам то мало причврстио канапом па ћу сутра да отварам и да сушим. Срећом, приколица није оштећена.

На путу кући, на траси према Новим Карловцима, било је много сломљеног дрвећа на путу. На пар места се једва могло проћи. Оборени електрични стубови, каблови дуж пута...

У Старој Пазови, наиђем на нашег кафеџију Марка... Њему је олуја однела доста црепова и са главне куће и са помоћних објеката где су му радионица и шуша...

Попео сам се на кров да помогнем да се вашар мало среди, дао му цираду да покрије оно за шта нисмо имали црепова. Кренула радна акција као некад оне омладинске...

Онда видим, скупило се још неколико људи, сиђем с мердевина и објасним Марку да мислим да треба да пођем - има њих довољно и без мене, а ја бих да обиђемс стан у Батајници и пријатељицу чији је муж у болници. Причам с Марком и полазим, кад... гледам човека па ми не иде у главу! Јесте Марко-Бећар - није Марко-Бећар! Откуд он ту?

А јесте био Марко-Бећар. Чуо се с Марком-кафеџијом, чуо за невољу па дошао да помогне. Заиста сам осетио нешто топло у грудима кад сам видео да још има душе у нашим младим људима.

Пролазећи кроз обе Пазове и Батајницу видео сам трагове које је олуја оставила за собом. Огромна стабла, углавном веома стара и трула, била су изваљена на много места, много срушених билборда и табли које путари постављају код раскрсница; оборене бандере, телефонски и електрични каблови обешени ниско или сасвим на земљи...

Надам се само да нико није настрадао.
Журио сам да обиђем пријатељицу па се нисам задржавао да направим неке посебно ефектне слике, а волео бих да се никад више ништа слично не понови па макар никад у животу не снимио ништа слично.

Али зато сам, непосредно пред олују, снимио један веома леп призор код нас у марини - нови пар лабудова се појавио па ево нека њихова слика, као потпуна супротност овој олуји, буде нешто што ће нас подсетити колико је природа лепа.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana